Film ’79 kamena’ iako svedoči o jazu između srpskog i albanskog naroda na Kosovu, ne priča o ’življu’, niti ’ne damo svetinje’, niti ’vidimo se u Prizrenu dogodine’, već o osnovnim ljudskim pravima – kaže reditelj Rastko Šejić
U nedelju 25. maja završen je 25. Festival arheološkog filma u Narodnom muzeju. Prikazano je 19 filmova iz 6 zemalja, a među njima i „79 kamena“ reditelja Rastka Šejića.
U sinopsisu piše da ovaj dokumentarni film prati profesorku dr Mitru Relјić i pesnika Živojina Rakočevića dok rizikuju sve kako bi sproveli moderno arheološko istraživanje u Gornjem Nerodimlјu – srpskom selu razorenom etničkim čišćenjem. Na sablasno uništenom pravoslavnom groblјu, koje je mesto radnje filma, nalazili su se Dušanov bor, zaštićeni spomenik prirode, i crkva Svetog Arhanđela Gavrila sa zvonikom, spomenici kulture od izuzetnog značaja.
Beleženje stvarnosti
Reditelj Rastko Šejić priča da je „to tradicionalno srpsko selo, važno za istoriju dinastije Nemanjića, u potpunosti etnički očišćeno neposredno nakon Kumanovskog mirovnog sporazuma, a sva imovina građana je uništena, spaljena, minirana, uključujući spomenike kulture i groblje. Na moderno arheološko istraživanje terena nije izašla ekipa naučnika, kao što bi se očekivalo, već samo Živojin Rakočević i profesorka Mitra Reljić.“
Ideja mu je bila da zabeleži „stvarnost tog istraživačkog postupka“.
„Dakle, ne priča o ’življu’, niti ’ne damo svetinje’, niti ’vidimo se u Prizrenu dogodine’, već o stvarnosti dva vrhunska intelektualca koji rizikujući život prebiraju po skršenim spomenicima. Sklapaju slagalice od preživelih komadića mermera koji leže rasejani po glibovitom tlu i fotografišu, beleže imena, porodice. Vraćaju komadiće na mesto licem ka zemlji da bi se očuvali. Bor cara Dušana je bio ogromno drvo visine 25 metara, isečen je, pa spaljivan. Crkva Svetog Arhanđela Gavrila, životopisana isponova u 17. veku, prvo je opljačkana, pa srušena eksplozivom do temelja. Ceo teren je pokriven raznim đubretom, a mirisom dominira obilje iskorišćenih jednokratnih pelena koje su tu nemilice bacane. Sve su to slike.“
Nema politike
U filmu se uništavanje sela i groblja pominje samo kao činjenica – politike u njemu namerno nema.
Ali zato ima, kaže Šejić, „prava na slobodu govora, kretanja, veroispovesti, prava na život, sve su to bazična prava, koja ne smeju biti dovedena u pitanje ako bilo koje društvo teži razvoju. I na taj način ovaj poetski kratki dokumentarac ima odnos sa posledicama politika, kroz naučno istraživanje. Bez namere da imenuje krivce, da izaziva zlu krv, već da zabeleži istinu. Nema važnije obaveze umetnika.“
Šejić priča da je snimanje je bilo „kratko i gerilsko“.
„U pitanju je izrazito neprijateljska ruralna sredina, u kojoj vam deca gađaju kola kamenjem zbog srpskih tablica. Stariji pljuju. U kojoj će u prodavnici gledati kako da vam ne prodaju hladnu kiselu vodu. Ovde, na celom prostoru Balkana, se mržnja gaji, zaliva i đubri, strah od drugosti služi kao sredstvo kontrole. Lična iskustva u južnoj pokrajini sa Albancima su šarena, od neprijatnih preturanja automobila, prtljaga, provere dokumenata pod repetiranim dugim cevima, do mirne kafe u centru Prištine. Čini se da se Albanci, uključujući intelektualnu klasu, osećaju kao apsolutni pobednici, da je srpsko pitanje rešeno“.
Film je o pismenima i pametnima
Rastko Šejić kaže da ne strahuje da će njegov film biti zloupotrebljen, da će biti iskorišćen da još više produbi jaz među narodima.
„Neće Ibar poteći unazad. Sigurno je da zbog potpisa koji su stavljeni na dokumente koji se sada sprovode uz podršku Beograda, i posebno nakon brljotine u Banjskoj, ništa što se dešava na jugu ne budi nikakve emocije ni reakcije javnosti. A tu su i kriminalizacija srpske političke elite i korumpiranost. Ovaj film je o pismenima i pametnima, koji nisu dobrodošli u medijski prostor. Reč je o umetničkom i naučnom filmu, koji zahteva etiku i moral.“
O Festivalu arheološkog filma, koji iako postoji 25 godina nije istaknut koliko zaslužuje – tako je ove godine održan istovremeno kad i Beldocs, festival dokumentarnog filma, Rastko Šejić kaže da bez obzira na sve, „nema prirodnijeg mesta i institucije koja bi ga mogla organizovati od Narodnog muzeja“ i kaže da je na njemu „gledao nekoliko odličnih dokumentarnih filmova iz celog sveta čija produkcija, činjenica da su pojedini snimani desetinama godina, na više kontinenata, govori o odnosu tih društava prema arheološkoj kulturnoj baštini.“
„Bojim se da kod nas ni arheološka istraživanja nisu prepoznata kao važna, niti su finansirana na tom nivou. Izrečena je čak i ta nesrećna rečenica da su arheolozi neprijatelji razvoja. A teško je zamisliti da se negde može stići, ako ne znaš ni odakle si krenuo“, smatra Rastko Šejić, reditelj dokumentarnog filma „79 kamena“.
Sme se reći da će ovog oktobra Fest ipak biti održan: odabrano je više od 100 filmova iz 54 zemlje, a otvara ga premijera “Zlatni rez 42 (Djeca Kozare)” Lordana Zafranovića u Sava centru
Otvoren je Niški filmski festival, sa glumačkim zvezdama domaćeg filma, publikom koja je kupila karte, uz radost Tanje Bošković, i uzvik „Od vode do slobode“
Niški filmski festival koji organizuju glumci, počeće večeras uz pomoć agregata, zato što im Elektrodistribucija nije dala struju. Otvaranje prate ekipe brojnih medija
Na zatvaranju Filmskog festivala u Herceg Novom ipak se čulo ono zbog čega su organizatori Demokratske Crne Gore onemogućili Draganu Mićanoviću da ga otvori
Svedok u procesu Generalštab protiv ministra Selakovića, Estela Radonjić Živkov i njeni advokati, ocenjuju da je postupak protiv nje pokušaj uklanjanja smetnje koja stoji pred već unapred dogovoreno oslobađanje Selakovića
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
