Poplave su za nama, bedemi su izdržali, ali problem je nastao s vodom za piće. Strašno su delovale slike građana Topole, koji trovanjem plaćaju ceh propalog vodovoda. Godinama sam se po inostranstvu hvalio kako je naša česmovača čista i ukusna poput planinskog izvora, ali stiglo je vreme tranzicije, pa ćemo izgleda uskoro preći na flaširanu vodu. Novo vreme, novi običaji.
Predsednički kandidati već redovno postaju centralna televizijska tema. Prvo je u emisiji BK televizije koju vodi gospodin Marić kandidat Drašković izneo svoju viziju buduće Srbije. U visprenim i naizgled mutavim pitanjima gospodina Marića krila se ironija prema svemu što nije DOS, a osobeni znak ovog novinara je stalno bacanje pogleda negde iza kamere. Čovek ima osećaj da ga neko neprestano požuruje, a emisija obično traje k’o gladna godina. Na kraju sledi ceremonijalno opraštanje, po srpski, ajde ćao, vidimo se opet, pa javi se kad stigneš…
Nešto određeniji bio je Bata Živojinović u emisiji „Nije srpski ćutati“. Tek je u ovoj emisiji Bata konačno progovorio, ali na žalost svih nas, ne replikama iz filmova, već političkim parajezikom. Nije čovek siguran šta mu je program, nije naročito oduševljen opcijama koje mu mesto predsednika pruža, nije oduševljen ni stavom Predsednika u Hagu, sve u svemu – dosta jalovog truda već na početku.
U jutarnjem programu RTS-a gledao sam jednu od omiljenih rubrika, a ona se zove „U zdravom telu, zdrav duh!“. Dotičnog jutra s Kopaonika su nam devojčice u trikoima prikazivale vežbe koje možemo raditi u stolici (kao kad kupujemo na Pinku – iz fotelje). Dok se sunčate, malo mlatite nogicama, malo mašete ručicama i onda se opet zavalite, jer ste se zamorili. Pošto se ovih dana odmaram u Crnoj Gori (kao i Džeremi Ajrons), primetio sam da je ovaj vid vežbanja opšteprihvaćen kod lokalnog stanovništva, vidno zamorenog od psihički napete sezone. Televizija Crne Gore takođe emituje svoj jutarnji program pod nazivom „Dobro jutro, Crna Goro!“. Pošto je televizija svuda ogledalo duha naroda, i ovde se mogu videti osobine mentaliteta. Televizijsko vreme – kao činjenica o kojoj se vodi računa – ne postoji. Posle pitanja voditelja uvek sledi opširan i elaboriran odgovor, a glavari imaju sve TV vreme ovog sveta. Oduševio me montipajtonovski pokušaj jednog mladog novinara koji je među građanima Podgorice proveo anketu s pitanjem – Da li se nečega bojite? Tema jutarnjeg programa bile su – fobije. Prema jednodušnom stavu anketiranih, strah ne stanuje ovdje, jok bogumi!
Tokom vaterpolo kupa u Beogradu, primetio sam blagi porast duha zajedništva i suživota dva oka u glavi. Navijalo se junački, a komentatori RTS-a dodatno su zračili patriotizmom. Prosto je nemoguće zamisliti sportski komentar koji neće biti obojen politikom. Bilo je toplih reči i dugih zumiranja upućenih Borisu Tadiću (u savremenom srpskom to se zove – uvlačenje), a histerija je počinjala pre svakog meča kada se intonirala medli numera, tačnije, kombinacija „Oj svijetla majska zoro“ i „Marš na Drinu“. Voditelj kaže da svakom Crnogorcu zaigra srce kad ovo čuje, a ja sam se setio da je to još davno Bregović pokušao, ali nije išlo. Kup je bio super organizovan, Beograd je delovao kao svetska metropola, i to je dovoljno.
Na kraju, osvrnuću se na lepote satelitskog programa televizije Pink pod nazivom „Pink plus“. Tu vam je koncentrisano ludilo običnog Pinka, začinjeno reklamama za dijasporu. Ukoliko ste se pitali šta je s vašim turbo-folk ljubimcima, koje sve ređe viđate – živi su i zdravi, raspevani i razgolićeni pevaju za dijasporu. Ukoliko želite, možete da platite i na Pinku putem satelita objavite pozdrav, čestitku i muzičku želju. Tako izvesna Vojkica iz Ljubljane pozdravlja roditelje u Timočkoj krajini, brata u Švedskoj i jednog Sašu iz Sarajeva. E, jesmo se rasuli, svuda nas ima, šta bi narod bez Pinka.
Pravo poselo, samo na satelitu. Lepo je Đogani rek’o – „Idemo na Mars!“
Pred početak „Nušićevih dana“ u Smederevu, Narodnom pozorištu i „Ateljeu 212“ javljeno je da njihove predstave neće učestvovati, iako su bile pozvane. Zvaničan razlog je promena koncepcije, a nezvanični se naslućuje
Na mozaicima antičkog grada Sirmijum održana je turistička manifestacija „Vinski park“ bez dozvole Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. ICOMOS i građani protestuju
Održan je koncert sevdalinki Ljubice Vraneš i Dragoljuba Bajića, direktorke Opere i v. d. upravnika Narodnog pozorišta, projekat koji je Ministarstvo kulture izabralo da finansira putem godišnjeg konkursa
Idite u bioskop. Bez straha da je ovo još jedan težak domaći film. Jugo florida uspela je da vrati film običnim ljudima, usamljenima, onima čiji problemi nikako da dođu na red
Narodno pozorište je pozvalo publiku na svoje predstave od 7. decembra, ali nije obavestilo da li je zgrada ponovo bezbedna, da li su otklonjene sve opasnosti od požara zbog čega je bila zatvorena više od dva meseca
Naprednjačke Pirove pobede u Mionici, Negotinu i Sečnju pretvaraju u zgarište ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Time je Vučić postao elementarna katastrofa koja pogađa sve građane. Jednostavno – zemlja je izručena bandama
Prethodni dani su bili mučni za navijače Partizana, naredni će isto biti. Oduzet im je san, još jednom sa velikim Željkom Obradovićem na krovu Evrope. Sada je jasno samo jedno – Ostoja Mijailović mora da ode i tako spreči još veću štetu
Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
