Prepustiti deo moći

U okviru ovog projekta najviše se radujem mogućnosti objavljivanja dobrih radova, prilici da mladi stvaraoci počnu komunicirati sa širom publikom i da nastave saradnju sa magazinima i kad se BELEF završi. Prikaz drugačijeg načina razmišljanja, dokaz da je neko iskočio iz rutine, to će biti najlepši i najvredniji rezultat ove saradnje.

Da bih najbolje objasnio važnost projekta NA VREME! želeo bih, na samom početku, ispričati priču o mom prvom poslovnom iskustvu u Americi, kad sam odgovorio na prvi poziv za izradu naslovne strane magazina „Tajm“. Rezultat je bio da je moj predlog bio odbijen. Nakon toga sam mislio da nikada neću dobiti posao. Naravno, tada nisam znao da su pozvali nekoliko ilustratora i dizajnera. Tom prilikom je Seymour Chwast pobedio i njegova naslovna strana je bila objavljena. Tokom narednih godina nastavili smo u isto vreme, odnosno za iste novine slati predloge i onda sam shvatio da tu nema razlike. Sistem je bio: kad bi urednici hteli i sami sebe iznenaditi, pozvali bi dva ili tri ilustratora ili grafička dizajnera i dali bi im da urade grube skice. Nakon toga bi glavni urednik magazina, zajedno sa art direktorom i urednikom te rubrike pogledali te predloge i dali sugestije, koje bi vodile ka krajnjem rezultatu. Ponekad bi se za konačno rešenje odlučili u poslednjem trenutku, tako da bih na dan objavljivanja magazina video koja bi ilustracija izašla. Verujem da je važno reći da bi ilustracija koja bi bila objavljena ostala u vlasništvu tog magazina, ali bi direktno ušla i u kolekciju Smithsonian Instituta i National Library of Congress, kao zvanični deo istorije zemlje. U isto vreme, drugi autori su svoje predloge, koji nisu objavljeni u tom listu, mogli davati već spremne drugim novinama, jer magazin „Tajm“ nije imao prava na njih.

Vremenom, kad sam postao poznat, iz „Tajma“ su me zvali samo za ideju, odnosno grubu skicu, dok bi drugi ilustratori ili, ponekad, i fotografi, grafički dizajneri uradili naslovnu stranu po mojoj skici, ali ja ne bih dobijao kredit za tu sliku.

Upravo danas, paralelno sa uvodom u projekat NA VREME! izlazi i naslovna strana koju sam uradio za „Njusvik“. Pitali su me u poslednjem trenutku da je uradim i kako sam tog dana po podne morao da otputujem, odmah sam uradio sedam ili osam različitih skica, da imaju mogućnost izbora, s obzirom na to da neću biti u studiju da neposredno radim izmene. S druge strane, pre tri nedelje, pozvali su me da uradim naslovnu stranu „Špigla“, prema njihovoj ideji. Uradio sam je u 3D obradi, ali su se oni odlučili za fotografiju drugog autora. Hoću da istaknem da tu nema povređenih sujeta – rezultat je stvar trenutka, teme, ukusa, a za autora je važno da uradi najbolje što može u tom trenutku.

Mislim da je veoma važno istaći da u tako postavljenoj praksi svi ispuste deo moći, odnosno prepuste je drugima, jer u odluci učestvuju i glavni urednik i art direktor i urednik te rubrike. Niko u toj igri nije najpametniji, već se do najboljeg rezultata dolazi u okviru postavljenih parametara. To je jedini cilj i opravdanje za sve ostalo.

Što se tiče grafičkih principa u koje verujem, smatram da najveći značaj ima nesporedni, jak impakt ilustracije, bez suvišnih detalja. To žene dobro znaju. Ukoliko žele ostaviti dramatičan utisak, one obuku jednostavnu crnu dugu haljinu, bez previše detalja.

Naravno, u okviru ovog projekta najviše se radujem mogućnosti objavljivanja dobrih radova, prilici da ti mladi stvaraoci počnu komunicirati sa širom publikom i da nastave saradnju sa magazinima i kad se BELEF završi. Prikaz drugačijeg načina razmišljanja, dokaz da je neko iskočio iz rutine, to će biti najlepši i najvredniji rezultat ove saradnje, kojoj se radujem i zahvaljujem redakciji „Vremena“ i organizaciji BELEF-a što su prihvatili ovu inicijativu.