Preporuka
Filmski nekrolog za sve naše roditelje
Idite u bioskop. Bez straha da je ovo još jedan težak domaći film. Jugo florida uspela je da vrati film običnim ljudima, usamljenima, onima čiji problemi nikako da dođu na red
Kao malom, rekli su mu da pazi da nekim svojim postupkom ne iznervira bolesnu majku Jeane (Džin), koja je zbog urušenog zdravlja bila gotovo na samrti. Mali Jerome Sibelman iz Milvokija od tad je počeo da izigrava klovna, samo da bi nekako zasmejao svoju mamu i produžio joj život za koji dan. Misiju je uspešno obavio, a u tom procesu usput izrastao u talentovanog komičara.

Kao uspomenu na osobu zbog koje je postao komičar, uzeo je umetničko ime koje najviše zvuči kao majčino, Gene (Džin). U njujorškom Actors studiju dodatno je usavršio svoju metodu glume. Godine 1963. prilikom izvođenja Majke hrabrosti Bertolda Brehta, sa En Benkroft (misis Robinson iz Diplomca), zapazio ga je njen tadašnji momak Mel Bruks i zadivljen onim što je video ponudio mu da zaigra u njegovim filmovima. Rezultat ove saradnje bile su tri zapažene parodije: Producers, Blazing Saddles i Frankenstein Junior. Za ovaj treći film, u kom kao potomak ludog naučnika daje Frankenštajnovom čudovištu izuzetne seksualne moći, nominovan je za nagradu Oskar. U međuvremenu, 1972. godine Vudi Alen mu u svom verovatno najboljem filmu Sve što ste želeli da znate o seksu, a niste smeli da pitate daje ulogu čoveka zaljubljenog u ovcu, ulogu u kojoj Vajlder takođe briljira. „Imao sam sreću što je u pitanju bila jako zavodljiva ovca lepih očiju, pa nisam morao mnogo ni da glumim“, šalio se tim povodom skromni Vajlder. Nakon toga, 1979. godine glumio je rabina na Divljem zapadu uz Harisona Forda, koji je igrao kauboja. Iz filma se izdvaja sledeća scena: Indijanci su zarobili Harisona i Vajldera i sve im oteli. Vajlder traži da mu vrate samo Toru, što mu oni obećaju ako izdrži njihovu torturu. Zadivljeni njegovom istrajnošću, Indijanci mu vraćaju svete spise puni poštovanja.

Tri i po decenije pre nego što će Tim Barton sa Džonijem Depom snimiti rimejk o Fabrici Čokolade, Džin Vajlder je u tog filma bio raspevani šeširdžija Vili Vonka – otud i nesporazum među Depovim fanovima zbog novinskih naslova „Preminuo prvoj verziji Vili Vonka“. Nezaobilazna lektira posetilaca beogradskih video-klubova krajem osamdesetih bile su četiri Vajdlerove komedije sa Ričardom Prajorom – pomenimo Hear No Evil See No Evil.
Bio je uspešan i u televizijskim filmovima, pa je 2003. godine dobio nagradu Emi za ulogu navek nadrndanog šefa u seriji Vil i Grejs. Nakon toga nije mnogo snimao. Kada su ga upitali zašto, rekao je: „Ma, dobijam po 52 scenarija godišnje sa sve nekim morbidnim eksplozijama i razaranjima u 3D. Kada mi pošalju nešto lepo što vredi snimiti, snimiću.“ Ipak željeni scenario o nekom boljem a ne još gorem svetu nije mu stigao na vreme. Ove godine, 29. avgusta, Džin Vajlder preminuo je u 83. godini usled posledica Alchajmerove bolesti.
Idite u bioskop. Bez straha da je ovo još jedan težak domaći film. Jugo florida uspela je da vrati film običnim ljudima, usamljenima, onima čiji problemi nikako da dođu na red

Narodno pozorište je pozvalo publiku na svoje predstave od 7. decembra, ali nije obavestilo da li je zgrada ponovo bezbedna, da li su otklonjene sve opasnosti od požara zbog čega je bila zatvorena više od dva meseca

Završen je 18. „Mali Joakim“ iako se do skora činilo da ove godine neće biti održan. Srećnom kraju najviše su se radovala deca, publika Narodnog pozorišta u Leskovcu

U projektu “Arheologija sećanja” fotografišem kuće u jednom kraju Beograda, potom ih monohromatski obrađujem, zatim štampam na glinenim pločicama i kasnije preko toga intervenišem crtežom. Proces izgradnje jednog sveta traje dugo, a mi smo skloni da ga u trenutku srušimo i zamenimo. Ja mislim da ima nešto u tome, u tim kućama... Opstati stotine godina, kao tajna. U tom urbanističkom vrtlogu susreću se razni paradoksi gradnje, kao i nemar u ophođenju prema prirodi koja je ranije tu bila dominantna

Za razliku od svoje supruge, nije potpisao glasovitu Havel-Patočkinu “Povelju 77”, zamjerajući joj da nije dovoljno oštra prema komunističkom režimu, što ga je izoliralo od disidentskih kružoka. Istovremeno se i on sve više udaljavao od kolega po peru, smatrajući kako nema smisla gubiti vrijeme na “jalove” političke akcije, već svoje nezadovoljstvo treba jasno kritički artikulirati u knjigama i drugim publicističkim tekstovima, jer im je doseg i veći i širi
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve