U atrijumu crkve Svetog Spasa u Prizrenu, ovog vikenda, evropski izvođači srednjovekovne muzike doći će na festival „Medimus“, koji je osnovan u čast Dragana Prizrenca
Već devetu godinu, svakog poslednjeg vikenda u avgustu u prelepom atrijumu crkve Svetog Spasa u Prizrenu održava se Međunarodni festival srednjovekovne muzike „Medimus“.
„Medimus“ je jedinstven festival, jedna je od najznačajnijih kulturnih manifestacija iz oblasti muzike u ovom delu Evrope, što dokazuje i nagrada „Muzika Klasika“ u kategoriji Festivala od regionalnog značaja.
Može se reći da su „okidač“ osnivanju ovog festivala bili nađeni zapisi o Draganu Prizrencu, prvom poznatom srednjovekovnom srpskom muzičaru koji je svirao na dubrovačkim trgovima, ali i bio omiljeni muzičar na dvoru cara Dušana, na njegovom krunisanju je svirao carsko kolo. Njemu u čast, Društvo prijatelja Manastira Svetih Arhangela, Dom kulture „Gračanica“ i Fondacija Sveti Arhangeli osnovali su „Medimus“.
U Prizrenu živi dvadesetak srpskih stanovnika. Pa ipak, kažu organizatori, festival ni u jednom trenutku nije izazvao bilo kakvo negodovanje u lokalnoj zajednici i njenim institucijama. Oni sarađuju sa njima, a okolina prepoznaje značaj ove manifestacije.
Do sada su zbog „Medimusa“ u Prizren dolazili umetnici iz 13 zemalja, među kojima su i svetski značajni poput Divne Ljubojević, Slobodana Trkulje, braće Teofilović i Edina Karamazova.
Muzički direktor festivala, gitarista Darko Karajić, profesor beogradskog Fakulteta muzičke umetnosti i član ansambla „Renesans“, i ove godine tradicionalno, počinje program koncertom ansambla „Medimus“ koji nastupa sa različitim umetnicima. Oni, kako su kazali organizatori, „svoj program stvaraju samo par dana pred početak Festivala, inspirisani ambijentom koji ih okružuje“.
Nakon njih, publika će imati priliku da čuje mlad ansambl „Rubens Rosa“ koji dolazi iz Bazela, sa čuvene bazelske škole Schola Cantorum Basiliensis.
Drugog dana Festivala, nastupiće ansambl „Musica Profana“ iz Mađarske, kao i ansambl „Camerata Musica Antiqva“ iz Italije.
Festival nije komercijalne prirode. Ulaz na obe festivalske večeri je besplatan. Publika je šarolika, od lokalnih Prizrenaca, ljudi koji dođu iz Beograda i drugih gradova Srbije do predstavnika međunarodne zajednice na Kosmetu i turista.
Najpre je saopšteno da honorari za umetnike na 61. Oktobarskom salonu nisu predviđeni. Onda su pojedinim umetnicima ponuđeni honorari dvostruko veći nego prethodnih godina
Nakon što je izvesni Marin Medak pozvao hrvatske branitelje i sve građane da bojkotuju beogradsku predstavu "Ljudi odozgo", gostovanje u Osijeku je otkazano. Razlog: u njoj glumi Sergej Trifunović koji „nije dobrodošao zbog svojih ranijih izjava o Hrvatskoj“
Klementina Suhanov, Gombrovič. Ja, genije;
s poljskog prevela Milica Markić, Službeni glasnik, Beograd, 2025
Nezaborav(lje)na hebrejska i jidiš književnost,
odabrala i priredila Laila Šprajc, Židovska općina, Zagreb, 2025
Danas su zahtevi za normalnošću postali složeniji nego ikada. Treba biti uspešan, ali ne opsednut uspehom. Ambiciozan, ali ne iscrpljen. Emotivan, ali stabilan. Autentičan, ali društveno prilagođen. Informisan, ali ne uznemiren. Politički odgovoran, ali ne previše političan. Zdrav, negovan, produktivan, zaljubljen, seksualno ispunjen, finansijski siguran, psihološki osvešćen i, po mogućnosti, opušten. Zato normalnost sve više liči na posao sa punim radnim vremenom
Vučićev Igrokaz na Grzi, kada je zloupotrebio nesreću jedne građanke i njene porodice, bio je, naravno, jeftin medijski trik, ali to ne umenjuje njegovu skandaloznost. Naprotiv. Bila je to demonstracija moći čoveka lišenog emocija i civilizacijskih ograda koji pred kamerama gazi zakon
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Evropa i Srbija: Slučaj “Crvene zvezde”
Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekt Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
