Neizvesnost oko održavanja džez festivala u severnom delu Kosovske Mitrovice trajala je do poslednjeg dana. Sveprisutni šablon nedostatka novca sa kojim se nose organizatori bilo kakve kulturne manifestacije u našoj zemlji, bio je tek manji deo problema. Nedavni tragični martovski događaji na Kosmetu doveli su u pitanje realizaciju festivala, pa čak i isprovocirali neke „moralizatorske“ dileme u Beogradu o opravdanosti održavanja ovakve manifestacije „dok srpski narod sa ovih prostora preživljava svoju Golgotu“.
Nedoumicu su odlučno razrešili baš ti Srbi iz Kosovske Mitrovice. Svikli da se nose sa svakakvim nedaćama i problemima i da se „uzdaju u se“, oni su na najlepši mogući način poslali svima jasnu poruku da su dostojni građani sveta, a ne tek bela mrlja na karti Evrope, dežurna deponija lažnopatriotskog kiča i večiti adut za političko prepucavanje.
Festival je održan 29. i 30. maja u novoj bioskopskoj sali Kulturnog centra u Zvečanu.
Mitrovica je u pređašnjoj Jugoslaviji bila na „glasu“ po svojoj odabranoj džez publici i po dugogodišnjoj tradiciji održavanja džez festivala od kojih su poslednja dva, ‘89. i ‘90. godine, imala internacionalni karakter. Zdravo kulturno jezgro ovog grada je opstalo u smutnim godinama koje su došle, oličeno u Udruženju ljubitelja muzike Kosova i Metohije, Unija-M, i, čak, prošle godine obnovilo festival. Bio je to veliki podvig, oslonjen na domaće džezere. North City 2004. je imao ambiciju da povrati nekadašnji sjaj i dovede i muzičare iz inostranstva. U tome im je nesebično pomogla Karić fondacija kao donator, bez čije potpore bi festival bio doveden u pitanje. U pomoć su pritekli i Ministarstvo kulture Srbije, Skupština opštine Zvečan, SO Kosovske Mitrovice, Studentski centar, JAT, ambasada Kraljevine Holandije i brojne društvene i privatne firme iz ovoga grada, kao i pojedinci. Nebojša Avramović, predsednik organizacionog odbora festivala, inače pravnik i muzičar amater, ne krije svoje zadovoljstvo: „Mislim da smo dali pravi nauk i primer kako se može uspešno funkcionisati van institucija. Mi smo se organizovali sami, uz pomoć našeg beogradskog prijatelja, džez muzičara Branka Markovića, umetničkog direktora festivala. Naše osnovno oružje je bio čist entuzijazam i želja da na ove prostore donesemo prave kulturne sadržaje, da oplemenimo svoje duše i pokažemo mladim naraštajima umetničku snagu džez muzike. Muzika koja se danas potura mladima je zatrovana šundom i implicira iskrivljene i poremećene vrednosti. Naša je dužnost da mlađe generacije edukujemo i da im proširimo vidike.“
Ako je suditi po posećenosti festivala, napori organizatora nisu bili uzaludni. Za obe večeri karte su bile rasprodate, a gro publike su činili mladi ljudi. Prve večeri su nastupali: Bear drinkers, bluz sastav iz Beograda, crni bluz pevač Cleanhead Phil iz SAD, potpomognut beogradskim bluzerima i nadahnuti Vasil Hadžimanov bend. Koncert je trajao do ranih jutarnjih sati, a oduševljena publika i raspoloženi muzičari prosto nisu mogli da se rastanu.
Drugo veče festivala je otvorio Blue bridge kvartet sastavljen od Španca, Nemca, Amerikanca i Šveđanke iz redova UNMIK-a i OSCE snaga na Kosovu. Član benda je bio i administrator za Kosovsku Mitrovicu, Amerikanac Robert Kruz, koji nije štedeo komplimente za odličnu organizaciju festivala, program i publiku. Tamo gde reči i diplomatija ponekad ne pogađaju u cilj, džez muzika, kao planetarni jezik sporazumevanja, ruši sve barijere i zbližava ljude. Posebna zvezda festivala bio je holandski trubač Ack van Rooyen, jedan od najvećih džez muzičara Evrope. Nakon izvanrednog nastupa u Beogradu i Valjevu sa Big Bendom RTS-a, ovaj istinski umetnik posebnog senzibiliteta predstavio se kosovskomitrovačkoj publici u malom sastavu, praćen izabranom ekipom beogradskih džez muzičara i potpisnicom ovih redova. „Duboko sam dirnut onim što sam doživeo i video“, izjavio je sedamdesetčetvorogodišnji Ack van Rooyen koji je u svojoj bogatoj karijeri svirao svuda po svetu. „Pažnja kojom smo dočekani, duh slobode i žeđ ovih ljudi za lepotom i pravom muzikom me je impresionirala, naročito kada vidim uslove u kojima žive. Ta želja da se živi normalno, da se uživa u muzici usred podeljenog grada, među žicama i vojnim patrolama, utisak je koji ću dugo pamtiti!“
Program završne večeri su obogatili i izvanredni nastup beogradskog sastava Trumpet sound i standardno dobar bluz bend Sirova koža. Festival su, kako dolikuje, zatvorile mitrovačke snage Petar Rakić kvintet i Lazy Blues Band, dokazujući da kvalitetan džez još uvek živi u ovoj sredini. Program je, konačno, završen u pola četiri ujutru, sa željom i nadom da je pred ovim festivalom svetla budućnost.
„Jako smo zadovoljni“, rekao je Nenad Ilić, producent festivala i džez entuzijasta. „Ne znam da li su svi svesni velikog značaja ovog festivala. Borba za kulturu je podjednako važan vid naše borbe za stavljanje Srbije na mesto koje joj pripada, među ostale evropske narode. Poručio bih novinarima i medijima da o tome razmisle i da o Kosovu ne pišu samo kada se desi neka tragedija. Osvrnite se i na naše napore da podignemo kvalitet života onih koji su rešeni da ostanu i opstanu ovde. Shvatite našu potrebu da živimo kao sav normalan svet i pomozite nam u pokušajima da na ove prostore vratimo život dostojan čoveka.“
