Izložba
Umetnici moraju od nečega da žive
Radove za izložbu „Šta da kupim“ birali su kustosi s namerom da se uključe u kulturni dijalog, ali i da istaknu činjenicu da umetnici moraju od nečega da žive
Aleksandar Izrailovski: "Prašćaju"
Autorski projekat Prašćaju nastao je povodom 30 godina umetničkog rada prvaka baleta Narodnog pozorišta u Beogradu Aleksandra Izrailovskog. U ovom komadu savremenog baleta Izrailovski se pojavljuje kao kompletan autor – kao koreograf i režiser, autor libreta, aranžer muzike i sklopa šumova, prirodnih zvukova i kao jedini izvođač.
Polazeći od vlastitog unutrašnjeg sveta Izrailovski nam priča o sebi, svojim sećanjima, stradanjima, iluzijama… Ređajući sliku za slikom, neštedimice ulažući u njih i katkad grozničavo trošeći se, kreira lik koji pre svega ne može ostaviti ravnodušnim. Naglašena je scenska ubedljivost umetnika i svojevrsna posvećenost koja zrači iz svakog odlomka.
Iako u odmaklim četrdesetim, Izrailovski je očuvao izuzetnu fizičku kondiciju, sklad i koordinaciju telesnog i unutrašnjeg, te je pomalo neobjašnjivo zašto je ovaj nesumnjiv kvalitet „gušio“ suvišnom i nametljivom mimikom, kricima i naizgled nekontrolisanom izražajnošću. Previše autentičan – da, ali na uštrb nešto drugačije, uzvišene i sublimirane ekspresivnosti.
Nekoliko dirljivih, dobro osmišljenih i upotpunjenih segmenata (uz uporno zvonjenje telefona bez odgovora, kao Albert iz Žizele sa jugoslovenskom zastavom umesto plašta, minijatura Krug), mogu se izdvojiti iz vrtloga slika koje uz neretko grotesknu mimiku imaju vid razgolićenog, delirijumskog transa. Pokazalo se da tako eksplicitno obelodanjivanje skrivenog, tj. nesvesnog, ukoliko je to uopšte bio cilj, i te kako jeste mač sa dve oštrice. Posle takvih sentenci ostaje nekakav zastrašujući osećaj, a sam postupak autora čini se nejasnim i preteranim.
Radove za izložbu „Šta da kupim“ birali su kustosi s namerom da se uključe u kulturni dijalog, ali i da istaknu činjenicu da umetnici moraju od nečega da žive
Na festivalu Horor filma obeleženo je 40 godina od premijere filma „Davitelj protiv davitelja“. Branislav Zeremski, čija je glumačka karijera tada počinjala, podelio je nekoliko uspomena na to vreme
Kopola je bio usred neverovatno plodnog kreativnog perioda kada je snimao ovaj film. Nakon što je 1972. godine pretvorio bestseler Marija Puza u iznenađujući kritički i komercijalni hit, Kopola je 1974. snimio film Prisluškivanje (The Conversation), koji je osvojio Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu, a zatim se brzo vratio da snimi ovaj nastavak, ponovo napisan u saradnji s Puzom
Partenopa, kako je Sorentino predstavlja i usmerava, u biti je nedopadljiv lik koji je esencijalno papirnati konstrukt i ne mnogo više i šire od toga
Molijer Uobraženi bolesnik režija Nikola Zavišić Narodno pozorište, Scena “Raša Plaović”
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve