U okviru drugog internacionalnog festivala autorskog stripa GRRR!, koji se održava u Pančevu od 17. do 19. oktobra, u Galeriji Dvorište biće postavljena izložba pod nazivom "Strip u Srbiji 1941-1945", koju je priredio Zdravko Zupan. Na njoj će biti predstavljen izbor izdanja i originalnih radova nastalih tokom Drugog svetskog rata, objavljenih kako u kolaboracionističkoj tako i u partizanskoj štampi. Ovo je prva strip izložba posvećena ovom burnom periodu, koji je ostao nerasvetljen i zaboravljen, uprkos iznenađujućem broju radova i izdanja – od propagandnih pamfleta do bezazlenih geg stripova. Neki od autora su bili pod udarom okupacionih snaga, dok su drugi bili likvidirani od strane novih vlasti 1944. godine. O stripu i stripadžijama ovog perioda piše autor izložbe i istoričar stripa Zdravko Zupan
Bombardovanje Beograda i aprilski rat poremetili su tokove i zaustavili razvoj srpskog stripa. U Srbiji su prestali da izlaze svi postojeći strip listovi, kao i mnogi drugi listovi i časopisi. Njihovo izdavanje za vreme okupacije regulisano je Uredbom o štampi koju je izdao vojni zapovednik u Srbiji, 20. maja 1941. godine. Prema toj uredbi u Srbiji se niko nije mogao baviti izdavaštvom bez odobrenja nemačkih vojnih vlasti. Isto tako, niko nije mogao da radi u štampi bez njihove saglasnosti. Sve što je štampano podlegalo je cenzuri koju je vršilo Propagandno odeljenje Jugoistok (Propagand abtaeiling Sudost) Vojnog zapovednika u Srbiji.
KOLABORACIONISTIČKI STRIP: „Propagandno odeljenje Jugoistok“ bilo je nadređeno svim ostalim informativnim centrima, ali se istovremeno bavilo i izdavačkom delatnošću. U izdanju Jugoistoka 1942. pojavilo se nekoliko knjiga sa radovima Vilhelma Buša, poznatog nemačkog slikara i pesnika, praoca modernog stripa. Pored neizbežnih Maksa i Morica koji su se u novom prevodu pojavili kao Tima i Sima, izdata je knjiga Jova Čučonoga i druge priče, kao i tri knjige o doživljajima Save Dugmića. Osvrćući se na pojavu prve knjige pustolovina „neženje Save Dugmića, debeljka i naspretnjakovića“, ondašnji hroničar iskoristio je priliku da iznese i svoj pogled na strip uopšte:
„Pre najezde amerikanskog stripa naša omladina imala je zdravu dečju literaturu. Zmaj, Buš, Čika Andra i drugi davali su deci ono što im odgovara: veselu pustolovinu, šalu, pesmice o pticama, bajke o životinjama, noseći u svoja dela dušu i srce starijih za mlade. Strip je, međutim, pokvario ukus naše dece. Kriminal sa gangsterima i električnom stolicom, pustolovine nepoštenih ljudi, tajanstvene zemlje sa slikama pušionica opijuma i trgovinu belim robljem zamenile su one divne i nevine šale, onaj lirizam pravih umetnika namenjen nežnoj dečjoj duši.
Sada se vraćamo opet na onu pravu dečju literaturu. Tu je Buš, na prvom mestu. Buš je u stvari praotac modernog stripa, ali stripa umetničkog, humanog, punog mere i takta prema deci. Bušove ličnosti nisu ni gangsteri, ni dži-meni, već dobričine, šaljivčine, nespretnjakovići i nesrećnjakovići. Oni mogu samo da pobude veselje, sažaljenje, sapatništvo, a nikako mržnju, krv, osvetu.“
Za šefa umetničkog odeljenja Jugoistoka postavljen je Konstantin Konstantinovič Kuznjecov (Petrograd, 1895 – Los Anđeles, 1980). On je za potrebe novih vlasti realizovao mnoštvo plakata i propagandnih knjižica. Neki od tih plakata rađeni su u formi stripa: Priča bez reči, Laž istoka, Opomena… Po svojim porukama i sadržaju oni su, kako ističe Kosta Nikolić u svojoj zapaženoj studiji „Nemački ratni plakat u Srbiji 1941 – 1944“, bili antisemitski, antisovjetski ili antikomunistički i antiangloamerički. U istom duhu Kuznjecov je povremeno radio i karikature za „Bodljikavo prase“. Od pokretanja „Malog zabavnika“ aktivan je i na polju stripa. Prvi broj „Malog zabavnika“ osvanuo je 1. decembra 1943. godine, a do 24. septembra 1944. izaći će, u nejednakim intervalima, ukupno 27 brojeva ovog zanimljivog izdanja. Kao njegov vlasnik i urednik potpisivan je Dragoljub Prljinčević. Kuznjecov se oglasio sa nekoliko različitih ostvarenja. Pored bajke Žaba kraljević, pustolovnih stripova Između ljubavi i otadžbine i Indija se budi, nacrtao je i alegorijski strip, propagandnog karaktera Priča o nesrećnom kralju u kome su glavni akteri Kralj Aleksandar Karađorđević, Kralj Petar II, Vinston Čerčil, Josip Broz Tito i Josif Visarionovič Staljin.
Međutim, nesumnjivo najprijatnije iznenađenje u ovom periodu predstavlja pojava Vsevolda Konstantinoviča Guljevića (Sokol, mesto u Poljskoj koja je tada bila u sastavu Ruske imperije,1903 – Njujork, 1963), izvanrednog crtača koji je kao strip autor debitovao pred čitaocima „Malog zabavnika“ kreirajući čak četiri stripa: Nibelunzi, Mač sudbine, Bregovi u plamenu i Grozni Džek, od kojih je samo poslednji okončan. Svi su bili rađeni u realističkom maniru i svi plene kako izvanrednim crtačkim rešenjima tako i autentičnošću kostima, oružja i uniformi. To se posebno ogleda u njegovom najambicioznijem projektu Mač sudbine čija je radnja smeštena u nemanjićku Srbiju krajem druge decenije četrnaestog veka. U 27 nastavaka ovog, na žalost nedovršenog stripa, Guljević majstorskom rukom ilustruje priču o mladom Milošu Brankoviću, koji nakon očeve smrti napušta roditeljski zamak i odlazi u svet u potragu za srećom. Poslednji broj „Malog zabavnika“ doneo je na naslovnoj strani fotografiju Kralja Petra sa potpisom „Naš zarobljeni kralj“, a nepun mesec dana kasnije u Beograd su ušli partizani sa vojnicima Crvene armije.
Ali, sloboda koja je stigla istovremeno je za neke Beograđane značila smrtnu presudu. Dvadeset sedmog novembra 1944. „Borba“ i „Politika“ su na prvim stranama objavile saopštenje Vojnog suda Prvog korpusa Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije o suđenju ratnim zločincima u Beogradu: „U toku bitke za Beograd i posle oslobođenja Beograda u ruke Narodnooslobodilačke vojske pali su mnogi izdajnici i neprijatelji naroda, koji su pod okupacijom radili za fašističke osvajače i izvršili za njihov račun veliki broj zločina.“ Vojni sud je tim „izdajnicima“ i neprijateljima naroda sudio 26. i 30. oktobra, 2, 6, 10. i 18. novembra 1944. godine u Beogradu“. U „Opšte razloge presude“ navedeno je, pored ostalog, i što su „zborovima, štampom, radiom, predstavama, karikaturama i drugim sredstvima podupirali fašističku tiraniju i izrugivali vojničke i moralne napore slobodoljubivih naroda“. Sva pomenuta lica, njih ukupno sto petoro, kažnjeni su gubitkom časnih prava za svagda i konfiskacijom celokupne imovine u korist Narodnooslobodilačkog fronta. Na kraju saopštenja je stajalo: „Sve smrtne presude su izvršene.“ Pod rednim brojem 37 nalazilo se ime Veljka Kockara i kratko saopštenje: „Kockar Veljko, student tehnike, agent Gestapoa, istakao se u širenju laži i kleveta protiv Narodnooslobodilačkog pokreta.“ Svoju ljubav prema stripu i crtanju Veljko Kockar je platio skupo. Teme koje je obrađivao nisu imale ništa dodirno sa politikom: humoristički gegovi, bajke, poneki avanturistički strip i „golicave“ karikature u „Bodljikavom prasetu“.
PARTIZANSKI STRIPOVI: Tih ratnih godina stripovi su se izborili za mesto i na stranicama partizanske štampe. Tako se već u prvom broju „Pionira“, „prvom jugoslovenskom listu za decu koji je izlazio 1942. u Kordunu, Otočcu, Gorskom Kotaru, Petrovoj gori, a pred kraj rata u Moslavini“, pojavio jedan stripovani prilog. U njemu je anonimni crtač na dve strane obradio akciju spašavanja dece iz ustaškog logora u Jaski. Od tada pa sve do kraja rata u „Pioniru“ i u drugim dečjim listovima, kao i mnogim partizanskim džepnim novinama, objavljeni su razni stripovi. Partizanski su stripovi, za razliku od stripova izdavanih na okupiranoj teritoriji, „štampani primitivnom i siromašnom tehnikom, otisci su bili vrlo loši, a ponekad su rađeni u samo jednom primerku“. Radilo se o stripovima, kako je to svojevremeno konstatovao Mata Bošnjaković, „sa nekom edukativnom porukom ili o stripovima sa moralnim ili zabavnim aspektom u odnosu na borbu i partizanski život“. Brojne priče izvođene u stripu bazirane su na istinitim događajima: Radina priča, Pionir iz Ležajića, Pioniri u Sovjetskom Savezu itd. Zanimljivo je da su korišćeni i Diznijevi likovi Paja Patak i Pluton. Uz strip su katkad prezentirani i manji edukativni napisi. Tako je, na primer, uz strip o Paji Patku i noju objavljen poučan članak o noju. Na taj način „se htela iskoristiti privlačnost (i moć) stripa da se mladim čitaocima servira neka drugačija logika, u ovom slučaju didaktička“. Među najzanimljivije stripove koji su objavljivani u partizanskoj štampi spadaju Kapljice, delo nepotpisanog autora, čiji su glavni likovi antropomorfne kapi. Rađene kao edukativno-didaktički strip, sa tekstom u stihu smeštenom ispod slika, Kapljice su se pojavljivale u više navrata tokom 1942. i 1943. godine.
Međutim, najdugovečniji likovi partizanskog stripa bili su pioniri Ćira i Mira. Kreirali su ih poznati književnik Branko Ćopić (1915 – 1984) i karikaturista Ivo Kušanić (1924 – 2003) negde na slobodnoj teritoriji krajem 1943. godine za list „Mi mladi“. Iako je pomenuti strip u početku bio rađen u linorezu, jer se list „Mi mladi“ umnožavao na šapirografu, u crtačkom se pogledu mogao meriti sa bilo kojim karikaturalno crtanim stripom iz „Strip knjige“ ili „Malog zabavnika“. Ništa neuobičajeno ako se zna da je Kušanić krajem tridesetih godina bio zapaženi saradnik Fuis-Maurovićevog Mickey stripa, Mickey strip – Oka i Novog Vandrokaša braće Nojgebauer. Krajem 1944. redakcija lista „Mi mladi“ dolazi u tek oslobođeni Beograd, odakle će Ćopićevi i Kušanićevi pioniri nastaviti da zabavljaju čitaoce „Omladine“, kako je list u međuvremenu promenio naziv. Nekako u isto vreme, 16. novembra 1944. godine, u prvom broju „lista najmlađih u Jugoslaviji“, „Pioniri“, Ćiri i Miri pridružiće se Udarna grupa Đoke „Štormovika„. I ovaj strip je potekao ispod majstorske Kušanićeve ruke. Rađen je mekanom olovkom na hrapavom papiru, u formi slikovnice, sa propratnim tekstom u proznom obliku. U njemu su obrađene akcije neustrašivih pionira protiv fašističkog okupatora u neprijateljskoj pozadini. Posle desetog nastavka priča je okončana dolaskom oslobodilaca prikazanih u liku sovjetskih vojnika. „Pioniri“ će i ubuduće povremeno donositi raznolike priloge u stripu, kao što su, na primer, Diznijev Paja Patak, strip Ante Šantića Na obali potoka – kraj zelene vrbe, ili debitantski rad Marka Krsmanovića, učenika V razreda gimnazije, Ko nevinog napada – pravo je da strada. Za razliku od Đoke „Štormovika“ i njegovih drugova, Ćira i Mira su i dalje nastavili da zabavljaju čitaoce „Omladine“. Njihov nestanak potkraj 1945. predstavljao je uvod u orkestrirani napad, a potom na samom početku 1946. godine i u sudsku i zakonsku zabranu stripa.
Ako se ima u vidu negativan odnos nacističkih vlasti prema stripu kao mediju uopšte, možemo samo da zamislimo sa kakvim su iznenađenjem čitaoci „Novog Vremena“, polovinom septembra 1941, primili oglas putem kojeg su pozvani crtači stripova da se sa primerima svojih radova jave redakciji ilustrovanog nedeljnika „Dom i svet“. „Dom i svet“ je odvojio poslednju, kolorisanu stranu za strip. Puna tri meseca na njoj su otiskivane geg-table Doživljaji malog Kuku Kokosa. Premda je glavni lik bio mali crnac, u samoj njegovoj konstrukciji kao i u gegovima lako se prepoznaje Hijavata Volta Diznija. Strip je crtao hrvatski slikar Ferdinand Ferdo Bis (Zagreb 1910–1981). Pored Bisa, u „Domu i svetu“ javljaju se sa, takođe, humorističkim ostvarenjima Veljko Kockar i Slavko Janić (Janevski). Kockar je objavio nekoliko duhovitih i lepo crtanih geg-tabli čiji je centralni lik bio jedan simpatični kaktus po imenu Bata. Janić je, međutim, nacrtao karikaturalni strip u tri nastavka Bila jednom buba jedna za koji je sam napisao i scenario u stihu.
Te 1941. strip je prisutan i na stanicama „Novog Vremena“. U prvo vreme objavljivan je kaiš Miša fakir i Voja pereca Vlaste Belkića. Njega će ubrzo smeniti Dovitljivost malog Miće, odnosno, Dosetljivi Mića. I ove kaiševe crtao je Vlasta Belkić nadahnut stripom Gile i Rile („Mutt & Jeff“) Bada Fišera. Istovremeno u nedeljnom dodatku „Novog Vremena“, „Za našu decu“, javlja se Vladimir Žedrinski sa nekoliko stripovanih priloga (Knjiga Ćiri vidik širi, Kako Dostan čuva bostan) čiji je tekst sastavljan u stihu i smešten ispod slika. U istom razdoblju Brana Cvetković prenosi iz predratne „Politike za decu“ svog lovca Ćiru. Objavljivani su, takođe, i neki radovi Vilhelma Buša.
Sasvim neočekivano, posle višemesečne pauze, 8. oktobra 1941. godine, na kioscima je osvanuo 505. broj najpoznatijeg i najpopularnijeg predratnog izdanja Mike Miša. Za tu priliku odštampana je, po svemu sudeći, samo korica sa novim datumom, jer su se na unutrašnjim stranama nalazile reklame za mesec april. Međutim, jasno je da list čiju su sadržinu najvećim delom činili američki stripovi poput Tarzana, Fantoma, Mandraka, Barneja Bakstera, Radio Patrole i dr. nije mogao da računa na blagonaklonost novih vlasti, te je odmah bio obustavljen.
„Dom i svet“ prestao je da izlazi krajem 1941. godine, a umesto njega januara 1942. pokrenuto je „Kolo“. U ovom nedeljniku od 19. septembra do 7. novembra Đorđe Lobačev objavio je prvu, skraćenu verziju svog stripa Biberče. U integralnoj verziji od 27 tabli Biberče je publikovan naredne godine kao zasebna sveska u izdanju knjižare „Jakšić“, čiji je vlasnik bio popularni fudbalski golman Milovan R. Jakšić.
Nakon neuspelog poduhvata Aleksandra J. Ivkovića da obnovi Miku Miša, nekoliko meseci kasnije na istom poslu oprobao se sa više uspeha Milija S. Todorović, vlasnik izdavačkog preduzeća Mladost, pokrenuvši u leto 1942. reviju nazvanu „Strip knjiga“. Prvi broj „Strip knjige“ uredio je Buda R. Gudurić, a preostala četiri Milija S. Todorović. Obojica su se ogledali i kao autori, odnosno scenaristi pojedinih stripova. Gudurić je napisao scenario u stihu Vitez Brana i kraljica Mara koji je crtački uobličio Slavko Janić. Todorović je obradio bajku Zlatan cvet i napisao Pravi put, zanimljivu priču o jednom mladom čoveku i njegovom povratku iz Beograda u rodno selo i zavičaj posle neuspelog pokušaja da izuči zanat i otpočne novi život u urbanoj sredini. Todorović je okupio grupu mladih i talentovanih crtača. Sačinjavali su je: Veljko Kockar, Radomir Perica, Slavko Janić i Dragan Savić. Iako mladi svi su već za sobom imali izvesno crtačko iskustvo stečeno u predratnim revijama. U „Strip knjizi“ javljaju se bajkama, istorijskim i humorističkim ostvarenjima, kraćeg obima, rađenim na jednoj ili više tabli. Poput Perice i Janića, Veljko Kockar (Osijek, 1920 – Beograd, 1944) radi stripove u humorističkom i realističkom maniru. U prvu grupu mogu se uvrstiti naslovi Raja i Gaja, strip o dogodovštinama dvojice skitnica i ugursuza, i Kaktus Bata koji se u „Strip knjizi“ obreo u kraćoj epizodi naslovljenoj Otmica male Zlate; u drugu grupu spadaju bajke Čarobni prsten, Zlatan cvet, kao i jedan avanturistički strip Borba u prašumi, čiji su glavni akteri bili nemački pustolovi Oto i Erik, a koji je otisnut u poslednjem, petom broju Todorovićevog izdanja.
Tokom okupacije izlazio je i jedan humoristički list pod naslovom „Bodljikavo prase“. U „Bodljikavom prasetu“ najredovniji strip-prilozi bili su kaiševi Lopov Aca i revnosni žaca i Ravajlovi doživljaji. Reč je o kaiševima Slobodana Bogojevića i Karla Napravnika, odnosno Vlade Savića koji su rađeni pretežno bez reči. Te godine poneki prilog u stripu mogao se zapaziti i u „Novom Vremenu“, pa čak i u Ljotićevoj „Našoj borbi“ u kojoj je izvesni Leka objavio nekoliko nevešto crtanih tabli.
Već drugim svojim izdanjem GRRR! festival se nametnuo kao najznačajniji strip festival u nas. Održaće se od 17-19. oktobra na raznim lokacijama u Pančevu, dok će se glavni program odvijati u Galeriji savremene umetnosti, Maloj galeriji, ART klubu i Galeriji Dvorište. Pored domaćih crtača stripa na festivalu će se svojim radovima predstaviti i brojni eminentni strip autori iz inostranstva, među kojima i italijanski autor Davide Toffolo, Dame Darcy iz Los Anđelesa (koja će se pored svojih strip radova predstaviti i kratkim filmovima i koncertom – Dame Darcy & Cabin Fever – na kojem će izvoditi mornarske pesme iz devetnaestog veka), Lee Kennedy iz Engleske, kao i predstavnici nekoliko nezavisnih izdavačkih kuća, časopisa i strip asocijacija. Posetioci će biti u prilici da upoznaju produkciju austrijskih, grčkih, slovenačkih, hrvatskih strip izdanja. U Maloj galeriji će biti predstavljene dve izložbe – prva je posvećena svetskoj produkciji industrijski distribuiranih sličica sa likovima iz stripova. Druga izložba je „Milt Gross tribute“ povodom pedeset godina od smrti Milta Grossa. Prateći programi obuhvataju koncerte, predavanja, radionice, filmske projekcije, a u nameri da se Pančevo pretvori u grad stripa u toku festivala animiraće se i dodatni prostori – tako će se izložba crteža inspirisanih cipelama (CIPELA 2) održati u prostoru prodavnice cipele „Peko“, a takođe, tokom GRRR!ekskurzije učesnici festivala posetiće „Alternativni Kulturni Klub“ iz Banatskog Novog Sela, gde će biti predstavljena lokalna produkcija stripa. Pančevačka nevladina organizacija VelikiMali udomiće izložbu posvećenu osobama sa posebnim potrebama, kao i specijalno izdanje časopisa „Kuhinja“ koje će biti objavljeno ovim povodom.
Poslednja premijera u 2024. je „Sveti Georgije ubiva aždahu“ Dušana Kovačevića u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, drama za koju reditelj Milan Nešković kaže da je „možda najlepše napisana melodrama na srpskom jeziku“
Na sednici koja je završena u noći između četvrtka i petka, odbornici vladajuće koalicije u Nišu izabrali su Marka Stošića, profesora fizičkog iz Doljevca, i bibliotekarku Anu Savić za v.d. direktore Narodnog muzeja i Narodnog pozorišta
Sve se desilo impulsivno, bez dogovora – kaže Ivana Savić Jaćić o crvenim dlanovima koje su, nakon baletske predstave „Krcko Orašćić“ pokazali članovi Baleta i Orkestra Narodnog pozorišta u Beogradu
Uprava pozorišta u Vranju otkazala je izvođenje predstave „Galeb“ navodno zbog tehničkih razloga, čim je saznala da će glumci javno uputiti podršku studentima. Pre Vranja, i upravi Narodnog pozorišta u Beogradu se nije dopalo što su glumci javno iskazali svoj stav
Ministarstvo kulture je objavilo da će Vlada na prvoj sednici glasati o njihovom Rešenju o obustavi izvršenja Tarife, te da će preispitati nepravilnosti u radu OORP među kojima se najviše njih odnose na advokata Dušana Mijatovića
Ovi praznični dani su drugačiji – ne smiruju se ni studenti, ne smiruju se ni građani. Grad u kojem se 1. novembra desila strašna tragedija još uvek je prepun adrenalina, i gneva, i nade. Kao da su praznici u drugom planu, a otpor je vidljiv na svakom koraku
Šta spaja Vučića i Jelenu Karlešu? Zašto je pevačica ispunila sve zadate elemente naprednjačke retorike? I koliko van granica Srbije moraju biti čudni i smešni višesatni monolozi koje njen predsednik drži svakog bogovetnog dana
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
