Lepa vest! Na dečijoj Evroviziji osvojili smo zapaženo peto mesto. To vam je sve isto kao za odrasle (Flamingosi, No name), takmičenje je održano u Rumuniji, a mi smo učestvovali prvi put. Prvi su Rusi (to jest dve Ruskinje bliznakinje u roze/kariranim suknjicama – Sestre Tolmačeve), drugi su Belorusi, onda idu Šveđani, Španci – pa mi. Prenos je komentarisala Duška (eks 3K) onako u po glasa, da bude seksi i kroz stisnute usne, tek da nas namuči. Ovaj planetarni uspeh je rezultat upornog rada, veštog lobiranja i skladnog spleta međunarodnih odnosa. Usudio bih se da parafraziram predsednika Tadića i kažem da najveće zasluge (po meni) za prijem u društvo raspevane dece Evrope ima RTS ili baš Duška. Neinformisani, apatični i neuki narod nije do kraja shvatio značaj ovog međunarodnog trijumfa. Suština dečije Evrovizije je da poput podmladaka političkih stranaka uvedu mlađe generacije u komplikovani svet pevanja i glasanja. Deca od malena moraju da saznaju ko nam daje jedan poen, ko nas odradi sa pet, a od koga očekujemo 12, ko ima pravo veta u Savetu bezbednosti. To mu dođe kao diplomatska akademija samo ima i solfeđo.
Kada odrastu, ta deca postanu savetnici, pa savetuju, pišu pisma i na kraju – eto nas u NATO–u. Posle kreće nadmetanje u hvalisanju, al’ da ne bi mog japunčeta, pokisli bi mi ko miševi!
Bila je ovo nedelja velikih, da ne kažem stadionskih koncerata, konvencija i mitinga. Radikali na otvorenom, pred Ambasadom SAD, pa demokrate, pa DSS i drugari. Svi kliču Srbiji, (to mu dođe konsenzus), a posle svako dopisuje svoju listu kandidata. Najveća promena ipak je bila vidljiva na 7. kongresu SPS-a. Pamtim ja i drugačije nastupe, kad je bilo autobusa ko pleve, kad su srca treptala na bedževima (na baterije), kad je Slobina slika bila natprirodnih dimenzija, kad su lanč-paketi bili obilni, a za viđenije drugove bilo i ja’njetine. Sada je sve to skromno, u drugom krugu glasanja Ivica je izabran za novog Slobu, a Vučela i Baki ostadoše neraspoređeni – šta će sada sinji kukavci. Rek’o je Ivica da neće socijalisti jedni protiv drugih, nego zajedno protiv trećih. Jasno mi je ko su prvi i drugi, al’ ne znamo još ko je treći, onaj što devojci sreću kvari. Elem, Ivica je već po završetku glasanja još više zaličio na Slobu, poznat izraz lica, ovlaš rukovanje, kamena faca, telo blago nagnuto unazad – kao da beži od sagovornika kojem bazdi iz usta. Distanca od baze. A Vučela mrgodan ko Lovćen, neće to na dobro.
Ove nedelje od funkcije se oprostio i gospodin Predrag Marković, trenutak koji ćemo dugo pamtiti. Zahvalio se ženi (za normalan život van Skupštine), terapeutu, pustio suzu ophrvan emocijama i otplovio u zalazak sunca kao prvi kapetan lađe. Nije lako, al’ ako!
Jedna zvezda ponovo je zasijala na političkom nebu Srbije. Kao što Halejeva kometa periodično dođe u našu orbitu tako je i Dana Drašković sebe najavila kao stečajnu upravnicu BIA. Posle je kao zvezda glamurozno zakasnila na skup SPO-a u Centru „Sava“.
Možda odlazak Markovića i povratak Danice simbolično nagoveštavaju kraj letargije na političkoj sceni Srbije. Danica u BIA – holivudski blokbaster u najavi, radni naslov projekta Smrtonosni Fajl!
Politička ikonografija Srbije dobila je ogroman značaj nadmašivši estradu. Primer je kampanja JAZAS-a, koji je do sada koristio pevače, pevaljke i glumce da promovišu siguran seks. Šta vredi da Nataša Miljković reklamira u nekom tabloidu siguran seks, kada će ove godine uz kurtone korisnici dobiti sličice naših političara i VIP osoba uglavnom iz medija. Mislim da je krajnje neukusno vezivati kurton i seks za Tijanića, Matića ili Koštunicu uz komentare prepisane sa javnih toaleta. To je specifičan žanr sa kojim sam se susreo u JNA, rimovanje poput „džomba vozi dajca apiš me za jajca“! Ova vrsta klozetske poezije koju je do neslućenih visina razvio gos’n Bora Đorđević kod mene zaista ne izaziva asocijaciju na siguran seks, jer naprotiv, suočava slušaoca sa tamnom stranom seksualnosti – picajzlama, triperom ili konačno sidom. Zato je Bora ovdašnji Bodler, esteta ružnog, samo što je ružno baš mnooogo ružno. Promovisanje političara u seks simbole (bilo kakvog tipa) takođe mi je nejasno jer se naš narod seksom (kao sirotinjskom zabavom) uglavnom štitio od politike. Ovu tezu su u svojim delima detaljno opisali gospoda književnici Marko Vidojković i Radovan Nastić Bensedin, s tim što se potonji više fokusirao na masturbaciju. Na kraju, saznao sam da se u prevenciji side više ne govori o rizičnim grupama, što mu dođe kao – svi smo političari. Ako ne znate o čemu govorim, poslušajte predizborni hit singl Beogradskog Sindikata Oni su, gde vam se obraća ekipa u fantomkama.
Ne postoje više rizične grupe, postoje samo rizična ponašanja, sa i bez kurtona!
