Festival autorskog filma 2024 (2)
Pet ne baš lakih komada
Naturalizam je prisutan kao zajednički sadržatelj u svih pet filmova o kojima će ovde biti reči
Kinoteka konačno dobila zgradu
„Ova priča ima srećan kraj“, komentar je Radoslava Zelenovića, direktora Jugoslovenske kinoteke povodom vesti da je Republika Srbija konačno vratila Kinoteci zgradu u Uzun Mirkovoj 1.
Jugoslovenska kinoteka dobila je ovu zgradu od Skupštine grada februara 1995. godine. „Sredstva za sanaciju zgrade, veoma oštećene, predviđena su u tri finansijska plana, po pet miliona dinara godišnje. Od tog novca dobili smo nešto više od šest miliona – nije na nama da istražujemo gde je otišao ostatak“, kaže Radoslav Zelenović. Od tih para urađena je većina sanacionih radova kao i spratne ploče, osim poslednje, a nije urađen krov koji je izuzetno oštećen.
„U julu 1997. godine saznali smo da je Beograd zgradu vratio Republici. Sada nam je, odlukom Republičke vlade, od ovog 22. maja, zgrada opet vraćena“, kaže Radoslav Zelenović najavljujući da će Kinoteka kucati na sva vrata, „pa i na vrata međunarodnih fondova što, zbog našeg ugleda u svetu, nije nerealno. Uostalom, zahvaljujući poklonu francuske vlade od 30.000 evra, mi sada zvaršavamo depo za čuvanje filmova. Nameravamo da zamolimo dobitnike našeg Zlatnog pečata, Bertolučija, Angelopulosa, Mihalkova, Liv Ulman, Mencla, da budu naši promoteri u svetu, da nam svojim ugledom pomognu.“
Namera je da ova zgrada bude „Kuća filma“, prostor u kome će se nalaziti baština svetske kinematografije koju čuva ova ustanova. „Nema parcijalnog rešenja za Kinoteku. Mi sad biblioteku od 20.000 knjiga čuvamo u dvosobnom stanu. Čuo sam primedbe da je ta zgrada velika za naše potrebe. O tome bi moglo da se govori tek ako, i kad svuda na svetu prestanu da se snimaju filmovi.“
S. Ć.
Naturalizam je prisutan kao zajednički sadržatelj u svih pet filmova o kojima će ovde biti reči
Film Susedna soba predstavlja novu fazu u karijeri sedamdesetpetogodišnjeg autora: u pitanju je njegov prvi dugometražni igrani film na engleskom jeziku i prvi film sa (uglavnom) nešpanskom glumačkom podelom
V13. Hronika suđenja teroristima, Emanuel Karer (Akademska knjiga, 2024)
Lusinda Vilijams je najveća kad se u maniru pripovedača dotakne one Amerike koju naslućujemo, zemlje u kojoj je sve daleko, pa i za najobičniji ljudski dodir moraš da pređeš čitavo prostranstvo, koje nekad može biti širine kuhinjskog stola, a nekad je veličine prerije. Ali, Lucinda Williams je veća i od najveće kad više ni to nije važno, nego je samo važno ko je na dohvat ruke i šta se dešava između dvoje, a njene pesme se vrte u tom vrtlogu koji često izbacuje i neke neželjene stvari. Poenta njenog izraza – da se s neželjenim stvarima neizbežno može živeti – daje epski ton svim pričama o malim ljudima koje je dosad ispričala
Dragan Ambrozić – Kantri danas, Lucinda Williams
(“Vreme” br. 662, 2003)
Premijera Pozorišta mladih „Hajduci“ postavlja razna pitanja koja se odnose na nepremostive razlike između sadašnje i Nušićeve generacije, pa i - da li smo stvorili svet u kome mladi ne pronalaze vrednosti zajedništva i solidarnosti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve