Rende
Išmail je ilustrovana novela nastala kao plod saradnje Aleksandra Zografa i Vladimira Arsenijevića. Inicijalna kapisla za projekat bio je Zografov crtež iz kog se izrodila Arsenijevićeva priča koju je potom ilustrovao Zograf. Arsenijevićeva naracija dodatno je potpomognuta kreativnim učešćem Borivoja Radakovića i Svebora Midžića.
Prateći život i rad fiktivnog konceptualnog umetnika I. J. – Išmaila kroz svedočanstva ljudi oko njega – njegove porodice, teoretičara umetnosti, potpunih stranaca – ovaj roman smešten u 1979. godinu nastoji da mapira i razotkrije odnose i veze između beogradske umetničke scene šezdesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka (beogradska konceptuala) i novog talasa s početka osamdesetih.
Narator romana je Išmailov nećak, tinejdžer koji bi hteo da bude panker ali mu baš i ne ide (svira u jednočlanom pank-sastavu Gliste i nosi majicu Pankrta koju je sam napravio). On s majkom ide na sahranu ujaka koji je odavno napustio njihove živote i koga se seća samo kroz maglu, ali i prema kome oseća čudnu bliskost. Kroz njegove napore da sazna više o svom ujaku i njegovom životu, pred nama se odmotava čudna priča o životu i smrti jednog umetnika/o odnosima umetnosti i društva.
Promocija romana Išmail održaće se u Centru za kulturnu dekontaminaciju u sredu 6.10.2004. sa početkom u 19 sati.
„Bauvelt“
Poslednji, septembarski broj berlinskog arhitektonskog nedeljnika „Bauvelt“ (36/2004) posvećen je Beogradu.
Pored teksta urednika „Bauvelta“ Felixa Zwocha „Destinacija Beograd“ i teksta Ljiljane Blagojević (koja je kao gost i priredila ovaj broj) o Novom Beogradu, objavljeni su i tekstovi urbanih planera MiodragaVujoševića i Miloša Bobića, arhitekte Srđana Jovanovića Weissa, umetnika Jelice Radovanović i Dejana Anđelkovića, Georga Scholhammera i dramaturga Filipa Vujoševića. U prilogu su objavljeni prikazi knjiga Modernizam u Srbiji (Blagojević) i Vodič kroz modernu arhitekturu Beograda (Milašinović-Marić).
Nova drama
Radio Beograd 2, program kulture, pokreće Festival nove srpske drame s ciljem da prati, podstiče i utiče na pozorišnu produkciju Srbije tako što će afirmisati drame i predstave koje se bave strukturnim i estetskim istraživanjima problema kao rezultata nagomilanih društvenih protivurečnosti čiji se uzroci nalaze u prošlosti i prepoznaju u sadašnjosti. Savremena drama i pozorište imaju obavezu da otkrivaju, tumače, otvaraju, pokreću, polemišu i definišu umetnički izraz ka osvešćivanju prošlosti i sadašnjosti i pokreću nove i odgovorne korake pojedinca i društva, u budućnosti.
Festival će se održavati svakog prvog vikenda u mesecu tokom čitave pozorišne sezone u Beogradskom dramskom pozorištu, a moguće je da uđe i u druga pozorišta Srbije. „Krunu“ festivala predstavljaće Nedelja najboljih predstava, sa nagradama najboljim ostvarenjima i posebnom nagradom najboljem piscu.
Marija Rakočević, Žena veže rep, režija Maša Pavlović; Zbirka (verovatno) nepročitanih drama, priredila Mina Milošević
Naslov izložbe Slobodana Bojovića „Rusi dolaze“ izazvao je razne komentare. Umetnost i treba da provocira – kaže umetnik
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Na šta bi Vučić ličio ispred nekoliko hiljada migratornih mitingaša okružen kordonima i, iza njih, masom bijesnih Novosađana? Zar njegov marš na Novi Sad nije bio otkazan i prije nego što je zakazan
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
