Oživljavanje nameštaja

Zamislite jednu staru, ostavljenu, nikom potrebnu škrinju. Zatim zamislite Veneciju, na primer njene uske elegantne kuće na vodi i gondole. I na kraju, spojite te dve slike. Ne može? Jelena Davičo i Nenad Maksimović imaju dokaz da – može.

A sad, ozbiljno: u Kući Đure Jakšića, u beogradskoj Skadarliji, otvorena je izložba (11–25. decembar) Novostarije Jelene Davičo i Nenada Maksimovića. Lepa kovanica u naslovu njihove izložbe otkriva zajedničku osobinu tridesetak izloženih eksponata, i motiv njihovog nastanka: Jelena Davičo i Nenad Maksimović su stari nameštaj pretvorili u umetnički predmet, u nešto potpuno novo i drugačije. „U jednoj kući našli smo mnogo starog nameštaja – čovek koji se bavi prevozom dobijao je od mušterija razne stvari i one koju mu nisu bile potrebne, srećom, tu je sačuvao“, kaže Jelena Davičo. „Palo nam je na pamet da ih oživimo pa da vidimo šta će se desiti. I, eto, svaki taj komad koji je nekad nekom bio suvišan i neupotrebljiv sad je postao i skulptura i upotrebni predmet.“

Tako je, na primer, jedan orman sa njihove izložbe i dalje orman za odeću, ali s obzirom da je obogaćen mrdajućim slikama, postao je i umetnički predmet na kome će jednom biti slika lovca, a drugi put sove. „Izgled ormana zavisi od raspoloženja njegovog vlasnika. Dovoljno je samo da pomeri sliku i ona će se promeniti!“, kaže Jelena Davičo. Na drugom ormanu je vrteška pa je pomoću nje predstavljen život, od bebe do poznog doba; devojka, s licem od ogledala, mora da podigne ruke kako bi otkrila haljinu i fioke sakrivene ispod nje; u staklenom stolu je restoran čiji gosti ludo igraju na podijumu; u jednoj staroj komodi živi kolibri na razapetoj žici a po drugoj, po onoj s početka ovog teksta, plove gondole romantičnim venecijanskim kanalima…“Nismo ništa unapred smišljali, jednostavno ređali smo asocijacije i zadržali se na onoj koja nam se učinila najboljom. Cilj nam je bio da oživimo taj nameštaj, i to je sve.“

Nijedan od ovih komada nameštaja nije antikvitet. Napravljeni su i od drveta i od iverice, u raznim periodima prošlog veka. Ali, ovako promenjeni, kaže Jelena Davičo, „pristaju svuda: i najmodernije i klasično uređenom stanu, i uz bele zidove i one obojene, mogu da budu ćaknuti detalj među komadima od metala i stakla, ili još jedan deo u prostoru sa starinskim nameštajem“.

Osim nameštaja, izložene su i slike, naravno, drugačije od uobičajenih. „Podloga je od tekstila izabranog tako da bude deo priče, da ilustruje asocijaciju i priču koju sam slikom htela da ispričam. Trodimenzionalne su, i odlično se uklapaju u nameštaj“, objašnjava autorka ovih neobičnih slika.

Jelena Davičo i Nenad Maksimović su kolege sa Odseka keramike i stakla Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu. Oprobali su se u raznim medijima i oblastima umetnosti, od izrade nameštaja, uređenja enterijera, do grafičkog dizajna. Pripremanje ove izložbe im je, kažu, bilo pravo uživanje. Vidi se!