
Evrovizija
Princ i „Mila“ su broj 15
Pred drugo polufinale Evrovizije, Princ, predstavnik Srbije poručuje da je došao dan koji je čekao i poziva sve da glasaju za njegovu „Milu“. Kladionice predviđaju da se neće kvalifikovati u finale
Scenario i režija: Aleksandar Davić
Uloge: Sonja Savić, Goran Šušljik, Nenad Jezdić, Aleksandar Đurica, Jelena Ćuruvija-Đurica, Nada Šargin, Anđelika Simić, Vladimir Tintor, Edit Tot-Trubint, Jovana Stipić, Ivan Đurić, Aron Balaž, Srđan Radaković
Podosta vremena nakon premijere na Sarajevskom filmskom festivalu u avgustu 2004. godine, nedavno se u domaćim, kao i u bioskopima u Makedoniji, BiH i Hrvatskoj pojavio debitantski film Aleksandra Davića Žurka (u Hrvatskoj kao Tulum). Samim počecima rata u Hrvatskoj 1991. godine neprestano se kolektivno vraćamo u sudskom, političkom, a evo i u filmskom obliku. U problemu alibija se kriju komplikovanija pitanja savesti i odgovornosti, te ovaj film kao da čitavu jednu generaciju koja je stasala u bezbrižnim osamdesetim pita: gde ste vi, odnosno gde smo mi bili, uoči rađanja Zločina. Naših trinaestoro mladih junaka iz filma Žurka su u vreme Vukovara i Ovčare bili u bliskom komšiluku, u vikendici na Fruškoj gori, skrivajući se od vojnih pozivara, omamljeni svim, manje ili više legalnim, narkoticima koji su im došli pod ruku.
U intervjuu za jedne dnevne novine autor kaže: „Pokušaj da se napravi žurka u to doba je i politički stav, ali stav koji je potpuno privatan, i nema uticaja na okolinu…“U ovoj kontradikciji političkog stava koji je privatan zapravo se krije suština zakucanosti ove generacije koja, pod hipertenzijom stvarnosti koja se obrušava, podleže inerciji fiktivne normalnosti i činom pravljenja žurke simbolički odbija da sudeluje u događajima oko sebe, čineći od svoje apolitičnosti čitav svoj politički angažman. Kao da je to moguće. Krah tog principa doživeli smo tokom protesta ’96 /97. Drugi bitan momenat koji je u vezi sa prethodnim jeste opsežna (zlo)upotreba opijata, od alkohola, preko lakših pa do najtežih droga. Prvi i očigledan razlog je eskapizam. Pijanom, naduvanom ili urađenom čoveku udaljena topovska paljba može se učiniti kao dobar povod za zabavu. Pomenuti čin pirovanja u trenutku kada se nekoliko desetina kilometara uzvodno uz Dunav puca iz topa, dobija svoju najbolju scensku metaforu upravo u narkotičkoj otupljenosti. Drugo tumačenje je da se kroz tu narkofilsku crtu može pokazati smenjivanje epoha. Devedesete vidimo kao plaćanje dugova lepršavosti osamdesetih, između ostalog i u vidu teškog i bolnog skidanja sa svih adikcija iz doba Nevinosti. Kao moguća razrešenja ilustrativne su sudbine dvoje teških narkomana (ujedno i dve najbolje glumačke kreacije u filmu, Aleksandra Đurice i Anđelike Simić): on odlazi u dobrovoljce, a ona pronalazi Isusa.
Kad je reč o filmskim kvalitetima Žurka pomalo zaostaje za svojom intrigantnom idejnom pozicijom. Scenario je vidljivo sakupljen u vidu kolekcije raznoraznih anegdota i legendarnih epizoda sa sličnih žurki iz tog doba. Taj aspekt filma je možda i najdragoceniji. Dramska radnja je apsolutno neorganizovana i rascepkana, te nekada vodi do skečeva, nekada do tragedije, ponekad zamara, a ponekad dovodi do emotivnih kulminacija bez opravdanja u nekoj vidljivoj koncepciji razvitka priče. Momenat reminiscencije na klasike horora kao što su, Psiho, Teksaški masakr motornom testerom ili Noć živih mrtvaca, potpuno je neuspešan i pre podseća na Srđana Dragojevića, koji je radio to isto, nego na pomenuta ostvarenja.
Ovaj film predstavlja još jedan od mogućih susreta sa prošlošću, a nužnost osvrta i suočavanja je pre svega izraz lične i privatne autorove potrebe. Problem je što je taj nagon za preispitivanjem, grč njegove neminovnosti, mnogo intrigantniji, nego uobličeni proizvod u kom se pojavljuje. Strasti filma su mnogo lucidnije nego strasti na filmu, a poneki geg, mestimična glumačka minijatura i na momente dobro pogođena razdešenost tih vremena mnogo je rečitija od suvih i pamfletskih opštih mesta koje o istim tim vremenima likovi izgovaraju. Glumci su bitniji od karaktera, film je bitniji od svoje radnje, a autor ima šta da kaže – previše strasti za dobar film. Kišlovski je za sebe tvrdio da je hladan.
Pred drugo polufinale Evrovizije, Princ, predstavnik Srbije poručuje da je došao dan koji je čekao i poziva sve da glasaju za njegovu „Milu“. Kladionice predviđaju da se neće kvalifikovati u finale
Iako je priznao da je falsifikovao Predlog o ukidanju zaštite Generalštaba, Goran Vasić ostaje na slobodi. Sud mu je zabranio samo kontakt sa svedocima, dok se javnost pita – ko je stvarni nalogodavac pokušaja rušenja ovog kulturnog spomenika?
Predstava „Mr & Mrs Smith“ je jedno od dešavanja u ovoj, za UK „Parobrod“ slavljeničkoj godini, u kojoj obeležava 15 godina od osnivanja, i 100 godina od izgradnje svoje zgrade a nekadašnjeg predstavništva Prvog dunavskog parobrodarskog društva
Maga Jelene Kajgo, u režiji Borisa Todorovića i izvođenju Narodnog pozorišta Užice, Razbijeni krčag Hajnriha fon Klajsta, u režiji Tanje Mandić Rigonat i izvođenju Narodnog pozorišta Republike Srpske iz Banja Luke
Veliki prasak, animirani film, režija Piter Braungard;
Havoc, režija Geret Evans
Vanredna sednica Visokog saveta tužilaštva
Tužioci bez zaštite od Vučićevih pritisaka Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve