Trijumf večitog mladoženje

Prošle subote uveče u prestonici svih Jugoslavija, ono što je trebalo da bude samo najveći pop-spektakl pretvorilo se u iznenađujući trijumf Večitog Mladoženje (iznutra, na Marakani) nasuprot masovnom gaženju ljudskih prava a bogami i ljudi (oko stadiona). Tužno je i opasno s koliko su nestručnosti i nemara – najblaže rečeno – svoje poslove „obavili“ i narodna milicija i naš najtrofejniji klub, a posebno oni koji su sve to organizovali. Pukom srećom, niko nije poginuo.

ZATAŠKAVANJE ŠLJOKICAMA: Bez ikakvog osporavanja samog koncerta, za razliku od desetina hiljada koje su uživale unutra, oni mahom mladi građani doživeli su napolju nešto o čemu zapravo ne bi ni trebalo da znaju u tom uzrastu. Tako to uostalom biva kad repriza „putujućeg zemljotresa“ posle gotovo četvrt veka protekne u znaku „zemljotresnog puta“.

Ovaj Čolićev koncert pokazao se kao (negativna) kulminacija prethodnih 48 sati koji su počeli supernespretnim slanjem S. Miloševića u Hag, te već uobičajenim poluraspadom tekuće Jugoslavije koji se iznova obnavlja tokom svake interne političke vibracije jače od pražnjenja creva. Nakon nekoliko manifestacija zombija na BG-trgovima, došlo je i do ful-kontakta gej/fašisti, garnirunga radi.

Ulica u kojoj – sve gore do Arkanovog čardaka – na stadion neosvetljeno gledaju uglavnom nakaradne betonske vile, nedovršene taman u meri u kojoj najnoviji soj naseljenika nije još stigao da zadovolji svoje građevinske apetite, bila je kao zatvorena za točkasti saobraćaj. No, struktura gusto naparkiranog (red audi 4 sa tamnim prozorima i dokonim vozačem, red metalik džip) navodi na pomisao da su se politička, ekonomska, a možda i krimi elita ponovo našle u istom provodu. Naravno, autobusima iz unutrašnjosti pripalo je udarno mesto, baš zgodno preko puta ulaza u objekat.

KARTA VIŠE: Bez obzira na to da li je iko iz Korporacije Karić (koja u poslednje vreme mentoriše Zdravka Čolića), njenih ogranaka, zastupnika, najamnika… izvršni organizator ovog koncerta, izvesno je da je u opticaju bilo znatno više ulaznica nego što je zvanično predviđeno/pominjano, možda i više nego što Marakana može bezbedno da podnese. Da, u ovakvim prilikama predvidljivo je da će biti i falsifikata, i to se u normalnom svetu rešava raznim kodovima/šiframa, magnetizacijom ulaznica i sl. To doduše biva skuplje i komplikovanije od štancovanja šarenih papirića, ali radilo se u više navrata i kod nas.

Pristup koncertu rešava se zatim stotinama metara pre ulaza, sistemom ograda i prolaza, obučenim i označenim osobljem, aparatima za proveru karata itd. U ovom slučaju, međutim, publika je nagrnula direktno ka objektu koji većinom u životu nije posetila. Oznake tipa „zapad“ na ulaznicama slabo su šta značile u suočenju s nekoliko različitih i nerazgovetnih sistema brojeva iscrtanih po zidovima, a predvidljivi nalet glavne mase neposredno pred početak unervozio je vratare da učine najgoru stvar, tj. da zamandale kapije!

SAMO PRIĐI BLIŽE: Nastalo zakrčenje na ivici histerije dovelo je do onih užasavajućih talasa obnevidele raje koja gazi sopstveno meso u prednjim redovima, pa su ekipe hitne pomoći s mukom izvlačile prignječene, onesvešćene, raskrvavljene… da bi se zatekle u gunguli iz koje je nemoguće izvesti vozilo. Ništa bolje nisu prošli ni oni koji su „delimično penetrirali“ i do panike ostali natiskani u betonskim prolazima/tunelima da bi kasnije bili čak i izbacivani van stadiona!

Verovatno vođeno demokratskom idejom „ko nije zagriženi zvezdaš, mora da je niža rasa“, nabusito rukovodstvo/obezbeđenje nije ni pokazivalo nameru da ulaze u stadion prilagodi ovim potrebama (ne iskazuje se u ceni iznajmljivanja?), čak ni da otvori više kapija. Naprotiv: odmah iza 21 h (kad je koncert zvanično trebalo da počne) sve je to uglavnom pozatvarano, ko je uš’o – uš’o je i kvit, nikakvih naknadnih obaveštenja prisutnima, osim glasina o tamo nekom ulazu koji je baš sad malko otvoren, pa stampedo na tu stranu…

Za to vreme milicija je uspevala poneko svoje plavo-belo auto da zarije u ljudstvo, te da otvori špalir e ne bi li poneko ministarski poznat ušetao ka ložama. S ulaznicama uredno kupljenim na zvaničnim prodajnim mestima, hiljade friških birača satima su ojađeno opsedale stadion, i tokom sat i četvrt kašnjenja Čolićevog nastupa još su se oglašavali skandirajući „Lopovi!“, „Prevara!“ i sl. te udarajući u limove i tresući rešetke na ulazima. Srećom, nije došlo do ozbiljnijih incidenata.

Prigodnu atmosferu ne tako davnih političkih mitinga upotpunili su vojna policija združena s „raspoloženim“ kolegama bez oružja, nekoliko vrsta policijskih uniformi, transportna vozila u maskirnim bojama, uzrujani helikopteri…

KONCERT DORIJANA GREJA: Opšteprihvaćeni Dobri Dečko naše scene, svejugoslovenski gradski Komšija, ponovio je svoj vrhunac, ali je to učinio i estradni šljam koji na Balkanu uvek uz to ide. Čolić ima na savesti izbor saradnika, tj. kome dozvoljava da ovako radi za/oko njega, a srećna/imućnija manjina publike na prave velike koncerte i ubuduće će ići u okolinu Beograda – Budimpeštu, Beč, a zašto ne i Sarajevo, Zagreb…

Lako je moguće da za ovaj skandal, ako odgovornost uopšte bude u pitanju, okrive prodavce ‘ladnih pića naokolo jer su oni profitirali. A da život u ovoj preskupoj zemlji ostaje jeftin do džabaluka setićemo se tek ako se ponovo ove sezone neki autobus s pripitim vozačem (i krcat putnicima) surva u neki kanjon.