Na televiziji Happy se nekoliko meseci prikazuje emisija simboličnog naslova – „Iznajmi zvezdu„. Međutim, ovaj kanal vam nudi dodatnu mogućnost, kojom vas iz pasivne uloge tv-gledaoca stavlja u ulogu aktivnog stvaraoca tv-programa. Naime, ukoliko pošaljete SMS poruku sa izabranom zvezdom, ona će se pojaviti u vašem domu i 24 sata vam biti na usluzi. Dakle, televizija ovde, uz pomoć gospodina Peconija, ostvaruje želje gledalaca a televizor dobija ulogu Aladinove čarobne lampe. Protrljate daljinski, pošaljete SMS (plus PDV, plus porez na upotrebu mobilnog) i eto zvezde na vašim vratima. Ulogu duha iz lampe ima autentična Happy zvezda – voditelj Riki. U nekoliko epizoda koje sam uspeo da vidim naše zvezde su cepale drva, vodile decu u školu, prale sudove, lakirale noktiće, hranile svinje, pevale na gajbi na uvce, masirale itd. Kada malo bolje razmislim, ovdašnje zvezde su pokazale neverovatnu potrebu da se pred publikom pokažu kao vredne osobe koje ne beže od posla ma kako on težak bio. Čak imam utisak da se u toj želji preterivalo, pa su zvezde postale radnici za primer, ni nalik onoj besposlenoj ekipi na Farmi, što neće ništa da radi, već se po ceo dan raspravlja i šminka diskutujući o štekovima rakije. Estrada kod nas ima i umiveno lice, pa ne vredi jednostavna podela na cvrčke i mrave. Ima, znači, i cvrčaka što ‘oće da potegnu, ali samo u gostima.
Ova bizarna dramaturgija je nehotice u centar pažnje stavila mnogo značajnije pitanje – ko je ovde zvezda? Siguran sam da bi u podeljenoj medijskoj javnosti svaka televizija dala sopstveni spisak koji bi se poklapao sa konkurencijom, ali samo do određene mere. Pitanje zvezda je pitanje sistema vrednosti, estetike i etike. Kada su se nedavno na snimanju novogodišnjeg programa MTV–ja onako dramatično psovali Sergej Trifunović i Nataša Bekvalac, poteglo se pitanje da li je Nataša zvezda MTV-ja ili Pinka. Uopšte rečeno, novogodišnji programi su svojevrsni albumi ovdašnjih zvezda, pa ćemo videti da li postoji konsenzus (osim sportista, naročito tenisera i teniserki). Osim toga, spisak počinje i završava sa Čolom, Bregom, Bajagom i…
Najgrublje rečeno, u Srbiji se (prema konceptu Happy televizije) zvezdom smatra osoba koja se povremeno ili redovno pojavljuje na televiziji, a status zvezde se proverava nivoom prepoznavanja. Nije važno da li imate zanimanje, minuli rad, rezultate, već je potrebno da imate „medijski staž“ koji vas kvalifikuje za „iznajmljivanje zvezde“. Nikada u istoriji Srbije nije bilo moguće ovom brzinom „napraviti ime„, osim možda atentatom, mada vam je za to ipak bila potrebna neka veština.
Kao kodobitnik jednog od Oskara popularnosti, imao sam priliku da iza kulisa vidim neobični svet ovdašnje estrade koja je prepuna endemskih vrsta. Nedavni izbori u Demokratskoj stranci su me, ruku na srce, najviše podsetili na taj utisak, gde se unapred zna da je Čola prvi kad snimi album. Takođe mi se učinio poznatim izbor po ključu (jedna dama, jedan Vojvođanin i jedna predivna balada). Takođe su nadahnuto delovala i obraćanja sa bine, koja su zvučala kao da se dodeljuje Oskar popularnosti, a ne raspravlja se o budućnosti stranke i zemlje. Da bi se zadovoljila potreba za skandalom (kojeg u stvari nije ni bilo), riknuo je sistem za elektronsko glasanje pa je moralo „na ruke“ iliti „peške“. Možda tako izgleda politika u dosadnim zemljama EU, vlast je stabilna, nema padanja u vatru kada se diskutuje, nema poraženih (što je ravno čudu) i poruka biračima glasi – mi smo ok, ništa ne brinite!
Međutim, Peconijev koncept mi opet ne da mira. Ako je kod nas politika poprimila manire i pojavne oblike estrade u čemu se svi slažemo, onda ćemo se složiti da su ovdašnji političari zvezde par ekselans. Da li je onda moguće, koristeći SMS poruku, po istom principu – iznajmiti političara?! Oni će sigurno zapeti iz petnih žila da ostave utisak običnih građana, neće bežati od poslova ni obaveza. Potpuno su spremni za ulogu, svakodnevno vežbaju u vestima, samo je malo nezgodno da ih neko iznajmljuje na Peconijevoj veseloj televiziji po ceni SMS poruke plus PDV plus onaj porez na mobilne. Narodski rečeno, obara im cenu.
U Beogradu je medijsku i javnu pažnju okupiralo Narodno pozorište, pa se ne primećuje da ostala pozorišta ove sezone imaju po jednu do dve premijere, a to je tačan pokazatelj položaja kulture u ovoj Srbiji
Emisija „Ode ponedeljak“ Dejana Cukića skinuta je sa programa Radija 202 zato što je ovaj muzičar odnedavno u penziji
Upravni odbor je odlučio da ne produži ugovore za tri emisije rađene kao inostrane franšize kako bi napravio mesta za nove projekte, dok Vladimir Kecmanović više neće uređivati Kulturno-umetnički program
U Muzeju devedesetih izložba logotipa i vizuelnih identiteta Jugoslavije „Yugo.logo“ vraća u vreme kad je dizajn oblikovao svakodnevnicu
„Mala Frida“ je četvrta premijera Malog pozorišta „Duško Radović“ ove sezone. Ostala beogradska pozorišta su realizovala jednu do dve
Kako se na vatri podmetnute paljevine ocrtala mafijaška priroda vlasti? I zbog čega ne prestaje režimska odmazda nad Milomirom Jaćimovićem
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
