Festival autorskog filma 2024 (2)
Pet ne baš lakih komada
Naturalizam je prisutan kao zajednički sadržatelj u svih pet filmova o kojima će ovde biti reči
Balkanski strip
U Solunu je 6. i 7. decembra, u okviru ambiciozno zamišljenog programa Kulturne olimpijade, održan sastanak posvećen stripu u balkanskim zemljama. Autori iz Grčke, Turske, Makedonije, Rumunije, Albanije, Hrvatske, Bugarske, Slovenije, BiH i Srbije izložili su svoje radove u vrlo zanimljivom prostoru Muzeja kinematografije, u lučkom delu grada. Okupljanje je poslužilo i kao povod za razgovor o strip sceni sa ovih područja (srpski predstavnici bili su Aleksandar Zograf, strip crtač, i Dragan Apostolović, vlasnik izdavačke kuće Paradigma, aktivne u Srbiji i Grčkoj). Bila je to prilika da se obavesti o raznovrsnim iznenađenjima, kao što je rad Shpenda Bengua, autora koji stvara u Albaniji, zemlji u kojoj čak i ne postoji reč za strip. U Bugarskoj su aktivni Milen Antiohov i Simeon Levi, koji svoj serijal foto-stripova štampaju na dopisnicama i besplatno ih distribuiraju po klubovima i javnim prostorima. Takođe, Turska je svakako interesantan slučaj jer je nedovoljno poznato da je to zemlja sa priličnim brojem kvalitetnih autora i izdanjima od kojih neka (sa satiričnim radovima) dosežu tiraž od nekoliko stotina hiljada primeraka. U svakom slučaju, važnost ovog dešavanja je u tome što se zapravo prvi put uspostave bolja komunikacija i međusobno upoznavanje autora aktivnih na prilično raznorodnim scenama, koje postoje u zemljama povezanim ne samo geografskim već i istorijskim i drugim faktorima.
S.R.
Naturalizam je prisutan kao zajednički sadržatelj u svih pet filmova o kojima će ovde biti reči
Film Susedna soba predstavlja novu fazu u karijeri sedamdesetpetogodišnjeg autora: u pitanju je njegov prvi dugometražni igrani film na engleskom jeziku i prvi film sa (uglavnom) nešpanskom glumačkom podelom
V13. Hronika suđenja teroristima, Emanuel Karer (Akademska knjiga, 2024)
Lusinda Vilijams je najveća kad se u maniru pripovedača dotakne one Amerike koju naslućujemo, zemlje u kojoj je sve daleko, pa i za najobičniji ljudski dodir moraš da pređeš čitavo prostranstvo, koje nekad može biti širine kuhinjskog stola, a nekad je veličine prerije. Ali, Lucinda Williams je veća i od najveće kad više ni to nije važno, nego je samo važno ko je na dohvat ruke i šta se dešava između dvoje, a njene pesme se vrte u tom vrtlogu koji često izbacuje i neke neželjene stvari. Poenta njenog izraza – da se s neželjenim stvarima neizbežno može živeti – daje epski ton svim pričama o malim ljudima koje je dosad ispričala
Dragan Ambrozić – Kantri danas, Lucinda Williams
(“Vreme” br. 662, 2003)
Premijera Pozorišta mladih „Hajduci“ postavlja razna pitanja koja se odnose na nepremostive razlike između sadašnje i Nušićeve generacije, pa i - da li smo stvorili svet u kome mladi ne pronalaze vrednosti zajedništva i solidarnosti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve