Novi i stari ljudi

Skupština grada Beograda izabrala je 26. maja direktore i upravnike 15 ustanova kulture čiji je osnivač grad Beograd, i reč je samo o onim ustanovama u kojima dosadašnjem rukovodstvu upravo ističe mandat. Međutim, period od nekoliko meseci u kojem su se donosile odluke o kandidatima pratile su razne glasine. Čaršijska podozrenja i sumnje najviše su bili koncentrisani oko javnog konkursa koji je trebalo da bude sproveden prvi put i koji je najzad umesto partijskog „postavljenja“ trebalo da obezbedi demokratski princip u formiranju rukovodstava u kulturnom životu Beograda.

ODLUKA: Konkurs je bio raspisan od kraja januara do 13. februara, a konačnu listu izabranih kandidata za nove i stare direktore Komisija za kadrove u kulturi donela je, umesto u aprilu, mesec dana kasnije. U Komisiji su odlučivali predstavnici političkih stranaka: tri predstavnika Koalicije za evropski Beograd, dva iz LDP-a i tri iz SPS-a, odnosno Gorica Mojović, Ivana Avžner, Darijan Mihajlović, Nenad Prokić, Marko Maršićević, Goran Trivan i Mileta Radonjić. Zbog prisustva partijske podeljenosti u telu koje odlučuje, kao i mnogobrojnih priča iz umetničkih i medijskih kuloara, u delu javnosti pojavilo se podozrenje o mogućim međupartijskim trgovinama. U galimatijasu informacija o međustranačkoj raspodeli ustanova kao kakvog plena, i sami kandidati posmatrani su kao partijski štićenici. Umesto o biografijama i zaslugama, odmah po svojoj kandidaturi mahom su dovođeni u nezgodnu situaciju da javnosti polažu račune kako nisu članovi nijedne partije i kako zapravo ne znaju ko stoji iza njih.

Ono što je najviše interesovalo kulturnu javnost u ovim izborima jesu raspodele novih mandata u pet veoma značajnih pozorišnih kuća. Najpre promena na čelu Ateljea 212, koja se u ovom pozorištu dogodila posle više od decenije. Dosadašnjeg upravnika Svetozara Cvetkovića, koji je obavljao tu ulogu puna tri mandata od 1997, sada je zamenio reditelj Kokan Mladenović, koji na ovu funkciju dolazi posle, istina skraćenog, mandata direktora Drame Narodnog pozorišta. Mladenović je do sada bio i umetnički direktor pozorišta Dadov od 1991. do 1995, i umetnički direktor Narodnog pozorišta u Somboru u sezoni 1999/2000, ali i dobitnik mnogih nagrada za režiju. Osim njega, koliko je poznato, na konkurs za upravnika Ateljea bila su prijavljena još dva kandidata, glumci te kuće Gorica Popović i Tihomir Stanić.

Posle odlaska Nebojše Bradića sa čela Beogradskog dramskog pozorišta na mesto ministra kulture, uloge i operativnog direktora i v.d. direktora preuzela je Maša Mihailović, koja je najnovijom odlukom Skupštine grada izabrana za direktora ove kuće.

MANDATARI: U Pozorištu na Terazijama i Pozorištu „Boško Buha“ nije došlo do promene rukovodstva. Gotovo svi članovi ansambla Pozorišta na Terazijama pismeno su predložili da za mesto direktora ovog jedinog muzičkog pozorišta Gradsko veće ponovo imenuje Mihaila Vukobratovića, što bi značilo da sadašnjem direktoru upravo počinje treći mandat. Na svom mestu ostaje i Boško Đorđević, direktor Pozorišta za decu „Boško Buha“ kome će ovo biti drugi direktorski mandat.

Za rukovodioca Beogradskog letnjeg festivala (BELEF) ponovo je izabrana Milena Stojićević, koja je na čelu ove manifestacije od njenog osnivanja 2004. godine. I direktorka Istorijskog arhiva Beograda Branka Prpa, koju je za novi mandat predložio kolektiv Arhiva Beograda i koja je na čelu te kuće od 2001. godine, takođe ostaje na svom mestu.

Međutim, u slučaju izbora za direktora Kulturnog centra Beograda, iako su dosadašnju urednicu programa Vesnu Danilović predložili zaposleni, izabrana je Marina Đurđević, viši kustos na odeljenju za arhitekturu u Muzeju nauke i tehnike. Istovremeno, dugogodišnja uspešna direktorka Kulturnog centra Danica Jovović Prodanović izabrana je na novo mesto i uskoro joj počinje prvi mandat kao direktorki Muzeja grada Beograda, ustanovi koliko važnoj toliko i opterećenoj nesvakidašnjim problemima, kao što je činjenica da uopšte nemaju izložbeni prostor.

I zaposleni u Bitef teatru podneli su zvaničnu molbu u kojoj kao svog kandidata navode dosadašnjeg direktora Nikitu Milivojevića. U molbi se kaže da su od 2006, kada je Milivojević imenovan za direktora Bitef teatra, ostvareni profesionalna atmosfera, razvoj programa i dobra komunikacija sa publikom. No, kao konačni kandidat izabrana je Jelena Kajgo, baletski kritičar i dramaturg. Budući da do sada nije bila poznata po prethodnim menadžerskim poslovima, zbog ovog imenovanja javnost je mnogo sklonija tome da joj pripisuje partijsku pripadnost.

Među onima koji su konkurisali za novi mandat a nisu ga dobili našao se i direktor Centra za likovno obrazovanje (u Šumatovačkoj) Jadran Krnajski, slikar, koga će posle osam godina rukovođenja zameniti Vesna Bogunović. Što se Pedagoškog muzeja tiče, iako se posle tri godine sređivanja potpuno modernizovao, direktor Vojin Nikolić, prema mišljenju Gradskog veća, ipak nije zaslužio da ostane na tom mestu. Novi direktor je Nemanja Antović, direktor Osnovne škole „Stefan Sinđelić“.

Namesto Milane Jočić, supruge bivšeg ministra policije Dragana Jočića, novi direktorski mandat u Zavodu za zaštitu spomenika kulture pripao je arhitekti Milici Grozdanić iz Urbanističkog zavoda Beograda. Ime nove direktorke za sada najpre se vezuje za projekat rekonstrukcije i dogradnje Sportskog centra „Tašmajdan“ za koji je njen tim 2005. dobio nagradu Salona urbanizma.

Kada je reč o prigradskim opštinama, u Centru za kulturu Lazarevac na mesto direktora izabrana je Stela Stanišić, učiteljica. U Centru za kulturu Mladenovac iščekuju dolazak Nenada Ljubenovića za direktora, inače šefa odseka za harmoniku u muzičkoj školi „Dr Vojislav Vučković“ i istaknutog umetnika na ovom instrumentu.

Na kraju, treba pomenuti i izbor jednog kandidata iza koga je zvanično stala grupa građana. Reč je o Milanu Lučiću, direktoru Doma omladine, za čiji se ponovni izbor založila grupa građana koju čine reditelji Dejan Zečević i Janko Baljak, vajar Mrđan Bajić, glavni i odgovorni urednik „Politike“ Dragan Bujošević, teatrolog Ivan Medenica, muzičari Bajaga, Koja, Gile… Zalaganje ove uticajne grupe, u odluci Gradskog veća rezultiralo je ponovnim izborom Lučića za direktora Doma omladine. Međutim, osim ovog slučaja, treba reći da najvažnija teza ovih izbora i javnog konkursa uopšte, a to je demokratičnost – nije dostigla ubedljivost u koju bi najvećim delom i stručna i šira javnost poverovale.