U vreme dok radnici u kulturi uz podršku studenata protestuju zbog najnižeg budžeta u regionu, Vlada Srbije je donela rešenje kojim ga još više smanjuje. Ne zna se u čiju korist
Vlada Republike Srbije donela je 6. februara Rešenje o prenosu u Tekuću budžetsku rezervu sredstava za 2025. godinu, kojim je Ministarstvu kulture oduzeto 371.575.000,00 dinara, bez konkretnih razloga za to i bez obrazloženja kome je namenjen taj novac.
Sve se to dešava u vreme velikih protesta radnika u kulturi kojima se traži povećanje budžeta na 1,5 odsto na republičkom nivou i 6 odsto na lokalnom nivou.
Neki novi rashodi i izdaci
Na pomenutoj sednici Vlade donete su odluke i o oduzimanju novca i drugim ministarstvima, ustanovama, lokalnoj samoupravi pa čak u predsedniku države, u ukupnoj vrednosti od 8.651.293.000 dinara „radi obezbeđivanja nedostajućih sredstava potrebnih za finansiranje rashoda i izdataka koji nisu bili poznati u postupku donošenje Zakona o budžetu Republike Srbije za 2025. godinu“.
Ovo Rešenje od 6. februara 2025. godine potpisao je predsednik Vlade Miloš Vučević.
Podsetimo, Zakon o budžetu za ovu godinu donet je krajem novembra 2024. godine, dakle pre samo tri meseca.
Nije jasno koji to rashodi i izdaci tada nisu bili poznati a zbog kojih je sada bilo neophodno ovoliko oduzimanje novca, zašto Ministarstvo finansija koje kreira državni budžet nije znalo za njih, i kome je tih 8,651.293.000 dinara namenjeno.
Ministarstvu kulture na primer, od 17, 8 milijardi dinara koliko mu je određeno u novembru, biće oduzeto 371.575.000,00 dinara te će tako ove godine raspolagati sa manje od 0,67 % koliko mu je prvobitno bilo udeljeno iz državnog budžeta.
Budžet je u kulturi smanjen u gotovo svim segmentima, a najviše novac namenjen za unapređenje kapaciteta kulturnog sektora na lokalnom nivou – 75.000,000 dinara, za zaštitu i prezentaciju manastira Manasija – 56.450,000 dinara, pa za izdavaštvo – 34 miliona dinara, zatim za istraživanje, zaštitu i očuvanje nematerijalnog i pokretnog kulturnog nasleđa – 27.750, 000 dinara, za filmsku umetnost – 20 miliona, i novac predviđen za rad reprezentativnih udruženja u kulturi – 16.250,000 dinara.
Reprezentativna udruženje kulture
Od svih sa spiska kojima je ovim Vladinim Rešenjem oduzet novac, oglasili su se jedino 20 reprezentativnih udruženja u kulturi.
Njima je, a ima ih 34, u novembru Zakonom o budžetu za 2025. godinu izdvojeno 65.000.000,00 dinara. Ta i inače nedovoljna suma, ovim Rešenjem je umanjena za 16.250.000,00 i sada iznosi 48.750.000,00 dinara.
Duško Paunković, predsednik Udruženja književnih prevodilaca Srbije, kaže za portal „Vremena“ da „Vlada Srbije ovim Rešenjem derogira svoj Zakon o budžetu za 2025. godinu. Ono što svako od nas može zdravorazumski da zaključi je da nikakvo rešenje ne može da derogira nikakav zakon zato što se zakoni stavljaju van snage samo donošenjem novih zakona. Zakonom o bužetu je budžet zacementiran dok se ne donese njegov rebalans. Sve ovo govori da bi trebalo ispitati pravne osnove donetog Rešenja od 6. februara“.
Objašnjava da je Ministarstvo kulture, koje je kao deo Vlade učestvovalo u glasanju o Rešenju, pristajanjem da se oblasti kulture oduzmu četiri procenta iz ovogodišnjeg budžeta, pristalo i da ono samo krši zakon, a i da je reprezentativna udruženja dovelo u situaciju da krše zakon.
3000 ljudi
Naime, prema Zakonu o Ministarstvima, Ministarstvo kulture treba da vodi računa o razvoju i unapređenju kulture i umetničkog stvaralaštva i da, između ostalog, obezbeđuje materijalnu osnovu za delatnosti u svim područjima kulture.
„S druge strane, reprezentativna udruženja su zakonom obavezna da ispunjavaju svoje obaveze zbog čega su osnovana, pa i da obavljaju sve poslove u vezi sa socijalnim statusom oko 3000 samostalnih umetnika i stručnjaka u kulturi Srbije. Ako je i prethodna suma, 65 miliona dinara bilo premala, ne razumem kako da ostvarujemo svoju zakonsku obavezu sa 48.750.000,00 dinara. Pitanje je da li Ministarstvo kulture zna da članovi naših udruženja stvaraju najmanje 60 procenata celokupne kulturne i umetničke produkcije u državi.“
Napominje da ovim odlukama neke stavke nisu taknute: za održavanje dvora na Dedinju nije uzet ni jedan jedini dinar, a godišnja stavka za to iznosi 77.000.000, 00 dinara.
Takođe, ovo Rešenje Vlade ne predviđa umanjenje administrativnih troškova samog Ministarstva kulture, odnosno materijalnih troškova u koje spadaju plate zaposlenih, putovanja, nagrade, obnova opreme i drugo. „Jedini zaključak je da je državi važnije nesmetano funkcionisanje Ministarstva od same kulture“, primećuje Paunković.
Čudno je i zašto je od svih manastira samo Manasiji smanjen budžet. „Hilandar je ostao nedodirljiv“, kaže. Podsetimo da je nedavno ovom manastiru čak povećan ovogodišnji budžet za 11 odsto u odnosu na prošlogodišnji.
Preraspodela
Jedino moguće rešenje u ovoj situaciji je, kaže Paunković, da Ministarstvo napravi preraspodelu sredstava kojima raspolaže. Iskustvo govori da se to neće desiti, te je veliko pitanje da li će Srbija ove godine imati kulturu.
Duško Paunković očekuje reakciju i drugih sektora, pre svega zdravstva čije je Ministarstvo pristalo da mu Vlada Srbije smanji budžet namenjen opremi bolnica za 900 miliona dinara. i preporučuje svakom da u „Službenom glasniku Srbije“ pregleda Vladino Rešenje od 6. februara.
Zaposleni Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda su iz „Vremena“ saznali da je njihov direktor Aleksandar Ivanović poslao Ministarstvu kulture nezakonit dokument kojim predlaže da se kompleksu Generalštab ukine status spomenika kulture. Sad se ograđuju od tog dokumenta
Pitam se koliko je umetnost bitna, koliko je bilo šta važno u odnosu na ovo što se dešava. Trenutno u Muzeju savremene umetnosti imamo izložbu Dejvida Hoknija, jednog od najvećih slikara današnjice. To je izložba godine. Baš sam razmišljao kako i dalje nisam otišao da je vidim, ali sam shvatio da je potrebna određena vrsta mira da bi se otišlo na izložbu. Da budeš tamo tri sata i da ne pogledaš na telefon kako bi proverio da li je ispred policija
U filmu svoje kćeri Džejn Mensfild prvi put dobija šansu da bude viđena kao stvarna žena od krvi i mesa, sa svim vrlinama i manama, a ne puka projekcija muških seksualnih fantazija o nezasitoj prsatoj plavuši. S druge strane, Ešli Ejpril i Amanda Lir na scenu izvode svoje višesmislene identitete, prihvatajući ih i odbacujući ih. Zapravo, poigravajući se njima
Jun Fose, Septologija; s norveškog preveo Radoš Kosović; Treći trg i Srebrno drvo, 2023–2024.
Drugo ime (I-II), Ja sam neko drugi (III-V), Novo ime (VI-VII)
Već od naslova, dakle, ulazi se u jedan kompleksan poetski i kulturnoistorijski dijalog, koji, međutim, umesto odgovora i objašnjenja nudi strepnje i nedoumice
Ako smo neutralni dok studente zatvaraju, devojke i momke mlate na pravdi boga, zatiru demokratiju, neistomišljenike dehumanizuju, nastavljaju korupciju koja ubija i još mnogo toga poganog rade – onda ništa
Srbija nije spremna za požare, oluje i poplave, ali je predsednik Aleksandar Vučić spreman da od svega napravi propagandu
Policajac i policajka su snimljeni dok su u pokušaju iznude studentkinju čupali za kosu. To je klasičan primer mučenja i torture, grubo kršenje zakona za koje bi morali da snose posledice
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
