Izložba povodom 75 godina Grafičkog kolektiva, autorski projekat Ljiljane Ćinkul „Telo galerije – Identitet mesta“, je priča o lamperiji koja je bila zaštitni znak pređašnjeg prostora ove Galerije, i priča o trajanju misije Grafičkog kolektiva
Grafički kolektiv svoje jubilarne rođendane proslavlja radno, u formi kulturnog događaja, pa tako i sad, 75. rođendan, obeležava izložbom s namerom da generiše novu kreativnu energiju i istakne profesionalni identitet ove jedinstvene institucije u nacionalnoj kulturi. U tom kontekstu i projekat Telo galerije – Identitet mesta predstavlja deo koncepta ovogodišnjeg jubileja, autora Ljiljane Ćinkul.
Naslov projekta referiše na situaciju preseljenja Grafičkog kolektiva sa njegove kultne adrese – Kuće grafike na Obilićevom vencu 27 i jedinstvenog toposa na kulturnoj mapi Beograda (što bi u naslovu bio identitet mesta), kao i gubitka lamperije sa njenih zidova po kojima je ovaj prostor bio prepoznatljiv (tela galerije), zaštitnog znaka i dela identiteta ove Kuće.
Ljiljana Ćinkul objašnjava u katalogu izložbe da „projekat Telo Galerije – Identitet mesta fokusira delikatnu situaciju iseljenja iz prizemlja Ninčićeve višespratnice u kojoj je Grafički kolektiv osnovan 1949. godine. Ideja je da se zajedničkom kreativnom energijom sačuva (makar i) u fragmentima suština životne i duhovne supstance te paradigmatske tačke Beograda.“
Stvaralački period
Bio je to prostor, kaže, „u kojem se odvijao izuzetan višedecenijski stvaralački period Grafičkog kolektiva, zato se iseljenje sa Obilićevog venca, i zbog svoje kulturne, umetničke, istorijske i socijalne misije, smatra gubitkom.“
U novom prostoru nema čuvene lamperije. Ona je demontirana, a daske uredno obeležene brojevima – Ljiljana Ćinkul kaže da je to „aktivnost Rastka Ćirića sa ekipom umetnika i prijatelja. Po Ćirićevom posredovanju lamperija je prevezena u magacin Avala filma, a Grafički kolektiv je plaćao magacinski prostor.“ Porodica Peđe Ristića tražila je lamperiju, njegovo autorsko delo iz 1963. „i to je učinjeno… Da li je to bilo pravno i moralno opravdano, nismo sigurni, ali u tim vanrednim situacijama niko nije mogao da se poziva na pravo korišćenja dugo 55 godina. Drugi deo lamperije, koji je sad postao umetnički rad, nalazio se u jednom od depoa, nije bio u funkciji galerijskog prostora“, priča Ćinkul.
Artefakt
Svojim realnim nestankom, lamperija je dobila vrednost artefakta.
„Danas, u svom novom kreativnom životu, ona simbolizuje Telo galerije i njeno aktivno učešće u umetničkim postavkama“, kaže Ćinkul.
„Jedan umetnik ju je nazvao i Relikvijom koju čuva u svom ateljeu. Svedočanstvo o tome kako jedan predmet dobija drugu konotaciju u rukama umetnika koji ga dobro poznaju kao deo sopstvene istorije, i kako se preobrati u umetnički rad jake simbioze kreativnog, simboličnog i emocionalnog. Tako fragmenti tela galerije predstavljaju fizičke i duhovne slojeve identiteta mesta i energetskih potencijala koji revitalizuju delove prepoznatljivog enterijera Galerije, Isusovog autorskog dela (nadimak Peđe Ristića). Spomenik arhitekture i kulture. Dom.“
Čitav projekat posvećen je Novom životu u Novom prostoru sa verom da će misija Grafičkog kolektiva živeti u novom milenijumu.
Osim ličnih opsesija, osim bola zbog onih kojih nema i ljubavi za one što dolaze posle nas, osim varljive istine i nedosegnute slobode, tu su još i večiti Eros i Tanatos, dve jedine teme koje nikada neće prestati da budu opsesije svakome ko živi, ili bar pokušava da živi, književnost
Kad se očekivalo da će nastupati po staračkim domovima, Džimi je punio i nove reprezentativne prostore u Zagrebu (“Močvara”, “Tvornica kulture” – božićni tulumi uz pratnju “The Boys”) i okupljao publiku u klubovima drugde po svojoj zemlji. “Povući ću se tek kad se skljokam na pozornici”, izjavio je. Zamalo da tako i bude
Odlukom Filipa Gajića, v.d. direktora Bitef teatra, na plakatu plesne predstave „Nečista krv“ nisu objavljena imena dramaturga i dizajnera svetla – priča o moći da se odluči čiji će rad biti više a čiji manje vidljiv, imenovan i priznat
Promocija romana „Odjeci tišine“ biće ujedno i promocija njegove autorke Diane Elizabet Martinović, operske i džez pevačice poznate u SAD
Jubilarna 100. dodela Oskara biće poslednja koju će publika pratiti putem televizijskog prenosa, nakon čega se ceremonija dodele najprestižnije filmske nagrade seli na Jutjub
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Intervju: Jovo Bakić, sociolog, profesor Univerziteta u Beogradu
Pobedićemo, narod pravi kampanju za sve nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
