Izložba radova „Publikumovog“ kalendara
Radovi iz projekta „Život“, 13. Publikumovog umetničkog kalendara za 2002. godinu, izloženi su u galeriji Art stanica – Život na Trgu Republike. Prostor „Art stanice“ osmišljen je po ugledu na savremene autobuske, železničke ili „avio“ stanice. Art stanica Beograd, postavljena na tradicionalnom mestu okupljanja Beograđana, trajaće do 20. decembra.
Nagrada Bori Ćosiću
Pisac Bora Ćosić dobio je jednu od najvećih međunarodnih nagrada koje dodeljuje Nemačka – Lajpcišku nagradu za knjigu za Evropsko razumevanje, saopštili su organizatori. Žiri u obrazloženju ističe da je Ćosić „bio deo jugoslovenske književne avangarde i da njegovi romani i eseji opisuju besmislenost etničkih sukoba na Balkanu“. Ćosić, rođen 1932. u Zagrebu, od 1992. godine povremeno živi u Rovinju, a delom u Berlinu. Godišnja nagrada, koju dodeljuje Lajpcig, nemačka pokrajina Saksonija i Nemačka federacija knjižara, iznosi 10.000 eura. Nagrada će biti uručena 24. marta na Sajmu knjiga u Lajpcigu.
Holivudsko treniranje patriotizma
Američka filmska industrija pridružila se ratnom naporu predsednika Džordža Buša i za božićne i novogodišnje praznike pripremila film „Holivud predstavlja duh Sjedinjenih Američkih Država“.
Čak Vorkmen, poznat po filmu Kill Castro (Ubijte Kastra), napravio je dokumentarac sastavljen od patriotskih scena iz najpoznatijih filmova. Vorkmen je montirao kolaž scena (u trajanju od po tri minuta) iz 110 filmova, piše „Holivud riporter“. Film će biti prikazivan u približno 10.000 sala. Publika će moći da vidi najpoznatija filmska imena – od Meri Pikford i Čarlija Čaplina do Toma Kruza i Bena Afleka.
„Počeo sam tako što sam zapisao razne osobine američkog naroda, kao što su poštenje, hrabrost, heroizam. Onda sam potražio filmove koje publika poznaje“, rekao je Vorkmen.
„Mala kutija“
Makedonski PEN centar objavio je Antologiju kratkih srpskih priča 20. veka u izboru Mihajla Pantića. U knjizi pod naslovom „Mala kutija“ našlo se 100 priča isto toliko autora, pored ostalih i Bore Stankovića, Ive Andrića, Isidore Sekulić, Branka Ćopića, Svetislava Basare i Jovice Aćina, a na makedonski jezik ih je prevela Tanja Urošević.
Skopski pisac Slobodan Mićković izjavio je da je knjiga kratkih priča „jedinstvena, zavodljiva, magična, duboka i gusta, komprimirana do rasprsnuća“ i da su u njoj zastupljeni najznačajniji srpski pisci, ali i pesnici i esejisti minulog veka. Pantić je povodom objavljivanja knjige istakao da je kulturna saradnja na balkanskim prostorima dugo „bledela“, opterećena političkim prilikama koje su zahvatile region. Antologiju treba zato uzimati kao znak početka novog uzajamnog upoznavanja, dodao je on.
