Festival autorskog filma 2024 (2)
Pet ne baš lakih komada
Naturalizam je prisutan kao zajednički sadržatelj u svih pet filmova o kojima će ovde biti reči
Ljudi na Kosovu pokušavaju da žive normalan život. Početkom juna u severnoj Kosovskoj Mitrovici održan je džez festival
Ljudi na Kosovu pokušavaju da žive normalan život. Početkom juna u severnoj Kosovskoj Mitrovici ponovo je stvoren džez festival. Ovakve muzičke manifestacije u našoj zemlji tretiraju se kao luksuz i uglavnom su prepuštene retkim zaljubljenicima sa dovoljno snage i upornosti da se prihvate takvog teškog posla. Organizacija džez festivala je krupan zalogaj i za mnogo veće i „berićetnije“ sredine, a traje mesecima. Utoliko više zadivljuje podatak da je od rađanja ideje do njene realizacije u Kosovskoj Mitrovici prošlo svega mesec dana. Inicijativa je potekla od grupe entuzijasta, okupljenih u Udruženje ljubitelja muzike Kosmeta „UNIA- M“ koja je uložila ogroman napor da prikupi potreban novac, pribavi sve neophodne administrativne dozvole od KFOR-a i domaćih vlasti i koordinira još mnoštvo pratećih organizacionih detalja na zadivljujuće visokom nivou. Za neupućene, Kosovska Mitrovica je u bivšoj Jugoslaviji bila poznata po amaterskom big bendu koji je svirao džez. Uz postojeće profesionalne orkestre velikih centara kao što su Beograd, Zagreb, Ljubljana, Sarajevo, Novi Sad i Skoplje, ovaj orkestar je sticao svoje mesto i reputaciju kao svojevrsni kuriozitet na Balkanu. Predvođeni gitaristom Petrom Rakićem, ljudi različitih profesija i godišta su se vredno i sa strašću posvetili džezu, stvorivši i jedan solidan krug slušalaca i poznavalaca kojim se ne mogu pohvaliti ni mnogo veći gradovi. Kosovska Mitrovica je 1989. i 1990. organizovala internacionalne džez festivale, ali su potonje dramatične „godine raspleta“grubo prekinule sve.
Ipak, jednom posejano seme našlo je načina da ponovo nikne. Jezgro bivšeg orkestra ove godine najavilo je ponovno okupljanje i vraćanje džeza na ove prostore. Prvi korak bio je organizovanje festivala. Uspostavljena je veza sa beogradskim džez muzičarima, naviknutim na stalnu borbu, u gotovo gerilskim uslovima, za očuvanje ove muzike na našim prostorima. Formiran je organizacioni odbor u koji su sa velikim entuzijazmom ušli ljudi kao što su Neško Ilić, Petar Rakić, Nebojša Avramović, Slavoljub Ćosić, Ljubiša Baščarević, Isat Murić, Ljubiša Petrović, Slaviša Orlović, beogradski muzičar Branko Marković… Uz podršku Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju i brojnih sponzora iz Mitrovice i Zvečana, rođen je North City Jazz&blues Festival. Na bazenu u Zvečanu 6. i 7. juna nastupilo je sedam bendova, a nakon programa u klubu „Crna dama“ nastavljali su se tradicionalni tzv. jam seissioni do kasno u noć.
Festival je otvorio „Stanković Formation“, podmladak beogradske džez scene škole „Stanković“, čija je mladost jasna simbolična poruka da i ovaj festival, kao i džez, imaju lepu budućnost pred sobom. Raspoloženoj publici se predstavio i „OK Connection“ iz Niša. Atmosfera je proključala nastupom desetočlanog latino sastava „Fiesta Latina“ iz Beograda i grupe „Di Luna Blues Band“, kojoj se spontano pridružio ceo duvački korpus „Fieste Latine“, na oduševljenje prisutnih. Drugi dan festivala otvorio je standardno dobri „Kvintet Fredija Stanisavljevića“. Posebnu sentimentalnu vrednost imao je nastup „oca“ kosovsko-mitrovačkog džeza, Petra Rakića, u duetu sa trubačem Brankom Bartom. Posle višegodišnje pauze Rakić je svirao pred svojom publikom najavljujući definitivan povratak mitrovačkog big benda. Festival je sa nekoliko biseva zatvorio legendarni „Point Blank“ iz Beograda. Inspirisani muzičari, svesni da su akteri događaja koji je mnogo više od obične muzičke manifestacije, pružili su sve od sebe.
Ali, istinski heroji festivala jesu organizatori i neverovatna publika. Njihova radost i toplina gotovo su dirljivi, ali zapanjuje i imponuje i stepen njihove stručnosti i upućenosti. Ispunjava ponosom činjenica da su na Kosovu ostali i takvi ljudi, snažni, autentični intelektualci, okrenuti životu, muzici, umetnosti. Dvodnevno druženje sa njima je lepo i nezaboravno iskustvo. Ti divni, postojani i istrajni ljudi su pravi borci za nacionalni ponos i lepšu budućnost svih nas.
Iako muzički uspeo, ovaj festival ima mnogo veći značaj, kao izraz težnje Srba sa Kosova da se vrate pravim duhovnim vrednostima, koliko im prilike dopuštaju. Sigurna sam da će u tome uspeti!
Naturalizam je prisutan kao zajednički sadržatelj u svih pet filmova o kojima će ovde biti reči
Film Susedna soba predstavlja novu fazu u karijeri sedamdesetpetogodišnjeg autora: u pitanju je njegov prvi dugometražni igrani film na engleskom jeziku i prvi film sa (uglavnom) nešpanskom glumačkom podelom
V13. Hronika suđenja teroristima, Emanuel Karer (Akademska knjiga, 2024)
Lusinda Vilijams je najveća kad se u maniru pripovedača dotakne one Amerike koju naslućujemo, zemlje u kojoj je sve daleko, pa i za najobičniji ljudski dodir moraš da pređeš čitavo prostranstvo, koje nekad može biti širine kuhinjskog stola, a nekad je veličine prerije. Ali, Lucinda Williams je veća i od najveće kad više ni to nije važno, nego je samo važno ko je na dohvat ruke i šta se dešava između dvoje, a njene pesme se vrte u tom vrtlogu koji često izbacuje i neke neželjene stvari. Poenta njenog izraza – da se s neželjenim stvarima neizbežno može živeti – daje epski ton svim pričama o malim ljudima koje je dosad ispričala
Dragan Ambrozić – Kantri danas, Lucinda Williams
(“Vreme” br. 662, 2003)
Premijera Pozorišta mladih „Hajduci“ postavlja razna pitanja koja se odnose na nepremostive razlike između sadašnje i Nušićeve generacije, pa i - da li smo stvorili svet u kome mladi ne pronalaze vrednosti zajedništva i solidarnosti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve