Trik za Džoš Stoun

U danu kada izlazi ovaj broj „Vremena“, počinje 33. internacionalni niški džez festival, 22. pod imenom Nišvil. Do 14. avgusta na njemu će se predstaviti 660 izvođača, na 110 koncerata i 11 scena. Očekuje se oko 40.000 posetilaca glavnih programa i čak tri puta više onih koji će doći na besplatne prateće sadržaje.

Na otvaranju festivala sviraće Al di Meola, posle odlaska čuvenog Paka de Lusije, najveći gitarista džez-roka današnjice, a poslednje večeri festivala nastupiće soul diva Džoš Stoun, najatraktivnija zvezda ovogodišnjeg muzičkog spektakla na Nišavi.

Direktor Nišvila Ivan Blagojević otkriva da njeno učešće priželjkuje još od 2010. godine, kada je planirano da bude specijalni gost „kralja soula“ Solomona Barka. Blagojević kaže da je Džoš Stoun tada za izvođenje tri numere tražila 30.000 evra, a da je „ove godine imala više sluha za nas, poverovala nam je da će njeno zadovoljstvo publikom biti veće nego zadovoljstvo honorarom i da tu atmosferu koju može osetiti na Nišvilu neće naći ni na najvećim svetskim festivalima. Posle našeg susreta prošle jeseni u Šangaju, pristala je da učestvuje u Nišvilu 2016“, otkriva Ivan Blagojević za „Vreme“.

„Velike zvezde ne zaobilaze Nišvil. Trik je u tome da im uporno objašnjavamo da nemamo para, da već u startu moramo da im ponudimo upola manji honorar, ali da možemo da im pomognemo da tokom istog puta naprave turneju po obližnjim zemljama. Pričamo im da je sinergija sa Nišvilovom publikom poseban doživljaj, jer ona izuzetno dobro oseća i razume džez, i veoma je mlada“, priča Blagojević i dodaje da je studija koju je pre dve godine radila Ambasada Sjedinjenih Američkih Država pokazala da se u publici Nišvila nalazi 60 odsto onih koji su mlađi od 27 godina, što je za džez događaje u današnje vreme zaista retkost.

PARALELNO I PARADOKSALNO: Dakle, Nišvil je jedinstven po mladoj publici, po neponovljivom ambijentu i temperamentu, kao i balkanskom etno prizvuku kojim je zarazio i svet i džez. Međutim, jedinstven je verovatno i po tome što ga godinu za godinom, paralelno i paradoksalno, prate i velika priznanja i velike finansijske teškoće. Dobitnik je statusa manifestacije od nacionalnog značaja odlukom Ministarstva za kulturu 2009. godine, zatim statue „Najbolje iz Srbije“ odlukom Ministarstva trgovine i usluga… Pročulo se da ga je prethodnih godina najpoznatiji američki džez magazin na svetu „Daun bit“ nadugačko hvalio, a nezvanično glasilo Evropske unije „Nju Jurop“ proglasilo za „evropsko lice Srbije“. Najnovije i najveće priznanje stiglo je nedavno od britanskog lista „Gardijan“, koji ga je svrstao u deset najboljih umetničkih džez festivala u Evropi. Svrstan je u tu grupu pored čuvenog Montre džez festivala, koji se održava u istoimenom švajcarskom gradu, zatim Umbrija džez festivala u Peruđi, roterdamskog Nort si džez festivala i nekolicine drugih, koji, kako direktor Nišvila saopštava, imaju budžete od 10 do 20 miliona evra. Međutim, čak ni to priznanje Nišvilu nije pomoglo da obezbedi adekvatnu podršku države i sponzora za ovogodišnje izdanje.

Malo interesovanje sponzora za Nišvil Ivan Blagojević objašnjava „nepostojanjem južnjačkog lobija u vrhu države“. Nalaženje sponzora bez neke političke podrške, ili bar nekih političkih veza, gotovo je nemoguće. Kod javnih preduzeća je to posebno izraženo, mada čak i kod stranih sponzora nije loše da imate stranačke veze“, priča Blagojević. „Grad Niš jeste pokrovitelj festivala, ali mislim da mora da učini više ako mu je interes da razvija kulturni turizam. Nama zaista treba lobiranje u ministarstvima prilikom dobijanja projekata, i među rukovodstvima svih firmi koje prihoduju na teritoriji Niša da podrže opstanak najboljih gradskih brendova. Već pomenuta studija koju smo dobili uz pomoć američke ambasade pokazala je da za četiri dana festivala benefit grada iznosi pola miliona evra“, kaže Blagojević, i dodaje da džez u kombinaciji sa etno tradicijom daje onaj pravi proizvod koji može da dostigne nivo popularnosti koji je u svetu imala, kako umetnički tako i komercijalno vredna, latino muzika. „Situacija je veoma teška. Imamo samo jednog velikog sponzora. Na primer, do ove godine uslugu prevoza muzičara i novinara besplatno nam je pružalo jedno poznato saobraćajno preduzeće. Od ove godine, zbog otpuštanja radnika na koje je prinuđeno kao i mnogi drugi potencijalni sponzori, otkazalo je saradnju. Prema tome, veliki deo novca moramo da potrošimo na prevoz stotina ljudi od aerodroma u Beogradu i Sofije do Niša“, kaže Blagojević. Da bi eventualno izašli iz ovog problema i održali nivo festivala, Blagojević planira da promocije za idući Nišvil organizuje na destinacijama na koje će loukost kompanije leteti sa Niškog aerodroma.

Ni država ne reaguje adekvatno na Nišvilova velika priznanja. U poslednjoj godišnjoj raspodeli budžetskih sredstava Ministarstva za kulturu i informisanje, odlukom Komisije za izbor projekata u oblasti savremenog stvaralaštva, Nišvil je u konkurenciji svih festivala i projekata, na 38. mestu po pomoći Ministarstva. Dodeljeno mu je 1.200.000 dinara. Nezadovoljan, direktor Nišvila je premijeru Aleksandru Vučiću uputio otvoreno pismo, reagujući i na njegovu odluku o potpisivanju šestogodišnjeg ugovora o finansijskoj podršci sa festivalom Egzit. Uz napomenu da je Egzit apsolutno zaslužio takav ugovor, istakao je da Nišvil, sa više od tri decenije dugom tradicijom očekuje da u skorijoj budućnosti dobije sličnu podršku Vlade. Kabinet premijera je Blagojevićevo pismo prosledio Ministarstvu kulture i informisanja, a epilog svega je, kako Blagojević navodi, odgovor Ane Vučetić, pomoćnice ministra za savremeno stvaralaštvo i kreativne industrije. „Pismeno nam je saopštila da neprimereno koristimo Ministarstvo kulture za marketinšku promociju i da su nam sredstva uskraćena jer je stručna komisija Ministarstva procenila da nemamo umetnički kvalitet. Sticajem okolnosti, ovo nipodaštavanje se dogodilo istog dana kada i objava „Gardijana“ da spadamo u deset najboljih evropskih umetničkih džez festivala“, kaže Blagojević.

foto: wikipedia.org

Vladimir Racković, frontmen i sa trombonistom Ljubomirom Matijacom osnivač Beogradskog diksilend orkestra, i kao pionir džez scene na jugoslovenskim prostorima dobitnik ovogodišnje Nišvilove nagrade za životno delo, objašnjava da i u Evropi džez festivali opstaju uglavnom zahvaljujući fanatizmu onih koji su veliki deo života uložili u njihovu organizaciju. „Međutim, velike festivale, kakav je ovaj u Nišu, u značajnoj meri podržavaju i same države, jer imaju umetničku vrednost, jer su ekonomski isplativi i reprezentativni u svetu.“ On bi, kaže, „razumeo kad bi nadležni rekli da prepoznaju kvalitet Nišvila, ali trenutno nemaju novac, ali zapravo nemam nikakav utisak da oni to prepoznaju. Recimo, odabir kompozicija koje ćemo mi izvesti rezultat je ozbiljnog muzikološkog istraživanja. One ilustruju sve istorijski ključne parametre koji su doveli do džeza kakav je danas. Tu su prva snimljena džez kompozicija, jedna od najstarijih poznatih i zabeleženih bluz kompozicija iz 19. veka, tri kompozicije koje ilustruju tri najpopularnija crnačka plesa iz doba ropstva, i tako dalje“, saopštava Racković.

DECENTRALIZACIJA: Treba podsetiti i da je Nišvil zbog odluke Ministarstva kulture da mu 2013. godine uskrati obećanu finansijsku podršku od tri miliona dinara bio gotovo pred gašenjem. Ovaj dug se i dalje prenosi iz godine u godinu, a kao krivca za to Blagojević apostrofira poslednjeg ministra kulture i informisanja Ivana Tasovca. „On je Nišvil oštetio za tačno 13.759.000 dinara, jer smo do 2012. godine dobijali četiri miliona godišnje kao festival od nacionalnog značaja, a za poslednje četiri godine ukupno 2.250.000 dinara. Sačekaćemo izbor novog ministra i zamoliti ga da ispoštuje odluku prethodnog ministra Bratislava Petkovića da nam isplati pomenutu sumu. Ako ne uspemo, tužićemo Ministarstvo kulture, jer smo napravili troškove verujući kako javno izrečenom obećanju Petkovića tako i potpisanoj odluci“, najavljuje direktor Nišvila.

Ova odluka iz 2013. o ukidanju podrške za Nišvil bila je povod da te godine niški parlamentarci u Skupštini Srbije, pored apela koji su uputili za očuvanje Nišvila, javnosti predoče i činjenicu da je „80 odsto celokupnog budžeta za kulturu namenjeno institucijama i manifestacijama kulture u Beogradu, dok je u Niš, od ukupno 176 miliona, koliko Ministarstvo kulture dodeljuje za sve kulturne projekte na nivou države, došlo negde oko 1,5 odsto“, prenele su tada „Južne vesti“. Do danas se ništa značajno nije promenilo. Kada se odlučuje o zakonima i budžetima, i dalje uglavnom svi postupaju u skladu sa interesom partije, a ne za dobrobit kulture svog grada. „Organizacija Nišvila bi sigurno mnogo lakše tekla da se on održava u Beogradu, ali meni je baš drago da je Nišvil u Nišu, odnosno da i drugi gradovi mogu da budu nosioci velikih kulturnih dešavanja“, smatra Vladimir Racković, a Blagojević dodaje da je decentralizacija kulture postala čak i u predizbornim kampanjama političkih stranaka samo retko korišćena floskula. „Nacionalne kulturne institucije retko napuštaju prestonicu. Ka jugu Srbije kreću samo komercijalni programi, dok u suprotnom pravcu ne idu ni takvi“, kaže on.

Kako tvrdi, u ovogodišnjoj raspodeli budžeta Ministarstva kulture, privilegovana je Beogradska filharmonija, na čijem čelu je bio ministar Tasovac. „Iako su sve srpske ustanove u kulturi dobile stroge naloge da smanje broj zaposlenih, ministar Tasovac je otpuštanja poštedeo Beogradsku filharmoniju i odobrio joj dodatno zapošljavanje dva radnika. Takođe, Narodno pozorište u Beogradu sa 700 zaposlenih, koje u svom sastavu ima podjednako brojan orkestar kao i Filharmonija, ali i baletski, operski i pozorišni ansambl, uz oko 600 programa tokom godine, odnosno 20 puta više aktivnosti od Filharmonije, dobilo je istovetna sredstva kao Filharmonija sa 107 zaposlenih“, ističe Blagojević i dodaje da veruje da ako preraspodela novca ne bude preispitala, „to znači da se u ovoj zemlji smatra normalnim da ministar dodeli za programe Filharmonije 91 milion dinara na godišnjem nivou, a za 340 drugih predloženih projekata i festivala Srbije 33 miliona“.

Velika potreba da se ovih dana javno ukazuje na Nišvilove probleme potiče iz bojazni da on, sa ovakvom podrškom kakvu ima, teško može dugo da zadrži laskavu titulu jednog od deset najboljih evropskih umetničkih džez festivala. „Čekamo bolja vremena, a do tada ćemo pokušavati da izdejstvujemo trogodišnje ugovore sa Gradom Nišom i sponzorima, slične onima kakve je Egzit napravio sa Vladom Srbije. Naravno da očekujemo i veću podršku novog ministra kulture“, kaže Ivan Blagojević, i tvrdi da se tokom trajanja Nišvila nikakvi problemi neće osećati, zato što dok džeziraju Al di Meola, Džoš Stoun, Golden Buda džez bend, Šakatak, Bil Evans bend, Milan Petrović kvartet, Ejot i mnogi drugi, i dok traju brojne izložbe, radionice, plesni nastupi, dani poezije, improvizacije pijanista na neme filmove i još mnogo toga, Niškom tvrđavom vlada samo džez.