Nije bilo sunca. Neobasjani dani ličili su na krompire. Vazduh je bio boje blata... I sve je opet bilo tu. Tu su "Glas Klevetnika" i ostali tabloidi, koji proizvode vrtoglavicu i maglu. Anketa daje odgovor na pitanje čega se Srbi najviše boje. Uspeha! Stranaca! Magije!
…Idući po svijetu naiđe na ljude gdje sa četiri vola unose svjetlost u kuću… Sveti Sava se pomoli Bogu te im reče: „E ljudi božji, treba načiniti prozore – evo ovako.“ Pa im onda načini prozore a oni mu se mnogo zahvale.
(Zabeleženo u Bosni i objavio Iso Mitrović u „Bosanskoj Vili„, 1897)
Doleteo sam sa katedralnog aerodroma u Cirihu pa mi je beogradski izgledao kao igračka. Čim sam došao magla me zagrlila. Nije bilo sunca. Neobasjani dani ličili su na krompire. Vazduh je bio boje blata.
I sve je opet bilo tu.
Tu je bio blok Šezdeset tri. U mom odsustvu se nije prolepšao. Vozio sam se u poluosvetljenom liftu. Rumunski autobus, sa tepihom zalepljenim za tavanicu odneo me je, preko Save, u grad. Kad sam izašao na ulicu, ko da sam zaplivao u mrtvom moru. Ljudi su bili namršteni, uz takva lica bi trebalo izdavati oružani list. Hodali su zakopani u kapuljačama i pokriveni kapama. Malo pognuti, vukli su otadžbinu kao kuglu na lancu. Grad davno nije bio sivlji.
Tu su detalji: mrtva mačka leži pred ulazom od garaža. Izgleda smrznuta. Jato golubova izleće iz tunela. Nakrivljen voz za Pančevo dolazi na stanicu. Opet u vozu čujem pesmu: „Samoobmana, samouništenje je bolje nego poniženje…“ Krajolik je naprašen snegom. Pančevački most je ogroman. Dunav je beo. Pod njim šlepovi nose so. Šume se bele. Okrečene oranice prostiru se u beskraj.
Prijatelji su mi nasuli piće i rekli: mora se! Sa treznom glavom teško je živeti u magli sa točkovima koji šlajfuju u blatu.
Tu je anestezija veselosti! Trube se ujutro propinju i šipka kažnjava goč. Pucaju petarde među zgradama i plaše ljude koji su prošli rat.
Tu je anestezija televizije, koja priča o otkupu junadi. „Šta je bila inspiracija za maštu u vašoj knjizi?“, pitala je voditeljica spisateljicu, koja je napisala tajnu istoriju srednjeg veka i čitavog poznatog sveta. „Budi i ti superheroj sa ostrva snova“, pevaju u dečjoj emisiji. Sandokan se beči u repriznoj stvarnosti. Mitski lovci Duška Kovačevića reklamiraju Cepter osiguranje.
Tu su bilbordi:
Postanite Deda Mraz.
Neću!
Pokaži svoje pravo lice.
Kako kome…
Tu su „Glas Klevetnika“ i ostali tabloidi, koji proizvode vrtoglavicu i maglu. Anketa daje odgovor na pitanje čega se Srbi najviše boje. Uspeha! Stranaca! Magije!
Tu su natpisi na zidovima: „Srbija Srbima“ (mnogo gde), „Punk, apatija, alkohol, a onda sam se zaljubio u tebe!“ (u ulazu Svetog Save 28).
Najubedljivija je erotska anestezija. Sve te gole žene na duplericama i TV Pinkove pevaljke su u funkciji anestezije. Sve te pesme: „Mama neće znat gde si noć provela“; „Dobio sam poziv za animal anal.., etc.“ Svi ti oglasi: Komšinice! Klinke! Guzate otpozadi u guzu!, u funkciji su anestezije. Ne mislite o tome da su nam neki susedi već u Evropi a nekima ne treba viza. Ne mislite o nedirnutoj UDB-i i nedirnutom srcu vojske. Mislite o dupetu Goce Božinovske!
Moto Miloševićevog vremena mogao se izraziti crnogorskom poslovicom: „Ne bi kriv ko prnu no ko ču“, a to se nije promenilo. Čaršija se i dalje naoružava protiv svakog disonantnog tona. Svaka oštrica se mora istupiti. Moraju se uškopiti i anestezirati i misli. Reči – anestetici u Srbiji su „domaćin“ i „sabornost“. Domaćin – to je staljinistička fantazija. Sabornost se definiše kao: 1. Zaglupljivanje u ime stvaranja konsenzusa pod okriljem desnice. 2. Uravnilovka: ekser koji štrči biće zakovan! 3. Pridruženje lepo obučenim hotentotima na TV saboru Grand šoua i utapanje u radost hiljadu harmonika.
„Paraliza“, govorio je Džojs za svoj Dablin.
Inventivnost se u Beogradu koristi manje za rešenje a više za poricanje problema. Tako se domišljatost pretvara u domišljatost protiv sebe i sama postaje anestezija.
„Pa ne voli čovjek da misli. To je teret“, zaključuje moj rođak. „Misao boli, a Koštunica je aspirin.“
U Zagrebu je, u okviru izložbe o plesu za vreme i nakon Jugoslavije, predstavljen digitalni arhiv savremenog plesa u ovom delu Evrope. Koordinator ovog četvorogodišnjeg projekta je Stanica Servis za savremeni ples iz Beograda
Vlada Srbije je prekršila Ustav, upozorava Evropa Nostra i traži hitnu zaštitu Dobrovićevog kompleksa Generalštaba. Isti zahtev upućen je i iz Društva konzervatora Srbije
Peticiju sa 10.500 potpisa predalo je Bibliotekarsko društvo Srbije nadležnima, nadajući se brzom rešenju koje će ih osloboditi nezakonite odluke po kojoj biblioteke treba da plaćaju nadoknadu za izdate knjige organizaciji OORP
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
