Festival
Rediteljki Hodi Taheri nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Božidar Đurović je bio upravnik Narodnog pozorišta, ali naprednjačkim upravnicima koji su usledili nije bio podoban. Onde prima platu kao stalni reditelj, ali mu ne daju da režira. Đurović za „Vreme“ kaže da je razlog taj što nije klimoglavac
Božidar Bobo Đurović je jedinstven primer ovdašnje kulturne scene. Tri decenije je vezan za Narodno pozorište u Beogradu – kako kaže, posebno „emotivno“ – ali već duže od decenije mu tamo ne daju da zbilja radi.
Doduše, Bobo Đurović i dalje je zaposlen i prima platu. „Ja sam suštinski u penziji već više od decenije, jedino što primam platu, a ne penziju“, kaže Đurović za novi broj „Vremena“ koji je na kioske stigao u četvrtak (11. april).
O čemu je reč? Poslednje što je Đurović režirao u najznačajnijem teatru u zemlji bio je Sabirni centar Dušana Kovačevića. Bilo je to još 2003. godine.
Potom je redom postajao direktor Drame, pa pomoćnik upravnika, i na kraju, do 2012. godine bio je i upravnik celog Narodnog pozorišta. U tom periodu nije želeo da režira zbog sukoba interesa.
Ali, od promene vlasti, Đurović je opet „stalni reditelj“. Imenovan je na konkursu dok je ministar kulture bio Ivan Tasovac, ali Vlada Srbije godinama nije htela da potvrdi to imenovanje da bi onda poništila konkurs.
I što je dogovoreno, otkazano je
U Narodnom pozorištu su se ređali podobniji upravnici, ali nijednom izgleda Đurović nije bio „podoban“ da režira.
„Svaki autoritarni režim traži isključivo poslušne ljude, klimoglavce i skutoljube, kojima nije dozvoljeno da razmišljaju svojom glavom, a vlast ih čuva bez obzira na rezultate“, kaže on za „Vreme“.
„Uveren sam da je razlog u spoju ličnih interesa partijskih pripadnika, mom partijskom nepripadanju i neposlušnosti.“
Kada je na mesto Ivane Vujić Kominac, kao dotadašnje upravnice Narodnog pozorišta, stigao Svetislav Bule Goncić – jedna od glumačkih perjanica SNS – Đurović je doživeo nove neprijatnosti.
„Na samom kraju mandata pozvala me je Ivana Vujić i u kolegijalnom razgovoru, a u ‘želji da prekine sramnu nepravdu’, dogovorili smo se da režiram Banović Strahinju Borislava Mihailovića Mihiza, kao i da, posle dvodecenijskog igranja, koje je prekinuto zbog smrti Marka Nikolića, na zahtev glumaca obnovim Zagonetne varijacije“, priča Đurović.
„Međutim, novi upravnik Svetislav Goncić mi je u jednom neuljudnom, nekolegijalnom i nepozorišnom razgovoru, verovatno zbog nekog mog intervjua, rekao da uprkos odluci Upravnog odbora i bivše upravnice, neću režirati ni Banović Strahinju ni obnavljati Zagonetne varijacije, a da ću, pošto sam ja, kako je rekao, protiv njega, ‘režirati kada se steknu uslovi’, kao i ‘da sam jedan od 350 zaposlenih koji ne rade, a primaju platu’.“
Zatvaraju se i druga vrata
Đurović kaže da ne zna da li oni samo čekaju da sam ode, ali tako nešto ne namerava.
Još kaže da su mu u velikoj meri zatvorena vrata i drugih pozorišta jer i tamo dominiraju poslušnici.
Istina, režirao je u „Zvezdara teatru“ i u zaječarskom pozorištu „Zoran Radmilović“, ovog februara je u Crnoj Gori Nikšićko pozorište obeležilo 140 godina postojanja Đurovićevom režijom Kumova Dušana Kovačevića.
„Narodno pozorište je – kao i gotovo sve institucije – podređeno interesima aktuelne vlasti. A ako im nije bitna jedna od najznačajnijih institucija kulture u državi, sasvim je prirodno da im je svaki pojedinac nebitan“, dodaje reditelj.
Ceo intervju sa Božidarom Đurovićem možete čitati u štampanom izdanju „Vremena“ koje je na kioscima. Ovde se možete pretplatiti na digitalno izdanje.
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve