Direktor Kuće legata, član SDPS-a, ne vidi ništa sporno da stranka u Legatiu Petra Lubarde proslavlja Dan pobede nad fašizmom, i kaže da su korporativni događaji njihova praksa, ali samo u dvorištu. Iz SDPS-a su sve to potvrdili
Socijademokratska partija Srbije obeležila je Dan pobede u Legatu Petra Lubarde koji čuva Kuća legata, a čiji je direktor Filip Brusić Renaud, član te stranke.
Petar Lubarda je jedan od najznačajnijih jugoslovenskih umetnika prošlog veka. Njegov Legat se nalazi u Ilinčićevoj 1, u kući u kojoj je živeo, a u kojoj se od 2014. osim slika koje je poklonio Beogradu, crteža, biblioteke, prepiske, ličnih predmeta, nalazi i direkcija Kuće legata.
Filip Brusić Renaud je direktor Kuće legata od 2014. godine, a član SDPS od aprila prošle godine. Na svojoj Fejsbuk stranici podelio je fotografije sa stranačke proslave Nove godine koja je održana u Legatu Petra Lubarde, a nedavno i sa proslave Dana pobede.
Sudeći po fotografijama, na obeležavanju Dana pobede Legat je bio pun sveta, svi su bili lepo rasposloženi, a govorili su predsednik SDPS Rasim Ljaljić i direktor Kuće legata Filip Brusić Renaud.
Kuća legata je, piše na sajtu, institucija od značaja za grad Beograd. Osnovana je da se brine o legatima, da radi na poboljšanju staranja, čuvanja i zaštite legata i njihovom otvaranju za javnost.
Šta se sme a šta se ne sme u ustanovi kulture, odnosno da li je osim izložbi u nečijem legatu dozvoljena stranačka proslava, ne piše ni u jednom zakonu Srbije.
Postoji samo preporuka u Kodeksu ponašanja državnih službenika u kome, u članu 5 koji se tiče političke neutralnosti, piše da „u službenim prostorijama organa državni službenik ne sme da nosi i ističe obeležja političkih stranaka, niti njihov propagandni materijal“, kao i da „javna sredstva koja su mu poverena u vršenju poslova državni službenik ne sme da koristi za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata, pod čime se posebno podrazumeva korišćenje službenih prostorija, vozila i inventara u svrhe političke kampanje“.
Filip Brusić Renaud potvrđuje za „Vreme“ da je u Legatu Petra Lubarde održana proslava Dana pobede i ne misli da u tome ima ičeg pogrešnog.
„Petar Lubarda je bio antifašista i siguran sam da ne bi imao ništa protiv da u dvorištu njegove kuće proslavimo Dan pobede.“
U ovom konkretnom slučaju, kaže Filip Brusić Renaud, on je odobrio proslavu.
„To je dan kada se slavi pobeda nad fašizmom, pa ni meni nije problem da ga proslavim u kući koju vodim. Bitan je povod koji se obeležava, a mislim da Dan pobede treba slaviti“.
Filip Brusić Renaud ističe da je „proslava bila smo u dvorištu, nismo ulazili u izložbeni prostor, niti smo unosili stranačka obeležja“, te tako smatra da „Legat Lubarde ničim nije bio ugrožen. Mi u dvorištu priređujemo razne korporativne skupove, pa je ovaj sa SDPS bio jedan od tih.“
Novu godinu su, objašnjava, proslavili u kafeu Legata „to je prostor kakav imaju svi muzeji u svetu kako bi posetioci mogli da se odmore, popiju kafu, prezalogaje, popiju vino. U tom prostoru može da stane osamdesetak ljudi, što znači da nema nikakve potrebe za ulaženjem u izložbeni prostor“.
Korporativna događanja u ustanovama kulture nisu ni zabranjena ni dozvoljena, zato što ih zakon ne pominje. Na njih se gleda kao na izvor zarade, znači blagonaklono.
Na upit „Vremena“ SDPS-u zašto su stranačku proslavu održali u ustanovi kulture, dakle u javnom dobru, odmah smo dobili odgovor od Uroša Kandića generalnog sekretara stranke.
Kandić objašnjava da je SDPS „organizovala koktel u dvorištu Legata Petra Lubarde, koje se inače izdaje u komercijalne svrhe i gde je u prethodnom periodu organizovan čitav niz različitih javnih događaja. SDP Srbije je na ime iznajmljivanja dvorišnog prostora platila račun u iznosu od 83.000 dinara.“
Naglašava da „tom prilikom, u kuću Petra Lubarde nije unošen bilo kakav stranački propagandni materijal, već smo jedan pano sa obeležjima SDP Srbije i postavili smo nekoliko desetina ukrasnih balona u dvorištu Legata, gde je to dozvoljeno, koji su nakon završetka koktela, koji je trajao dva sata, uklonjeni.“
Debitantski roman „AL T“ Aleksandra Nedeljkovića, koji je prvo objavljen u Americi pa prošlog meseca i u Beogradu, prilog je žanru naučnofantastike koji je nedovoljno prisutan među našim autorima
Da nije bilo karantina u vreme korone, možda ne bi bilo ni izložbe digitalnih grafika „Pasji život“ Luke Tripkovića, sa njegovim psom Frankom Nerom u glavnoj ulozi
Fotografije međunarodnih fotoreportera biće pokazane na izložni „Ukrajina: Ljubav i rat“, kako bi svedočile o posledicama desetogodišnjeg rata u Ukrajini
Na sednici Saveta za srpski jezik predloženo je da lektori portala lektorišu hrvatske vesti, da RTS reprizira seriju „Vuk Karadžić“ i da se kod Narodne biblioteke proveri šta je sa srpskim knjigama štampanim latinicom
„Ćirilica je i naša, nije samo njihova – onih koji je koriste u maniru ’zavadi, pa vladaj’ da nas razdvajaju i više nego što smo već, jadni, usamljeni i prestravljeni onim da ko nije s nama/njima taj je protiv nas/njih“, kaže urednica edicije „AzBučni red“ koja godinama promoviše ćirilicu
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
