Bordel ratnika
„Laki pogled na tešku istoriju“, opisala je glumica Eva Ras predstavu Bordel ratnika u kojoj igra, najnoviju premijeru Centra za kulturnu dekontaminaciju odigranu 21. avgusta u Muzeju „25. maj“.
Rediteljka Ana Miljanić je od izbora tekstova etnologa Ivana Čolovića, Miroslava Krleže, Dubravke Ugrešić, Radomira Konstantinovića, Olivere Milosavljvić, i tekstova objavljenih u medijima sačinila „ličnu predstavu“, koja se tiče kruga ljudi sa kojima je odrastala a pripadali su takozvanoj antiratnoj sceni: „Ova predstava je za mene neka vrsta osvajanja slobode u odnosu na sopstveno mišljenje zato što prevazilazi moj vlastiti moralizam, ona govori o propasti jednog a nastajanju drugog identiteta, sumira moja i naša iskustva proteklih godina.“ Ivanu Čoloviću je žao što nije „vlasnik ovog Bordela, zato što u njemu ima puno atrakcija“. Smatra da predstava opisuje „nasilje u ime naroda i u ime nacionalne kulture“ proteklih godina, a jedna od njenih najvažnijih poenti je što „sugeriše da nisu samo pijani vojnici odgovorni za zločine, niti da su lude stvari radili samo psihijatrijski bolesnici, već da su u celoj toj stvari onih deset krvavih godina učestvovali mnogi iz takozvanog finog, obrazovanog, elitnog sveta“.
U predstavi igraju Miki Damjanović, Ivan Tomić („kao vojnik, u Bosni, uživo sam video bordel ratnika, i od tada se pitam kako je to moguće“), Nataša Marković, Igor Damjanović, Jelena Ilić, Ljubivoje Tadić („nijedna od tih elita ni danas nije okrnjena, uživa iste počasti i privilegije kao juče“), Vladislava Đorđević, Aleksandar Đurica, Marija Opsenica, Đurđija Cvetić („predstava podseća poslenike takozvane kulturne elite gde su bili i šta su radili“), Milan Mihailović („mislim da je ovo leto zbog ove predstave imalo smisla za mene“)…
Posle premijere, Bordel ratnika će se igrati tri naredna dana, a sredinom septembra tri dana. Predstava traje tri sata. „Namerno. Ako smo ovo mogli da gledamo 12 godina, možemo i predstavu o tome tri sata“, rekla je Borka Pavićević, upravnik CZKD-a.
S.Ć.
Najčitanije knjige
1. Nigdina – Svetlana Velmar-Janković, Stubovi kulture
2. Čovek i dečak – Toni Persons, Laguna
3. Čuvao sam Miloševića – Dragiša Blanuša, Glas javnosti
4. Spletkarenje sa sopstvenom dušom – Marija Jovanović, Ahilej
5. Anatomske slikovnice, Pikom
6. Lovljenje vetra – Slavoljub Đukić, Samizdat B92
7. Stranputice smisla – Ivan Klajn, NIN
8. Junaci našeg doba – Milovan Glišić, NIN
9. Pukovnikov otkaz krvavom komandantu – Dragan Vukšić, Nidda Verlag
10. Posvećenik – Željko Sarić, Partenon
(Izvor: Stubovi kulture)
Najslušanije domaće ploče
1. MUNJE – Muzika iz filma
2. SPEED LIMIT/JAZZVA: Sessions Vol. 1
3. SRBIJA: SOUNDS GLOBAL
4. SANJA & BALKANIKA – Balkan 2000
5. TEOFILOVIĆI – Čuvari sna
6. EYESBURN – Fool Control
7. A.K. – You And Me
8. OGNJEN I PRIJATELJI – Balkan Rumba
9. DISCIPLINA KITSCHME – Refresh Your Senses, NOW!
10. COLONIA – Jača nego ikad
(Izvor: IPS Music Store)
Aleksandra Zantaki specijalna izvestiteljka UN za oblast kulturnih prava, tražila je od Vlade Srbije odgovore povodom zabrinjavajućih informacija o Generalštabu, Savskom mostu, Sajmu i Kalemegdanskoj tvrđavi
Radove za izložbu „Šta da kupim“ birali su kustosi s namerom da se uključe u kulturni dijalog, ali i da istaknu činjenicu da umetnici moraju od nečega da žive
Na festivalu Horor filma obeleženo je 40 godina od premijere filma „Davitelj protiv davitelja“. Branislav Zeremski, čija je glumačka karijera tada počinjala, podelio je nekoliko uspomena na to vreme
Kopola je bio usred neverovatno plodnog kreativnog perioda kada je snimao ovaj film. Nakon što je 1972. godine pretvorio bestseler Marija Puza u iznenađujući kritički i komercijalni hit, Kopola je 1974. snimio film Prisluškivanje (The Conversation), koji je osvojio Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu, a zatim se brzo vratio da snimi ovaj nastavak, ponovo napisan u saradnji s Puzom
Partenopa, kako je Sorentino predstavlja i usmerava, u biti je nedopadljiv lik koji je esencijalno papirnati konstrukt i ne mnogo više i šire od toga
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
