foto: promo
Andraš Urban, Ištvan Ugrai: Bitka kod Trianona; režija Andraš Urban; predstava Kulturne Brigade – Atrium (Budimpešta) i Pozorišta “Deže Kostolanji” (Subotica)
Tuga i radost, borba i muzika, pritužbe i bolovi, sa ove i sa druge strane granice. Šta se desilo sa Mađarima za sto godina, zajedno i odvojeno? Kako živimo i šta osećamo na isti način a šta drugačije? Šta nas povezuje? Šta nas razdvaja? Šta nam je zajednička sudbina a šta nije? Iza nas je sto godina punih dešavanja. Ko to može bolje da podnese? Umetnici Atrijuma iz Budimpešte i Pozorišta “Kostolanji Deže” iz Subotice će večeras ukloniti sve granice.
Trijanon je Urbanova velika tema i mađarska velika tema. Trijanonski sporazum je potpisan 1920. godine u Versaju, Mađarska ga je potpisala sa silama Antante. Trijanonskim sporazumom Mađarskoj je oduzet deo teritorija, i to trećina cele bivše Ugarske (između ostalog i cela Vojvodina), te upravo zato, kada govorimo o Trianonu, govorimo o složenom sentimentu koji je duboko obojen ambivalentnim odnosom prema Evropi.
Ovu predstavu, u koprodukciji sa Atrijumom iz Budimpešte, Urban postavlja sto godina nakon Trijanonskog sporazuma i bavi se pitanjem identiteta: nacionalnog, kulturnog i istorijskog, različitim perspektivama u odnosu na kontekst kojem pripadamo.
Predstava se igra iz dva dela: u prvom na scenu izlaze glumci oba teatra, troje glumaca iz Budimpešte (Robert Alfeldi, Bori Peterfi, Mate Kovač) sureću se sa kolegama iz Subotice (David Buboš, Timea Filep, Boris Kučov, Gabor Mesaroš, Andrea Verebeš), i na sastanku razgovaraju o predstavi o Trijanonu, orkestar je u uglu i počinje prvo upoznavanje, da bi se zatim ušlo u žustru, histrioničnu raspravu koja se svodi na svađu, na prebacivanje krivice iz Subotice na Budimpeštu i vice versa. To je tirada nerazumevanja, nema strpljenja ni da se saslušaju kolege, a kamoli da se razumeju. Ko je veći Mađar i da li je to uopšte važno, kako se peštanski glumci odnose prema kolegama sa juga, zašto milioni iz mađarskog budžeta idu u Srbiju?… Duhovita, čak urnebesna rasprava u kojoj prostora za dijalog nema, ali ima strasti koja se graniči sa histerijom. Igra glumačkog tima je zadivljujuća, bez ijedne slabe tačke.
U drugom delu saznajemo da je (nakon sastanka) Robert Alfeldi, velika zvezda mađarskog teatra, ostao bez posla, ali je doživeo prosvetljenje pa se, dotaknut Milošću, ženi (Mamu igra lucidna Bori Peterfi) i stvara porodicu tako što usvaja glumce iz subotičkog pozorišta, a tu je i Gabor Mate koji dolazi iz Budimpešte. Oni – tata, Mama i deca – osnivaju stranku Mađarska partija preporoda, koja poseban fokus ima na rehabilitaciji delova nekadašnje Ugarske.
Urban na sceni stvara sfumato, dramaturški pažljivo strukturiran (koristeći ideje i improvizacije glumaca, tekst su napisali Andraš Urban i Ištvan Ugrai), kojim postavlja pitanje koliko smo uslovljeni identitetskim nasleđem, koliko ga razumemo, a koliko prihvatamo po automatizmu. Kao i uvek, Urban pronicljivo, duhovito i tačno raskrinkava tabue i ukazuje na to da se na kraju svih krajeva najveća bitka vodi oko novca. Nema ideologija, one su samo paravan iza kog se igraju igre krupnog kapitala. Ljudi su radi novca spremni pristati gotovo na sve. Tako i Porodica čiju sudbinu pratimo na sceni završava u opscenosti, orgijama, ludilu i smrti. Urban režira u farsičnom ključu koji je u gotovo istoj meri brutalan i duhovit, i ne zaboravlja da vas zabavi, kao i obično kada govori o kompleksnim temama.
Muzika Arpada Serde furiozno prati tempo same predstave dajući histrionstvu još veću žestinu. Scenografiju je radio Urban i, kao i u “Vitezovima lake male”, ona daje fini naglasak kiču koji je oblanda nacionalističkih ideologija. Orkestar izvodi muziku na sceni, i to u sastavu: Ivan Gatoš/Arpad Serda – klavir, Žolt Nađ/Daniel Pap – bubnjevi, Laslo Študnicki Žaći/Gabor Pal – bas gitara.
Kostim (Veronika Kerestesova) pažljivo stavlja akcenat na nošnje, na folklor koji se smatra posebno važnim među onima van matice (Urban je svojevremeno rekao, parafrazirano, da je umetnost manjina ili folklor ili avangarda).
Propitivanje identiteta (kulturnog, nacionalnog i istorijskog) u savremenem trenutku – to je ono na šta poziva Bitka kod Trianona, s tim da nas Urban podseća da je novac vrhovni gospodar.
Kod samih plovnih vrata luke, „Kontakt 2025.” prošle subote zakucao je završni udarac za ovaj put, koncert beogradskih Partibrejkersa. Jer, pre tri godine su na Sajmu slavili svoj 40. rođendan, ali sad je pravo vreme za autentični bunt rokenrola u Srbiji
Naslov izložbe radova Aleksandra Zografa, „Hvatač snova“, otkriva njenu temu i interesovanje autora koje on opisuje kao dugogodišnju opsesiju
Pozorište „Pinokio“ otvara prvu pozorišnu scenu za bebe „Kolevka teatar“ predstavom „Zora i San“, u kojoj učestvuju i gledaoci - bebe
Rezultati vojvođanskih konkursa za kulturu neskriveno ukazuju da Pokrajina ne želi da pomaže one koji su podržali studente. A to su Sterijino pozorje, Egzit, Akademija umetnosti, Tvrđava teatar, Šekspir festival, Akademska knjiga...
U utorak 3. juna, dodelom nagrada i programom pod nazivom Epilog u ritmu, završeno je jubilarno 70. Sterijino pozorje. Ovaj festival je tačna slika situacije u kojoj se nalazi naše pozorište uvek – čak i onda kada pozorišna javnost nije zadovoljna načinom podele nagrada, ili onda kada se čini da selekcija nije “pravedna”. Zato u ovom tekstu neće biti reči o svih 12 predstava (devet u takmičarskom programu i tri u Krugovima), koje je odabrala selektora Ana Tasić, već o pokušaju da se uhvati slika naše teatarske situacije
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Miloš Pavlović je napadnut jer nije shvatio da u naprednjačkoj Srbiji učešće u javnom životu ima neformalnu cenu. I da nju sada plaćaju i ćaciji
Intervju: Tužiteljka Bojana Savović
Svako treba da živi sa svojom savešću – ako je ima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
