Izložba povodom 75 godina Grafičkog kolektiva, autorski projekat Ljiljane Ćinkul „Telo galerije – Identitet mesta“, je priča o lamperiji koja je bila zaštitni znak pređašnjeg prostora ove Galerije, i priča o trajanju misije Grafičkog kolektiva
Grafički kolektiv svoje jubilarne rođendane proslavlja radno, u formi kulturnog događaja, pa tako i sad, 75. rođendan, obeležava izložbom s namerom da generiše novu kreativnu energiju i istakne profesionalni identitet ove jedinstvene institucije u nacionalnoj kulturi. U tom kontekstu i projekat Telo galerije – Identitet mesta predstavlja deo koncepta ovogodišnjeg jubileja, autora Ljiljane Ćinkul.
Naslov projekta referiše na situaciju preseljenja Grafičkog kolektiva sa njegove kultne adrese – Kuće grafike na Obilićevom vencu 27 i jedinstvenog toposa na kulturnoj mapi Beograda (što bi u naslovu bio identitet mesta), kao i gubitka lamperije sa njenih zidova po kojima je ovaj prostor bio prepoznatljiv (tela galerije), zaštitnog znaka i dela identiteta ove Kuće.
Ljiljana Ćinkul objašnjava u katalogu izložbe da „projekat Telo Galerije – Identitet mesta fokusira delikatnu situaciju iseljenja iz prizemlja Ninčićeve višespratnice u kojoj je Grafički kolektiv osnovan 1949. godine. Ideja je da se zajedničkom kreativnom energijom sačuva (makar i) u fragmentima suština životne i duhovne supstance te paradigmatske tačke Beograda.“
Stvaralački period
Bio je to prostor, kaže, „u kojem se odvijao izuzetan višedecenijski stvaralački period Grafičkog kolektiva, zato se iseljenje sa Obilićevog venca, i zbog svoje kulturne, umetničke, istorijske i socijalne misije, smatra gubitkom.“
U novom prostoru nema čuvene lamperije. Ona je demontirana, a daske uredno obeležene brojevima – Ljiljana Ćinkul kaže da je to „aktivnost Rastka Ćirića sa ekipom umetnika i prijatelja. Po Ćirićevom posredovanju lamperija je prevezena u magacin Avala filma, a Grafički kolektiv je plaćao magacinski prostor.“ Porodica Peđe Ristića tražila je lamperiju, njegovo autorsko delo iz 1963. „i to je učinjeno… Da li je to bilo pravno i moralno opravdano, nismo sigurni, ali u tim vanrednim situacijama niko nije mogao da se poziva na pravo korišćenja dugo 55 godina. Drugi deo lamperije, koji je sad postao umetnički rad, nalazio se u jednom od depoa, nije bio u funkciji galerijskog prostora“, priča Ćinkul.
Artefakt
Svojim realnim nestankom, lamperija je dobila vrednost artefakta.
„Danas, u svom novom kreativnom životu, ona simbolizuje Telo galerije i njeno aktivno učešće u umetničkim postavkama“, kaže Ćinkul.
„Jedan umetnik ju je nazvao i Relikvijom koju čuva u svom ateljeu. Svedočanstvo o tome kako jedan predmet dobija drugu konotaciju u rukama umetnika koji ga dobro poznaju kao deo sopstvene istorije, i kako se preobrati u umetnički rad jake simbioze kreativnog, simboličnog i emocionalnog. Tako fragmenti tela galerije predstavljaju fizičke i duhovne slojeve identiteta mesta i energetskih potencijala koji revitalizuju delove prepoznatljivog enterijera Galerije, Isusovog autorskog dela (nadimak Peđe Ristića). Spomenik arhitekture i kulture. Dom.“
Čitav projekat posvećen je Novom životu u Novom prostoru sa verom da će misija Grafičkog kolektiva živeti u novom milenijumu.
Dobitnica nagrade „Branko Miljković” Radmila Lazić poručuje da se nagradom ponosi, ali da neće prisustvovati uručenju u Gradskoj kući jer ne želi da učestvuje u legitimizaciji aktuelne vlasti
Ministar kulture Nikola Selaković kaže da je država uložila 11 miliona evra u 53 filma koji nisu snimljeni. Filmski centar Srbije organizuje panel o tom problemu i zove reditelje i producente na Zlatibor u sedište Nacionalknog festivala filma i televizije, iako ga je cela filmska branša bojkotovala
Čujemo, kao, bila je loša pozorišna sezona u Srbiji i sad se samo to mora govoriti. Ja, recimo, mislim da smo u “Novosadskom” imali dobru sezonu. Zašto prećutati sve što je dobro? Naivno je misliti da ćemo naštetiti vlasti ako govorimo samo o onome što je loše. Ne, njima to dobro dođe. Mislim da je dobro funkcionisanje vrsta dobrog otpora
Branislav Nušić, Narodni poslanik, JDP; režija Vito Taufer, igraju Dragan Mićanović, Srđan Timarov, Sloboda Mićalović, Aleksandar Đurica, Nataša Ninković, Goran Šušljik, Zoran Cvijanović, Marta Bogosavljević
Saučesnici, režija Marko Novaković, scenario Ognjen Obradović, uloge Nevena Nerandžić, Radovan Vujović, Danica Ristovski, Anica Dobra
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
