Foto: TanjugPrethodnu zaštitu okoline Žiče ukinulo je Ministarstvo kulture a ne kraljevački Zavod za zaštitu spomenika kulture, kako tvrdi ministar Selaković. I nema tamo nikakvog bazena, kaže direktorka ove institucije
Ministar kulture Nikola Selaković je na poslednjoj sednici Skupštine Srbije upozorio poslanike i javnost da država ima problem sa službama zaštite kulturnih spomenika, i to ilustrovao primerom manastira Žiča.
Naveo je da je kraljevački Zavod za zaštitu spomenika kulture dobio nalog od Republičkog zavoda da odredi granice zaštićenog područja manastira Žiče.
Šta je rekao Selaković
„Da li znate šta su oni uradili? Kraljevački zavod je kulturno dobro, koje je Narodna skupština proglasila za kulturno dobro od izuzetnog značaja, stavio pod prethodnu zaštitu, ukinuo područje zaštite de facto, koje je desetinama hektara veliko, sveo samo na portu manastira, manastirsku crkvu, umesto pod stalnu zaštitu kao dobra od izuzetnog značaja, stavili su pod prethodnu zaštitu“, rekao je Selaković.
Dodao je da je to urađeno kako bi određenim licima bila data dozvola za podizanje turističkog kompleksa sa olimpijskim bazenom, akvaparkom, bungalovima, salom za veselja.
Bazen ne postoji
„Radim u kraljevačkom Zavodu od 2001. godine i tvrdim da nikakav olimpijski bazen niti turistički kompleks ne postoji u blizini Žiče“, kaže za „Vreme“ Katarina Grujović Brković, direktorka.
„Postoji samo manastirski ribnjak koji koriste monahinje. Žiča je u selu i ovde su samo privatna domaćinstva koja postoje decenijama unazad. Sećam se da kad sam došla u Zavod, da je ispod manastira bio nekakav restoran sa diskontom, ali je odavno uklonjen“, dodaje Katarina Grujović Brković.
Informacija koju je ministar preneo iz skupštinske sale da je kraljevački Zavod ukinuo status zaštite Žiči je, kaže, netačna.
Mi smo svoj posao uradili
„Kao što svi znaju, to nije u našoj nadležnosti već Vlade Srbije. Vlade Srbije može da donese takvu odluku, ali na predlog Republičkog zavoda, a ne kraljevačkog.“
Katarina Grujović Brković pretpostavlja da je ministar mislio na određivanje zaštićene okoline, za šta jeste nadležan teritorijalni zavod.
„Po nalogu Republičkog zavoda parcelisali smo okolinu oko manastira kako bi se odredila njena zaštita. Po Zakonu o planiranju i izgradnji, neophodno je zaštiti i okolinu oko nepokretnog kulturnog dobra kao što je Žiča.“
Direktorka kraljevačkog Zavoda objašnjava da je, dok se to radi, zaštićena okolina Žiče pod prethodnom zaštitom koja je u procesu pretvaranja u stalnu zaštitu. Prethodna zaštita okoline manastira Žiča određena je maja 2024. godine. Po zakonu, prethodna zaštita ima snagu kao i stalna: na tom području nije dozvoljena gradnja.
„Mi smo svoj deo posla završili. Parcelisali smo okolinu Žiče, uradili evidencioni list, i oglasili ga u Službenom glasniku. Nakon toga smo iz Ministarstva kulture dobili dopis da ga ne prihvataju.“
Zaštitu je ukinulo Ministarstvo
Time je, jula 2024. poništena prethodna zaštita okoline Žiče. To znači da okolina Žiče sada nema status prethodne zaštite zato što ju je ukinulo Ministarstvo kulture a ne kraljevački Zavod, kao što je rekao ministar Selaković.
U toku je izrada te odluke, a radi je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Oktobra prošle godine dat je javni oglas kojim se obaveštavaju vlasnici i zainteresovane strane šta će biti pod režimom zaštite, što govori da je izrada revizije pri kraju.
„Vreme“ je poslalo Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture upit o ovome, ali odgovor nismo dobili.
Zanimali su nas i detalji o predstojećim radovima na crkvi Sv. Spasa u Žiči, na primer, da li je za njih zadužen Republički zavod, kao i da li je dobijen novac za te radove.
Jer ako nije, bio bi to nagoveštaj da predlog koji se čuo u Skupštini, da zavode za zaštitu spomenika treba ukinuti, nije bezazlen.
Kadare, Vegel, Varadi, Đukić-Perišić, Veljanovski, su neki od autora čije je javno prepoznate knjige objavila Akademnska knjiga ove godine, ali ih neće biti na Sajmu knjiga. Ne zaboravimo Memoare slikara Paje Jovanovića
Na Fakultetu dramskih umetnosti od petka do ponedeljka besplatne projekcije nekih od naših najboljih filmova, a u okviru Blacklist festivala
Vikend u Beogradu i Novom Sadu na ne:Sajmu Pobunjenih izdavača uz knjige, predizborno pripovedanje, kviz, humanitarnu prodaju, snimanje emisije, a pre svega na ne pristajanje stvarnosti bez kulture
Projekat „Savremena srpska proza“ koji je ove godine pokrenulo Blum izdavaštvo, dostupno je na programima Pobunjenih izdavača. Na Sajmu knjiga ga neće biti
Festival umetnika sa crnih lista otvoren je predstavom glumaca Šabačkog pozorišta o godini u kojoj ne svojom krivicom nisu stali na svoju scenu, a koja je počela otkazom Jeleni Ivetić
Zašto se sve što Aleksandar Vučić dotakne pretvara u u sprdnju ili skandal, a najčešće u oboje? I zbog čega je jasno da je izgubio, ali mu to još niko nije rekao
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
