Skrojena seljančica
23. septembar, Dom omladine/Beograd
Prethodni vikend u Beogradu koncertno i velegradski uokvirio je par nastupa u nešto većem klupskom kalibru: frtalj-vekovni britanski pankeri Peter & The Test Tube Babies prangijali su gitarama u kalemegdanskoj Barutani, a suptilna akustična Nina N. iz Njujorka leptirasto je očarala bioskopsku dvoranu Doma omladine Beograda (DOB). Opet godinama nekorišćena za koncerte, ova zgodna sala u najužem centru odlično služi i za najveće treske i (sa sedištima) kamerna raspoloženja, pa se nadajmo da je organizator Nininog gostovanja (B92, sa sedištem u istoj zgradi) uspeo da je zaista oživi u te svrhe.
Kristalni glas i sasvim razgovetan zvuk više od sat i po (sa bisevima) držali su publiku koja je razgrabila karte po ceni od 350 dinara i zapušila sve ćoškove i potrošila kiseonik. Na gotovo ogoljenoj bini neugledna ali prirodna Nina s akustičnom gitarom i trojicom diskretnih pratilaca (violončelo, klavirska harmonika, viola) započela je evropsku turneju svog drugog albuma The Blackened Air (2002, cenjena etiketa Touch & Go) – u Beogradu, kroz petnaestak metropola i velegradova. Mačo-ocena bila bi, recimo: „baš ženski – lepuškasto, dopadljivo, ali dosadnooo, brate…“ No, budimo korektni.
Silna promotivna/najavna priča o novoj alter-veličini iz Grada bez dva tornja, čak i o navodno novom pravcu (sic! – Južnjački Gotik Folk – plop!), pa još poređenje s Nikom Kejvom, naravno ima opravdanje samo nakrcavanjem sale i to je OK, ali nemojte se, molim vas, zanositi. Da, nešto slično nismo čuli ovde još od posete Suzan Vega, onomad pre nekoliko ratova, ali ovo ima suštinske veze s Kejvom koliko i Kajli Minog. Nina svoje pesme, neretko samo dvominutne skice, gradi uzdisajnom melodioznošću, koja je najnovija i moderna bila najmanje sedam puta od Čarobnog leta ljubavi (čitaj: 1967) i npr. Melani (Safka, Bugarčeta u Njujorku). Minimalistički aranžmani krasno služe tom pristupu, noseći više akademske delikatnosti nego bilo kakvog etno/folka, ali je i manjak sviračke veštine iza Nastasie uočljiv u retkim trenucima kad neko od članova pokuša da se razmahne a ostali ne reaguju ni dinamički. Povrh toga, umalo nisam prsnuo od smeha dok su tokom Nininih prebiranja po žicama prateća trojica skrušeno blejala u pod. Umetnost, pa to ti je.
Ipak, da ostanem pristojan, nikad se ne zna: možda svojim smernim darkerizmom N. Nastasia postane sledeća Princeza pastoralne patetike, a i albume joj snima/producira niko drugi do mag nirvana-buke Stiv Albini (debi je Dogs, 1999, Socialist Records). Bilo je prijatno, ne kajem se što sam došao, a ovo je uvek iznova dobro za publiku koja uči i otkriva, primajući takve stvari toplo do oduševljenja.
Kad već imate godina i koncertne kilometraže koliko ja, ili prestanete ili nosite mozak na brisanje memorije. Posle obučete crnu rolku (beretka još nije obavezna) i nastavite da volite sve što i mladi.
Ulaznice za balet „Krcko Oraščić“ i operu „Pepeljuga“ Narodnog pozorišta planule su za jedan dan, ali su se ubrzo pojavile na Instagram profilu ruske agencije Triptix po tri puta većoj ceni. Beograđanima se to nije dopalo
Naturalizam je prisutan kao zajednički sadržatelj u svih pet filmova o kojima će ovde biti reči
Film Susedna soba predstavlja novu fazu u karijeri sedamdesetpetogodišnjeg autora: u pitanju je njegov prvi dugometražni igrani film na engleskom jeziku i prvi film sa (uglavnom) nešpanskom glumačkom podelom
V13. Hronika suđenja teroristima, Emanuel Karer (Akademska knjiga, 2024)
Lusinda Vilijams je najveća kad se u maniru pripovedača dotakne one Amerike koju naslućujemo, zemlje u kojoj je sve daleko, pa i za najobičniji ljudski dodir moraš da pređeš čitavo prostranstvo, koje nekad može biti širine kuhinjskog stola, a nekad je veličine prerije. Ali, Lucinda Williams je veća i od najveće kad više ni to nije važno, nego je samo važno ko je na dohvat ruke i šta se dešava između dvoje, a njene pesme se vrte u tom vrtlogu koji često izbacuje i neke neželjene stvari. Poenta njenog izraza – da se s neželjenim stvarima neizbežno može živeti – daje epski ton svim pričama o malim ljudima koje je dosad ispričala
Dragan Ambrozić – Kantri danas, Lucinda Williams
(“Vreme” br. 662, 2003)
Šta se krije iza eksplozije u Vojnotehničkom institutu koja je u ponedeljak, 9. cecembra, uzbunila Žarkovo i dima koji se nadvio iznad Ceraka
Udobno je biti vođen. Pružiš ručicu i ideš kuda te vode. Ne misliš. Ne pitaš. Prepuštaš se. Slušaš vođu. Ne izlaziš iz samoskrivljene nezrelosti. Studenti Srbije to odbijaju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
