Branka Blek Rouz,
striptizeta sa dugim stažom, na novinarsko pitanje da li u njenom okruženju ima prostitucije, kaže:
„Ne znam zašto bih bila upućena u prostituciju. U mojim klubovima toga nema. Briga me ko šta radi i ko se sa kim j… U današnjoj krizi vama je najbitnije da pišete gadosti, a kada ja napravim promociju knjige, gde sav prihod ide za decu u Zvečanskoj, onda nikog nema da isprati događaj.“
(„Blic žena“)
Bora Đorđević,
muzičar i član glavnog odbora DSS-a, najavljuje promene:
„Pozdravio sam nedavno nastup Prljavog kazališta u Beogradu i nadam se da će i nama uzvratiti isto. Stvari se menjaju na bolje i to je razlog što pripremamo povratnički koncert i to ne na mala vrata, kroz manje gradove, već velika u Zagrebu.“
Da li mu je žao zbog svega što je izgovorio o Hrvatima i Hrvatskoj:
„Ne kajem se što sam ih pljuvao, nema razloga za to. Ja i dalje stojim iza toga da neću otići nigde nepozvan, a poziva iz Hrvatske je bilo. Sada očekujem samo jedan, onako zvaničan. Neću da nastupam tamo kao tezgaroš nego kao najbolji bend, koji će država Srbija tamo poslati.“
(„Blic“)
Marija Kilibarda,
TV voditeljka je i vatrena navijačica Partizana, na pitanje da li psuje dok navija, kaže:
„Psujem kada gledam Partizan jer emotivno doživljavam svaki sekund utakmice. Posle košarkaških utakmica uvek me boli glava koliko skačem, bodrim i nerviram se za svaki poen. Uglavnom psujem samo sudije i ponekad igrače protivničkog tima. Kod mene u kući je pravi haos kada mama, očuh, sestra i ja zajedno gledamo utakmicu, tako da sam taj poriv ponela iz kuće, samo što je žustrije kada ja odem na tribine.“
Ko je od kolega najvatreniji:
„Tu je definitivno zakleti ‘zvezdaš’ Ivan Ivanović. Na Prvoj je generalno manje ‘grobara’, ali smo dosta glasniji, pa su ta peckanja posle derbija veoma slatka.“
Zar se Ivanović ne plaši visoke Marije:
„Nemojte da ste sigurni u to! Tako se ja opustim, pa me omaleni pobedio u odbojci. Mali je talentovan za sportove, ne znam na koju foru. Mislila sam da ću na keca da ga dobijem u odbojci, ali me mali razbio.“
(„Press“)
Nina Radulović Lečić,
TV voditeljka koja je nasledila Tatjanu Vojtehovski u kontroverznom TV formatu „Trenutak istine“, posle jedne sezone oduševljena je kvizom i sobom:
„U početku sam bila obazriva, jer shvatam da je format zahtevan i gledan, pa je i logično biti skeptičan u strahu da sve bude dobro. Ali, nekoliko saveta i dobrih komentara ljudi čije mišljenje cenim, pomoglo mi je da shvatim zašto se tako dobro osećam u ulozi voditelja te emisije. Osim toga, publika koja je već uhodana, mnogo mi je olakšala da se opustim. To je, u stvari, meni i bilo potrebno. Volim da osetim da sam prihvaćena.“
Kako na Ninu utiču teške životne priče učesnika:
„Za mene je bilo lekovito da se susretnem sa ljudima o čijim životima ne znam mnogo, pa onda moram da budem brža i da reagujem autentično. Sagovornike nisam sama odabrala prema temi, već su oni tu nekim drugim povodom, pa je utoliko teže. Takođe sam naučila da slušam, a to je veoma važno. Problem novinara i voditelja je što od treme i stresa ne slušaju onog ko sedi preko puta njih i gube nit u svojim mislima. Dobro je što sam prošla ovo iskustvo.“
Da li je zbog „Trenutka istine“ odustala od muzičke karijere:
„Uvek to planiram. I dalje imam istu želju, ali neću da srljam. Hoću da se za to steknu uslovi. Dakle, potrebno je da se nađe dobra pesma i tim koji će mi pomoći da to izgleda mnogo dobro. Inače, volela bih da neko konačno donese novi zvuk poput Ejmi Vajnhaus, a možda ću to biti baš ja.“
(„Večernje novosti“)
Predrag Bajo Luković,
slikar i pesnik, pre tri decenije „rešio je najveću misteriju u istoriji umetnosti, uspeo je da odgonetne zagonetni osmeh Mona Lize, remek-dela Leonarda da Vinčija“. Godinama je naš slikar kopirao čuvenu sliku, a kada je odlučio da kopira i slikarev autoportret, desilo se čudo:
„Kada sam prvi put kopirao Leonardov autoportret, stavio sam ga pored Mona Lize. Tako su u sobi stajale te dve slike jedna pored druge. Jedne večeri dok sam tonuo u san, slike kao da su počele da se približavaju i stapaju u jednu. Pod utiskom da je reč o istom liku, uradio sam skicu koja je prethodila slici ‘Portret jedne tajne’. Na Petrovdan sam povukao poslednji potez, tako da u šali volim da kažem da mi je svetac pomogao da rešim tajnu.“
Da li je njegovo otkriće naučno potvrđeno:
„Krajem 1986. kompjuterska analiza Lilijen Švarc, konsultanta američke kompanije ‘AT&T Bell’, potvrdila je moje otkriće. Voleo bih da su me kontaktirali, ali mi je bilo drago bez obzira što ideja nije bila njena.
Priznajem, bez tog kompjuterskog dokaza moja slika ne bi doživela takvu popularnost.“
Slika je 1993. bila izložena u Narodnom muzeju u Beogradu:
„Povodom jubileja Narodnoj muzeja, ponudio sam im da ponovo izložim Portret jedne tajne.“
Zašto Bajo nikada nije video Mona Lizu:
„Još nisam spreman da se suočim sa njom. Pribojavam se da bi zagonetni Leonardo uperio prstom u onoga koji je otkrio njegovu dobro čuvanu tajnu.“
Slika u foto galeriji
(„Ilustrovana politika“)
Aleksandar Bajin,
teniser, sparing partner Serene Vilijams, na pitanje kako izgleda rad sa pobednicom Vimbldona, kaže:
„Tri godine sam bio kod nje u kući. Bio sam jedini muškarac u celoj njenoj ekipi, nije bilo nimalo lako. Gde makne Serena, tu i ja. Ona u šoping, ja s njom po radnjama, ona kod manikira, ponovo s njom. Mogu vam reći da se ponaša kao tipično žensko, ceo dan je u stanju da bira šta će da kupi. Ma, prava noćna mora. Onda sam joj jednog dana saopštio da sam uzeo sebi apartman u neposrednoj blizini kako bih ipak imao svoj kutak mira.“
Da li može da živi od tenisa?
„Imam apartman u Palm Biču, vozim odličan auto, eto, još kada bih imao samo malo više slobodnog vremena.“
(„Alo“)
Ljubica Arsić,
književnica, otkriva zbog čega piše pripovetke:
„Debele romančine, pored toga što konzerviraju sve prisutniju ničim opravdanu logoreju, mogu da posluže i kad se pred slavu njima pritisne pišinger.“
(„Večernje novosti“)
Tanja Vojtehovski,
novinarka i poslovna žena, na pitanje čiji bi autogram volela da ima, kaže:
„Solventne persone na blanko čeku.“
(„Story“)
Zorica Marković,
pevačica narodne muzike, odlučila se za učešće rijalitiju „Akademija debelih“ iako je potpuno zadovoljna sobom:
„Ne interesuje me da li neki misle da sam debela ili ne, ja sam sebi fizički dobra. Ali, zbog ugostiteljstva kojim se bavim već godinama, ne vodim zdrav život, neuredno jedem i spavam, a slabo se krećem, tako da to utiče na kilažu. Mi smo inače predebela nacija, jer smo konstantno pod stresom i najmanje vremena imamo za sebe same.“
Zdravlje nema cenu:
„Traku za trčanje odavno sam kupila, ali ona mi služi da okačim torbu ili spustim patike na nju. Ovo mi je taman dobro došlo da me neko kontroliše i da steknem naviku da treba da se fizički aktiviram. Učešće u rijalitiju će mi biti kao neka vrsta infuzije. Ljudi koji su unutra besplatno su dobili takav tretman, a to inače mnogo košta!“
(„Alo“)
