Srbija je, dakle, još ponekom zanimljiva, i za više od (mentalnog) turizma. A i rokenrol ponekom u Srbiji ponovo može biti zanimljiv, podsticajan i važan, mada proizveden drugde. Zapravo, sve ovo važi i za čitav Balkan a novi album riječkog benda Let 3 Bombardiranje Srbije i Čačka (skraćeno BSIČ) jeste upravo to – punokrvni balkanski rokenrol.
UZURLIKZURLI: Još otkako je Rambo Amadeus krajem osamdesetih patentirao turbo-folk ništa se bitno nije dogodilo u tom vladajućem izdanku naše tzv. novokomponovane narodne muzike (NNM). Takođe, uporedne rokerske/novotalasne Osamdesete su mitologizovane i isprane, pa je tim veća sreća da neko izvornog porekla i poverenja (od pankera Termita stalih 1982, preko koncept/hepeninga Strukturne ptice do 1986. i osnivanja Leta 2 kao punk supergrupe) upetlja i zavari dve najznačajnije vrste pop muzike ovog poluostrva. Ako vam rakija nije omiljeno energetsko piće, a od ambijentalne muzike ne obožavate baš kafansku, onda je duboka bliskost hevi metala, opere i narodnjaka za vas verovatno otkrovenje.
NNM-klasikom Mala soba histerično-hipnotički (a sasvim reprezentativno) započinje 51 minut remek-dela BSIČ; jednako raspoloženi jaranski hit Izađi mala minimalističkim čitanjem unazad izvrće se kao na albanski; nategnuti simfo-folk Gotovčevog Ero s onoga svijeta napržen je gitarističkom svirkom; praznu ljušturu akademizma L3 onda neodoljivo nadevaju sopstvenim obradama izvorne Sokol (svuda odlični vokalni aranžmani Olje Dešića iz Belanovih Fiumens) i ovog puta grandiozne Ciklame, životne numere Letovog basiste/suosnivača Damira Martinovića Mrleta. Narodna Zurle treštat takođe zvuči monolitno (svuda bogata, besprekorna produkcija Mrletovog saradnika Iztoka Turka, ex-Videosex), obesmišljena – ili ozbiljna? – do koske, s gostujućim glasom Zoje Borovčanin (Lira Vega) spremna da drma noć i u Guči i na Exitu ovog leta, gde god se smontiraju diskoteke Novog milenijuma.
Ali ovo nije album obrada narodnjaka, ne samo jer ima i potpuno novih autorskih numera kao Martinovićev Mamne baneta, gastarbajter-estetsko zadiranje čak u sedamdesete. (Uzgred, korišćenje šatrovačkog nadmašuje gotovo sve reperske domete u Južnih Slovena, slično kao što je kod nas samo krenula Familija.) Osta Lajka u drugome stanju… a apsolutni vrhunac, Dijete u vremenu na opštepoznatom kosturu Child In Time grupe Deep Purple urnebesno razvaljuje sve najsmrdljivije muzičke mitove, spajalicom od Pink Floyda prelazeći u kvazirokoko megakukumavku Dođi da ostarimo zajedno Šabana Šaulića i vazda kmezavog Radeta Vučkovića! Eto šta sve ume Let 3 – od ovoga bi i Šaban mogao ponovo da pusti kosu!
PESME BRATSTVA & DETINJSTVA: Ceđenje suve drenovine time ni izdaleka nije završeno. Iz Istre (konkretno: Pule) još su nam KUD Idijoti i Franci Blašković/Gori uši Winnetou svojim turbo catolico demonstrirali efektno korišćenje komunističko/titoističke simbolike bez zapadanja u YU-nostalgiju, a kontroverzama i surovo stvarnim provokacijama dionizijskog Leta 3 nema kraja. Prst u d..e licemerju tura i sočno repovanje za Riječke pičke, kao slučajno nabacano nizanje toponima širom Juge, valjda da svi odu tamo odakle su došli. Hrvatski utopljeni među one od kojih su bežali ko đavo od krsta.
Prvi singl s ovog izdanja Rado ide Srbin u vojnike (Pička) demilitarišuće je opscen, briljantno žonglirajući tipski problem/salto drugog stiha u Srba. Nešto kao poslovična zamka drugog albuma za uspešne rokere: dva ga tuku a trojica vuku nigde se ne čuje, ali probajte šta krvoločno a ne dečje, ide posle Pusti pužu rogove… a šta plačno posle SPS-izborne Jutros mi je ruža procvetala, npr. Ni Čačak ne figurira, ali verzija evergrina Beograde Duška Jakšića produžava opake igre bez granica: kako danas zvuči… tvoj zagrljaj… Da se ne zabunite, leskovačka mućkalica nije jedina na meniju: iz bosanskog lonca potegnuta je narodna Jahorina, kojom je davno projahala Teška industrija; posle svega, zlokobno.
Tehno-fanki podložena Odvest ću Te na vjenčanje (bonus Odpeljal Te bom na poroko) Miše Jači od vepra Kovača, YU-megahit dalmoškog trenda drugi je vrhunac albuma BSIČ: prvorazredni svirači i rasni lajv sastav, L3 još ravnopravno muziciraju uz semplove (jer su i pre tih izuma
ručno izvodili takve burgije), zakucavajući lekciju svima, a peva im još jedan ikonični brka elektronskih mandolina iz sedamdesetih, opskurni Džo Maračić Maki. Ako ste verovali da kič ne može biti gušći… Lascivnost za koju je čak i Rambova KPGS detence, Kurcem u čelo vodi u neminovan krš na kraju, orgijastički miks Most na Drini ćuprija ispod koga će zatalasati ponešto s izvrsnog prethodnog albuma Jedina (2000, Dallas) ali i pank klasik Vjeran pas Termita.
Praktično propustivši ceo nemali opus L3 u prošloj deceniji, ovde nismo svesni kako su i njihovi zavidni kreativni dometi i zgražavajući ispadi
(prekobrojni i za spisak sada) prirodno vodili ovakvom ostvarenju; zaradili su puno pravo da budu uvredljivi, odnosno politički/svakojako nekorektni, i to neštedimice jesu. Usred globalnog etno/World music trenda natakarili su se u nošnje Naroda & Narodnosti Titove Juge pa se Slovenac i Hrvat međusobno časte prstencima a Srbin i Albanac ašikuju itd. Virtuelni bol amputirane ruke ili poslednji moćni trzaj YU-nemani, a?
„Počelo je rokenrolom, više nije pod kontrolom“, reče Rej Manzarek solo. Rokenrol između Beča i Stambola teško da je ikad imao ovako jak izliv bunta, otrova i razaračkog humora, sigurno ne od legendarnog debitantskog LP-a Pljuni istini u oči (’75, PGP RTB) slovenačkog Buldožera. Između je mnogo toga propalo, od parodije do plitkog izrugivanja, ali Let 3 su pravi skandal-majstori (nikako u tabloidskom, devalviranom smislu) hladnokrvno razumski podržani art-direktorom/izvršnim producentom Goranom Lisicom Foxom, koji s njima sarađuje još od istorijske kompilacije Rijeka, Paris Texas (’87, ŠKUC/Helidon/Brut film).
Ukratko: najbolje što se i NNM-u i RnR-u moglo desiti na Balkanu.
