Izložba povodom 75 godina Grafičkog kolektiva, autorski projekat Ljiljane Ćinkul „Telo galerije – Identitet mesta“, je priča o lamperiji koja je bila zaštitni znak pređašnjeg prostora ove Galerije, i priča o trajanju misije Grafičkog kolektiva
Grafički kolektiv svoje jubilarne rođendane proslavlja radno, u formi kulturnog događaja, pa tako i sad, 75. rođendan, obeležava izložbom s namerom da generiše novu kreativnu energiju i istakne profesionalni identitet ove jedinstvene institucije u nacionalnoj kulturi. U tom kontekstu i projekat Telo galerije – Identitet mesta predstavlja deo koncepta ovogodišnjeg jubileja, autora Ljiljane Ćinkul.
Naslov projekta referiše na situaciju preseljenja Grafičkog kolektiva sa njegove kultne adrese – Kuće grafike na Obilićevom vencu 27 i jedinstvenog toposa na kulturnoj mapi Beograda (što bi u naslovu bio identitet mesta), kao i gubitka lamperije sa njenih zidova po kojima je ovaj prostor bio prepoznatljiv (tela galerije), zaštitnog znaka i dela identiteta ove Kuće.
Ljiljana Ćinkul objašnjava u katalogu izložbe da „projekat Telo Galerije – Identitet mesta fokusira delikatnu situaciju iseljenja iz prizemlja Ninčićeve višespratnice u kojoj je Grafički kolektiv osnovan 1949. godine. Ideja je da se zajedničkom kreativnom energijom sačuva (makar i) u fragmentima suština životne i duhovne supstance te paradigmatske tačke Beograda.“
Stvaralački period
Bio je to prostor, kaže, „u kojem se odvijao izuzetan višedecenijski stvaralački period Grafičkog kolektiva, zato se iseljenje sa Obilićevog venca, i zbog svoje kulturne, umetničke, istorijske i socijalne misije, smatra gubitkom.“
U novom prostoru nema čuvene lamperije. Ona je demontirana, a daske uredno obeležene brojevima – Ljiljana Ćinkul kaže da je to „aktivnost Rastka Ćirića sa ekipom umetnika i prijatelja. Po Ćirićevom posredovanju lamperija je prevezena u magacin Avala filma, a Grafički kolektiv je plaćao magacinski prostor.“ Porodica Peđe Ristića tražila je lamperiju, njegovo autorsko delo iz 1963. „i to je učinjeno… Da li je to bilo pravno i moralno opravdano, nismo sigurni, ali u tim vanrednim situacijama niko nije mogao da se poziva na pravo korišćenja dugo 55 godina. Drugi deo lamperije, koji je sad postao umetnički rad, nalazio se u jednom od depoa, nije bio u funkciji galerijskog prostora“, priča Ćinkul.
Artefakt
Svojim realnim nestankom, lamperija je dobila vrednost artefakta.
„Danas, u svom novom kreativnom životu, ona simbolizuje Telo galerije i njeno aktivno učešće u umetničkim postavkama“, kaže Ćinkul.
„Jedan umetnik ju je nazvao i Relikvijom koju čuva u svom ateljeu. Svedočanstvo o tome kako jedan predmet dobija drugu konotaciju u rukama umetnika koji ga dobro poznaju kao deo sopstvene istorije, i kako se preobrati u umetnički rad jake simbioze kreativnog, simboličnog i emocionalnog. Tako fragmenti tela galerije predstavljaju fizičke i duhovne slojeve identiteta mesta i energetskih potencijala koji revitalizuju delove prepoznatljivog enterijera Galerije, Isusovog autorskog dela (nadimak Peđe Ristića). Spomenik arhitekture i kulture. Dom.“
Čitav projekat posvećen je Novom životu u Novom prostoru sa verom da će misija Grafičkog kolektiva živeti u novom milenijumu.
Radovi na četiri od šest muzeja čije je otvaranje najavljeno za Ekspo, trenutno su tek u početnoj fazi. Zato deluje kao nemoguća misija da će taj plan biti ostvaren
Kao da kultura ove godine nje ostala bez materijalne pomoći države, do kraja meseca u Srbiji se održava čak šest festivala, od kojih su četiri međunarodna
Postoji rizik da se konkurs za spomenik žrtvama nadstrešnice koji je raspisao Novi Sad instrumentalizuje kao zamena za izostanak pravnog razjašnjenja, navode u Nezavisnoj kulturnoj sceni Srbije
Na isti dan kad je prošle godine Vlada Srbije donela odluku o ukidanju statusa kulturnog dobra sa kompleksa Generalštab, Katastar Savskog venca je to potvrdio, dodavši i zgrade Kasarne sedmog puka i Starog Generalštaba
Osim inicijative za proveru ustavnosti leks specijalisa Generalštaba, Demokratska stranka će u ponedeljak predati Ustavnom sudu i zahtev za meru obustavljanja radnji koje bi mogle biti preduzete na osnovu tog spornog zakona
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
