Snežana Berić,
pevačica, predavač na Fakultetu za kulturu i medije Univerziteta Megatrend, i pesnikinja, predstavila je svoju četvrtu knjigu poezije, I to će proći. Na promociji je iznenadila prisutne informacijom da će knjigu prevesti na kineski, iz više razloga. Evo prvog:
„Ljudi smatraju da se odnosi Srbije i Kine svode samo na trgovinu i ekonomiju. Ovim sam htela da skrenem pažnju na fenomenalnu kulturu i tradiciju jedne zemlje. Kina je zaista jedna posebna zemlja i njen jezik je divan i nepravedno zapostavljen.“
(„Blic“)
Drugi razlog:
„Da svaki deseti ili stoti građanin države Kine kupi knjigu, onda ćemo mi zaraditi.“
(„Bulevar“, B92)
Aleksandar Šapić,
generalni sekretar DS-a, ranije najbolji vaterpolista na svetu, aktivan tviteraš, zabavio se načinom na koji trenira ministarka energetike i rezultatima koje postiže, tj. uradio je ono što se ne radi – komentarisao je njen izgled:
„Ministarka Zorana Mihajlović kaže da trenira tri puta nedeljno. Savet za trening – manje opterećenje, povećati ponavljanja. Rad na definiciji, ne masi!“
Zorana Mihajlović,
ministarka energetike, kaže da je komentari na njen račun nikad nisu pogađali, ali kada već pitaju šta misli o Šapićevom gestu, kaže:
„U Demokratskoj stranci su već nekoliko puta pokazali kakvi su džentlmeni, tako da me, naročito od Šapića, ne čudi što se bavi sporednim temama. Možda ne bi bilo loše da se i on bavi vežbanjem, ali mozga… Na primer, pojmovima iz geografije, mozgalicama… U njegovom slučaju masa nije presudna za rešavanje zagonetki i logičkih zadataka. U njegovom slučaju je važnije koliko mu je vremena potrebno da ih reši.“
Aleksandra Janković,
psiholog, na pitanje „šta znači kada muškarac na bilo koji način komentariše izgled neke žene, objašnjava da je reč o opsesiji“:
„Ovakvi komentari se pišu samo ukoliko vas je neko pitao, pa postoji smisao da o tome govorite, ili ukoliko imate visok stepen bliskosti sa osobom koju komentarišete. Ova Šapićeva izjava je, pre svega, agresivna i cinična na račun žena, i nije viteška. Komentar prekoračuje distance, glup je i nema nikakvu poentu.“
(„Kurir“)
Vesna Zmijanac,
pevačica, na pitanje da li ikada poželi da je muškarac, kaže:
„U osamdeset odsto slučajeva, kada je reč o situacijama iz mog života, osećam se tako. Barem jednom dnevno žao mi je što nisam muško, po mogućnosti Arkan, Giška ili Ćenta, da objasnim neke stvari.“
(„Story“)
Dragana Katić,
TV voditeljka, veliki je ljubitelj životinjske dlake na sebi:
„Na sebi najviše volim šišanog vizona ili liju, a činčila mi je neostvaren san. Sanjam da ga kupim i nemam ništa protiv ljubitelja životinja – nije da ih ne volim, ali više volim sebe i znate, ja sam pravi esteta, nikada ne bih nosila veštačko krzno. Uostalom, ne treba preterivati, a ti ljubitelji životinja u svetu su postali baš agresivni. Šta sad? Niko od nas ne voli manijake i ubice, pa ne idemo da ih kamenujemo i linčujemo. Postoji valjda civilizovan način da ljudi pokažu šta im smeta. Nemam ništa protiv njih ali imam svoj stil. A nisam ni vegetarijanac, daleko bilo! Bez mesa ne mogu da zamislim život!“
Jelena Tinska,
balerina i aktivistkinja za zaštitu životinja, o ljubiteljima krzna:
„Ogrtanje krznom je primitivno i degutantno i tipično za ljudsku rasu koja uništava sve pred sobom. Žena u bundi po pravilu je ružna kao akrep ili njenom mužu nešto fali u gaćama, ili je prosta i nakinđurena, čak verujem sumnjive čistoće. Ako mene pitate, leteli bi kroz prozor i muškarac i bunda koju je doneo. Ali, guske su uvek volele da se kočopere.“
(„Svet“)
Boris Popović,
gradonačelnik Kopra već treći mandat, inače poreklom iz Berana, kaže da je njegov tajni adut kao uspešnog političara ljubav koja ga pokreće, tako da sve ono što govori zvuči kao bajka:
„Ja volim ljude. Sve ljude. Ne može biti političar neko ko mrzi narod, ko se krije u limuzini sa zatamnjenim staklima i koga prati silno obezbeđenje. Taj nije političar, taj je kriminalac. Svaki dan sam na ulici među građanima, oni znaju uvek gde me mogu naći, saslušam koliko i koga god mogu, pokušavam da pomognem… I naravno, uz odličan tim ljudi koji smo okupili iz dana u dan činimo sve da Kopar bude prosperitetniji.“
Šta smatra najvažnijim u borbi za jedan grad:
„Čistoća je preduslov da možemo pričati o bilo čemu drugom. Kako u odnosima među ljudima tako i u razvoju grada. Kao što se nećete zaljubiti u nekoga ko je štrokav, tako ni grad ne možemo uspešno voditi ako nećemo prvo da ga očistimo i uljudimo.“
O Beogradu, u koji često navraća:
„Posle Londona i Istanbula, Beograd ima sve geostrateške potencijale da bude treći finansijski i poslovni centar Evrope. Naravno, ima i odlične adute za turizam. Sa malo ulaganja, dobrim idejama i organizacijom, Beograd može da se preporodi.“
(„Alo“)
Irina Galkina,
profesorka ruskog jezika u penziji, radila je u zemunskoj gimnaziji i bila razredni starešina generacijama učenika, ali je u novine stigla tek kada je „otkriveno“ da je i Aleksandar Vučić, lider SNS-a, potpredsednik Vlade, bio njen učenik. Po čemu pamti ovog đaka:
„Poslednji čas uvek je bio ruski, a Aleksandar me je često molio da ga pustim kako bi stigao na utakmicu. Pošto sam bila veoma stroga nastavnica, puštala sam ga, ali uz njegovo obećanje da će nadoknaditi gradivo. Nikada me nije izneverio i uvek bi na sledećem času briljirao. To sam posebno cenila, tako da sam imala razumevanja za njegovu košarku, koju je najviše voleo. Bio je dobar za društvene predmete, dok ga matematika i fizika nisu mnogo interesovale, pa je koliko se sećam iz tih predmeta imao trojku.“
O Vučićevoj političkoj karijeri:
„Njegov uspeh u politici ne možemo da pripišemo ni gimnaziji, ni razrednoj, niti drugim profesorima. Jednostavno, neko je rođen za politiku, mada sam uvek mislila da će se baviti advokatskim poslom ili da će biti sudija. Jednom prilikom smo se slučajno sreli u tržnom centru. Tada je bio na studijama i pohvalio se da mu odlično ide. Posle toga ga nisam često viđala, osim na televiziji. Kada se kandidovao za gradonačelnika, zamerala sam mu što je mnogo ‘tvrd’ i nisu mi se dopadali ni stavovi njegove stranke. Sada je to popravio i veoma sam zadovoljna njegovim angažmanom.“
Dragan Jorgović,
profesor fizike u penziji, otkriva nove detalje iz potpredsednikovih školskih dana:
„Sećam se Vučića iz školske klupe. Bio je pristojan mladić i mnoge devojčice su bile zaljubljene u njega, ali on je najviše voleo košarku. Mnogo uspešnih je završilo gimnaziju u Zemunu, tako da ne bih izdvajao Vučića. U to vreme on je bio isti kao i svi drugi. Nosio je zvanje gimnazijalca, što podrazumeva da je pristojan, da se dobro vlada i da mora mnogo da uči.“
Zlata Hajman,
profesorka istorije u zemunskoj gimnaziji, upitana da li se seća Dragana Đilasa, predsednika DS-a, koji je bio njen đak, kaže:
„On je u našoj gimnaziji bio dve godine i nije ostavio neki specijalan trag u mom sećanju. Kao kroz maglu sećam se povučenog i ćutljivog deteta, i da je bio sjajan matematičar i fizičar. Obično se pamte najbolji i najlošiji đaci, a on nije bio ni u jednoj od tih grupa. Kasnije kada se pojavljivao na televiziji, kolege su me podsetile da je u gimnaziji proveo dve godine!“
(„Naše novine“)
foto: m. milenković
