Krajem nedelje u Beograd dolazi zvanična delegacija Međunarodnog udruženja za analitičku psihologiju (IAAP – International Association for Analytical Psychology) koju čine predsednik IAAP-a, dr Mari Stajn i profesor Renos Papadopulos, zvanični posrednik između IAAP-a i Beogradskog analitičkog kruga. Tokom njihovog boravka biće održan i prvi međunarodni naučni skup o analitičkoj psihologiji: „Jungovska psihologija u savremenom svetu“ u Svečanoj sali gradske Skupštine (Stari dvor), 8. novembra 2003. godine od 9 časova. Tim povodom razgovaramo sa Velimirom B. Popovićem, predavačem Filozofskog fakulteta na Odeljenju za kliničku psihologiju i osnivačem i predsednikom Beogradskog analitičkog kruga, koji postoji od 1990. godine i za sve to vreme našu užu stručnu i širu javnost upoznaje sa učenjem K.G. Junga i njegovih nastavljača. Popovića na početku pitamo šta očekuje od ovog skupa:
„Naša javnost je do sada imala priliku da se sa sadržajima analitičke psihologije susretne čitanjem knjiga iz te oblasti ili kroz predavanja koja smo mi držali, a to znači kroz osobeno tumačenje osnova te psihologije što je svakako obojeno specifičnim istorijskim i društvenim kontekstom kome smo kao pojedinci ili grupa izloženi“, kaže Popović. „Sada, prvi put, dolaze analitički psiholozi iz inostranstva (a uz M. Stajna i R. Papadopulosa biće ih još dvoje), drugačijeg iskustva, čitanja Junga, pripadnici su različitih ‘škola’ analitičke psihologije, te susret sa njima može voditi obogaćivanju i razmeni iskustava, preispitivanju nekih uvreženih ‘istina’ o analitičkoj psihologiji, njenom odnosu sa srodnim školama i mogućim ukrštanjima sa njima (recimo psihoanalizom, konstruktivizmom, narativnom terapijom). Zatim, mene posebno zanima u čemu je razlika, pretpostavljam da će se ona ispoljiti, u recepciji Jungovog dela, kao i onoga što je plod rada njegovih sledbenika, između nas i njih; da li u teoriji i praksi naglasak stavljamo na iste ili različite sadržaje, kako će oni odgovoriti na ono što je jedinstveno u našem razumevanju osnova analitičke psihologije, pred kakve ćemo dileme i zagonetke jedni druge postaviti.
Što se publike tiče mislim da će ona dobiti jedan jasan, sažet i razumljivo izložen presek stanja u savremenoj analitičkoj psihologiji. Dakle, cilj ovog skupa nije da zaseca u određeni fenomen kojim se bave analitičari, te da ga kroz nekoliko izlaganja i potonju diskusiju obuhvatno izloži i omeđi. Tek će doći vreme da takve skupove organizujemo kod nas.“
„VREME„: Šta ova zvanična poseta predstavlja za analitičku psihologiju u našoj zemlji?
VELIMIR B. POPOVIĆ: Zvaničnici IAAP-a imaće priliku da se upoznaju sa svim članovima Beogradskog analitičkog kruga, da procene njihove kvalitete i podobnost u ostvarivanju tog dugotrajnog nauma kakav je poziv analitičara, da se lično uvere u osobenosti razvoja analitičke psihologije u Srbiji. Možda je još značajnije to što svojom posetom oni žele da potvrde naš status u okvirima IAAP-a, ali i da nam pomognu da zauzmemo adekvatno mesto u našoj stručnoj, naučnoj sredini.
Kako se uopšte postaje član Beogradskog analitičkog kruga ?
Oni koji nameravaju da postanu analitički orijentisani psihoterapeuti pre stupanja u grupu bivaju podvrgnuti stručnoj proceni (kroz individualno vođene intervjue sa jednim ili dva člana BAK-a), a takođe moraju da podnesu na uvid dokumenta kojima potvrđuju da pripadaju nekoj od gore navedenih struka profesionalnih pomagača i da imaju minimum od dve godine kliničkog iskustva. Za one koji žele da se uključe u aktivnosti BAK-a, sa isključivim ciljem upoznavanja sa osnovama Jungovog dela, savremenih tokova analitičke psihologije i mogućim primenama u raznolikim oblastima izuzev u psihoterapijske svrhe, nema takvih strogih uslova. Od njih se očekuje da redovno plaćaju članarinu, aktivno učestvuju u radu skupštine BAK-a i uobličavanju budućih aktivnosti, prisustvuju predavanjima, služe se bibliotekom i videotekom BAK-a, učestvuju u radionicama i drugim aktivnostima koje ne služe u svrhe psihoterapijske edukacije.
Beogradski analitički krug bavi se proučavanjem dela K.G. Junga na kritički način. Postoje „otvoreni“ i „zatvoreni“ sastanci. Šta to zapravo znači ?
Kada smo osnivali grupu želeli smo da budućim članovima ponudimo dva osnovna načina kritičkog proučavanja analitičke psihologije i Jungovog dela; za one koji bi želeli da se usavršavaju kao analitički psihoterapeuti predvideli smo edukaciju koja nalikuje onoj na većini jungovskih instituta u svetu (mada naša edukacija još nije zvanično priznata od IAAP-a), što podrazumava stručno-naučno usavršavanje kroz predavanja, seminare, radionice, ispite, seminarske radove, supervizijski, individualan i grupni, rad i slično. Kandidati za takav oblik rada moraju da imaju kliničko iskustvo i da pripadaju takozvanim pomažućim profesijama (da su završeni psiholozi, teolozi, psihijatri, defektolozi, pedagozi ili socijalni radnici). S druge strane, očekivali smo da će u grupu želeti da uđu i drugi, akademski obrazovani ljudi, koji imaju dara za Jungovu psihologiju, žele da se njome bave više na amaterski način, a ne profesionalno. Ukratko, „zatvoreni“ sastanci predviđeni su za one koji će sutra postati analitički orijentisani terapeuti i, daj bože, u bliskoj budućnosti analitičari, dok su „otvoreni“ sastanci uistinu otvoreni za sve, kako za one koji pripadaju jednoj i drugoj grupi tako i široj javnosti.
Beogradski analitički krug ima status razvojne grupe u okviru IAAP–a od 2001. godine kada je to ozvaničeno na Kongresu u Kembridžu. U to vreme ste vi, prvi u našoj zemlji, otpočeli put dobijanja zvaničnog priznanja za individualno članstvo u Međunarodnom udruženju analitičke psihologije. Kako je to izgledalo?
Za nas je Kongres u Kembridžu bio od presudnog značaja, jer smo tada, kao grupa, zvanično postali deo velike međunarodne porodice analitičkih psihologa, što je značilo da su oni sada obavezni da prate naš razvoj, osobenosti i specifične zahteve. To je podrazumevalo da je sada i njima postalo važno da od ljudi sa ovih prostora izaberu one koji će u bliskoj budućnosti postati punopravni članovi IAAP-a i međunarodno priznati i licencirani analitičari, koji će potom ovde edukovati druge članove BAK-a da bi postali analitičari. Ja sam jedan od prvih na koje su zvaničnici IAAP-a računali u tom višegodišnjem procesu, te su pred mene postavili zahteve da do 2004. godine privedem svoju edukaciju kraju (kroz pohađanje nastave na Jungovom institutu u Cirihu, dodatne časove analize i supervizije, takođe u Cirihu, i završni ispit koji će biti obavljen na tamošnjem Institutu). Istovremeno su mi ljudi sa Ciriškog instituta ponudili da tamo za potrebe njihovih studenata (što sam i ja sam) držim predavanja. Tako sam se našao u čudnoj situaciji – đak i nastavnik u isto vreme – a iz te neobične situacije i ličnog osećanja pocepanosti se kako-tako izvukoh, trudeći se da budem i dobar učenik i isto tako dobar predavač.
