img
Loader
Beograd, 19°C
Vreme Logo
  • Prijavite se
  • Pretplata
0
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzleter
  • Podkast
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzletter
  • Podkast

Latest Edition

Dodaj u korpu

Bioskop: Nosferatu

Suštinski nepotreban

15. januar 2025, 22:06 Đorđe Bajić
Copied

Novi Nosferatu je solidan film u kome se ističu izvrsna fotografija, kostimi i scenografija, ali koji, kada se sve sabere i oduzme, nije ni prineti prethodnicima

Ima li Nosferatu brkove ili ih nema? To je, ispostavilo se, postalo jedno od ključnih pitanja i zamerki kada je sa nestrpljenjem iščekivana četvrta dugometražna režija Roberta Egersa krajem prošle godine stigla u svetske bioskope. Sada, kada se Nosferatu prikazuje i kod nas, nakon što smo ga i mi pogledali čim je to postalo moguće, nameće se zaključak da su ti brkovi, toliko isticani u brojnim prikazima i osvrtima, od svega najmanje bitni. Vampir može biti brkat ili ćosav, na volju (tvoraca) mu, nije to ono što film čini dobrim ili lošim. Bitno je kakav je film, a Egersov Nosferatu spada u onu skupinu ostvarenja koja su, iako ne bez kvaliteta, suštinski nepotrebna. Mada, ako ćemo iskreno, ovo važi za gro produkcije. Malo toga u ponudi je istinski esencijalno i nezaobilazno.

...
…

Robert Egers je hrabar čovek. Odvažio se da snimi rimejk nemačkog filma iz 1922. godine, čuvenog nemog horora Nosferatu – Simfonija užasa u režiji F. V. Murnaua i sa misterioznim Maksom Šrekom u ulozi grofa Orloka, vampira koji iz transilvanijskih planina odlazi u nemački gradić u potrazi za svežom krvlju.

Već ova prethodna rečenica dovoljna je da se uoči spona između Nosferatua i Stokerovog hit romana Drakula iz 1897. godine, što i nije čudno imajući u vidu da je Murnauov film zapravo prilično doslovna prerada Stokerove priče, sa nekoliko promenjenih detalja u (ispostaviće se: neuspešnom) pokušaju da se izbegne tužba. Originalni Nosferatu je s vremenom postao jedan od najcenjenijih horor-filmova svih vremena, a istaknuti nemački sineasta Verner Hercog je 1979. snimio prvi rimejk. Hercogov Nosferatu: Fantom noći postigao je veliki komercijalni uspeh, a nisu izostali ni kritičarski hvalospevi. U Hercogovom filmu glavne uloge su tumačili Klaus Kinski, Izabel Ađani i Bruno Ganc, a ovo ostvarenje se, baš kao i izvorni Murnauov film, danas smatra klasikom sedme umetnosti.

Egers je zato imao veoma težak zadatak, a to je da pokuša da dosegne ova dva remek-dela. Njegov trud je primetan, ali krajnji rezultat ne oduševljava. Novi Nosferatu je solidan film u kome se ističu izvrsna fotografija, kostimi i scenografija, ali koji, kada se sve sabere i oduzme, nije ni prineti prethodnicima. Priča koju nam Egers ovde servira već je mnogo puta ispričana i teško joj je, a možda čak i nemoguće, udahnuti svežinu. Bil Skarsgord kao brkati grof Orlok većinu filma ostaje u senkama, što je pametna taktika, i njegov lik poseduje potreban spoj bizarnog i jezovitog. Nikolas Hoult i Vilem Dafo su izvanredni u svojim rolama, što se od njih dvojice i očekivalo, dok Aron Tejlor Džonson i Ema Korin ne uspevaju da im pariraju. Tejlor Džonson je posebno slab, kao pridošao iz nekog drugog filma. Glavnu ulogu u ovoj verziji tumači Lili-Rouz Dep, kći Džonija Depa i Vanese Paradi, mlada žena koja je fizički savršena za ulogu Elen Hater, ali glumački ne uspeva da postigne potrebnu jačinu emocije i tragičnosti. Njena Elen je mogla da postane tragična heroina dostojna jedne Antigone, ali mlada glumica nije kadra joj udahne potrebnu reljefnost, što je svakako delimično i Egersova krivica. Po prvobitnom planu, ovu ulogu trebalo je da tumači Anja Tejlor Džoj, glumica sa kojom je Egers već sarađivao u Veštici i Severnjaku, ali se to izjalovilo. Ključna uloga je tako pripala nedovoljno iskusnoj glumici i tu je nastao kurcšlus koji je film skupo koštao.

Egers, poznat po majstorskom radu u filmovima Veštica i Svetionik, prikazao je slabost već u trećoj režiji, vikinškoj ekstravaganci Severnjak, nadahnutoj praverzijom priče o Hamletu. Nosferatu boluje od sličnih bolesti kao i Severnjak: oba filma su preduga i ne donose suštinski ništa novo na narativnoj ravni. Vizuelno su uzbudljivi i atmosferični, kao i svi Egersovi filmovi, ali su suštinski bez pravog razloga postojanja, ne donose ništa novo. To posebno važi za najnoviji film, ujedno najslabiji u Egersovim dosadašnjem opusu.

Da ne grešim dušu… Ima ovde šta da se pogleda na velikom platnu. Egersov Nosferatu, uza sve svoje mane, zaslužuje da se gleda u bioskopu zbog jedinstvene atmosfere, koja vešto dočarava mračni duh klasičnog horora. Vizuelno, film impresionira uznemirujućim kadrovima koji stvaraju osećaj teskobe i mističnog, omogućujući gledaocima da urone u tu doslednu gotsku estetiku. Muzika Robina Karolana (sa kojim je Egers sarađivao i na pomenutom Severnjaku) i zvučni dizajn takođe igraju ključnu ulogu u stvaranju napetosti, što dodatno obogaćuje iskustvo gledanja. Iako kritičari s punim pravom kritikuju spor tempo (film traje 133 minuta – bar pola sata duže nego što bi trebalo) i razvučene segmente, ti trenuci tišine povremeno doprinose izgradnji napetosti i zastrašivanju. Egers očekivano vešto kombinuje moderne filmske tehnike s elementima koji odaju počast starim horor-filmovima, vidi se da je film radio neko ko “zna znanje” i ko se za to dobro pripremio, s tim što u konačnici Nosferatu ipak deluje kao nametnuti domaći zadatak koji je urađen sa određenom finesom, ali bez istinskog poleta i želje.

Tagovi:

Film Filmska kritika Nosferatu Robert Egers
Copied

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Više iz rubrike Kultura

In memoriam

30.avgust 2025. S.Ć.

Preminuo je šef-dirigent Beogradske filharmonije Gbrijel Felc

Preminuo je Gabrijel Felc, koji je prethodnih osam godina bio šef-dirigent Beogradske filharmonije i učinio da ovaj orkestar stupi u novu razvojnu etapu

Staro i novo

29.avgust 2025. S.Ć.

Izložba ikona: Spoj vizantijske tradicije i savremenih traganja

Izložba ikona savremenih autora iz 12 zemalja otkriva da savremeni i vizantijski umetnički pogledi, spojeni, daju nov nivo ove tradicionalne i pre svega crkvene umetnosti

Država i film

29.avgust 2025. Sonja Ćirić

„Vreme“ saznaje: Za srpskog kandidata za Oskara javila se samo dva filma

Selekciona komisija za odabir srpskog kandidata za nagradu Oskar ove godine odlučivaće samo o dva kandidata. Tako nešto se još nikad nije desilo, a govori o opštem bojkotu u kulturi prema pravilima i uslovima koje nameće vlast

Država i film

29.avgust 2025. Sonja Ćirić

Otkazan festival „Sedam veličanstvenih“: Gost u Beogradu više nije bezbedan

Ovog septembra neće biti održani 21. „Sedam veličanstvenih“ zato što, kažu osnivači ovog filmskog festivala Svetlana i Zoran Popović, ne žele da daju legitimitet lažnoj normalnosti, i ne žele da gosti vide Beograd kakav je sad

Muzika

28.avgust 2025. S.Ć.

BEMUS je okupio nacionalne orkestre

Bemus će biti održan po starom, od 16. do 25. oktobra, i prvi put na muzičkoj sceni okupiće nacionalne orkestre Srbije

Komentar

Komentar

Vučić piše pisma čitalaca: Dragi Bravo…

Jednog dana, koji nije daleko, Vučić je moći još samo da piše odjeke i reagovanja, u nadi da će ih neko objaviti. Jedino bitno pitanje za društvo u Srbiji jeste: odakle će ih pisati

Jovana Gligorijević
Jovana Gligorijević

Pregled nedelje

Čovek zvani Afera

Vučićev predizborni plan: uterati strahu u kosti policijskim brutalnošću, rasturiti N1 i Novu S, odglumiti za strance spremnost za dijalog, demagoški stvoriti privid bogatijeg života... No, izuzev stvaranja afera, ništa mu ne ide od ruke

Filip Švarm

Komentar

Srbija ima što niko nema: Festivali bez ljudi

Festivalska godina u Srbiji protiče ili bez festivala, ili sa festivalima bez publike koje su naprednjaci napravili u inat umetnicima i narodu

Sonja Ćirić
Vidi sve
Vreme 1808
Poslednje izdanje

Predsednik i razgovor

Nema pregovora sa otmičarem Pretplati se
Duboka kriza u Republici Srpskoj

Slučaj građanina Dodika

Intervju: Nenad Tasić, advokat

Politička vlast sprečava krivično gonjenje za nadstrešnicu

Roman

Krici i šaputanja

Intervju: Jelena Lengold

Osluškivanje uglova naših bića

Vidi sve

Arhiva

Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.

Vidi sve
Vreme 1808 28.08 2025.
Vreme 1807 21.08 2025.
Vreme 1806 14.08 2025.
Vreme 1804-1805 31.07 2025.
Vreme 1803 24.07 2025.
Vreme 1802 16.07 2025.
Vreme 1801 09.07 2025.
Vreme 1800 02.07 2025.
Vreme 1799 25.06 2025.
Vreme 1798 19.06 2025.
Vreme 1797 11.06 2025.
Vreme 1796 04.06 2025.

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Vreme Logo
  • Redakcija
  • Pretplata
  • Marketing
  • Uslovi korišćenja
  • Njuzleter
  • Projekti
Pratite nas:

© 2025 Vreme, Beograd. Developed by Cubes

Mastercard Maestro Visa Dina American Express Intesa WSPAY Visa Secure Mastercard Secure