„It’s a sad song, but you’re a sad-looking bunch of people“, rekao je Nik Kejv pre nego što je na Kalemegdanu 7. avgusta zapevao „Bright Horses“. Bio je to vrlo kejvovski način da se u nekoliko sekundi pređe iz humora u nešto sasvim drugo
Kejv je publici u Srbiji već dobro poznat – sa Bad Seedsima je više puta nastupao i u Beogradu i na Exitu. Ipak, koncert od gotovo dva i po sata, bez pravih pauza i sa vrlo malo praznog hoda, ostavio je snažan utisak na publiku, ne samo zbog repertoara, već i zbog načina na koji je vođen.
Četiri decenije sa Bad Seedsima
Iza Kejva već više od četiri decenije stoje The Bad Seeds. Od „From Her to Eternity“ iz 1984. do danas menjali su se članovi, zvuk i faze kroz koje je bend prolazio, ali ne i njihov značaj u njegovoj karijeri.
Posebno mesto u toj priči već dugo ima Voren Elis, Kejvov najprepoznatljiviji saradnik i njegov pandan na bini. Njihova saradnja odavno je prerasla okvire samog benda: zajedno komponuju muziku za filmove i serije, dok Kejv već dugo i sam piše romane i filmske scenarije.
Poslednjih godina sve više piše i govori o veri, gubitku, umetnosti, porodici i odnosima sa drugim ljudima, što čini važan deo i njegove muzike i načina na koji se obraća publici.
Nika Kejva publika očigledno voli, ali je podjednako vidljivo koliko je i njemu važan kontakt sa njom. Čas za klavirom, čas na samoj ivici bine, tokom celog koncerta vraćao se ljudima ispred sebe i uključivao ih u ono što se dešava. Kod Kejva to odavno nije samo uobičajena komunikacija između dve pesme, već važan deo samog nastupa.
Red Hand Files i odnos sa publikom
Odnos sa publikom Kejv već godinama gradi i van koncertne bine. Zato nije bilo neobično što je pre početka nastupa na velikim ekranima stajao QR kod za „The Red Hand Files“.
Kejv je „Red Hand Files“ pokrenuo 2018. godine sa idejom da odgovara na pitanja ljudi koji slušaju njegovu muziku. U međuvremenu je to preraslo u nešto mnogo šire: svake nedelje dobija stotine pisama, od sasvim običnih do vrlo ličnih, koje čita sam i bira ona na koja će odgovoriti.
Nema moderatora, reklame ni monetizaciju, a oni koji se prijave nove odgovore dobijaju mejlom. Tako su Red Hand Files tokom godina postali gotovo paralelni deo Kejvovog stvaralaštva – prostor u kojem ljudi dele svoja iskustva, a on im odgovara iz sopstvenog.
QR kod za Red Hand Files na ekranima pre početka koncerta bio je jasan pokazatelj koliko je komunikacija sa publikom postala važan deo Kejvovog rada.
Kejvovo veče na Kalemegdanu
Koncert je počeo oko 21.10, gotovo bez zakašnjenja, pesmom „Get Ready for Love“. Na bedemima iznad Donjeg grada mogli su da se vide i ljudi koji su se okupili van koncertnog prostora da slušaju Kejva.
Tokom naredna dva i po sata The Bad Seeds su bez mnogo upozorenja prelazili od glasnih i energičnih pesama do onih u kojima bi ostao Kejv za klavirom i gotovo potpuna tišina ispred njega.
Tokom „Papa Won’t Leave You, Henry“ Kejv se potpuno približio prvim redovima, a zatim zakoračio na njihove podignute ruke. Publika ga je pridržavala dok je, balansirajući na njima, nastavljao da peva, dodatno podižući ionako snažnu energiju pesme i publike.
Na jednoj od kratkih pauza između dve pesme kroz publiku je počelo da se ori „Pumpaj“.
Kejv je zastao, slušao neko vreme skandiranje čije značenje očigledno nije znao, a zatim rekao:
„I am making an assumption that that was a good thing.“
Smeh i aplauzi koji su usledili bili su dovoljno jasan odgovor.
Uz „O Children“ veliki deo Kalemegdana pevao je zajedno sa njim. Kejv je tokom večeri to više puta i tražio, a u pojedinim trenucima prestajao je da peva samo da bi čuo publiku.
Najavljujući „Wide Lovely Eyes“, Kejv je rekao da je pesmu napisao za svoju suprugu Suzi i posvetio je njoj. Inače, ranije je u jednom intervjuu govorio o tome da je pesma nastala kada je gledao Suzi kako izlazi iz njihove kuće u Brajtonu i odlazi prema moru, uz nelagodu i strah da se jednog dana možda neće vratiti.
„Hollywood“, „Skeleton Tree“ i ono što ostaje posle gubitka
A onda je došao „Hollywood“ – petnaestominutna pesma koja se završava pričom o Kisi Gotami, ženi kojoj umire dete. Ona odbija da prihvati njegovu smrt i traži od Bude lek.
On joj kaže da pronađe zrno slačice u kući u kojoj niko nikada nije umro. Obilazeći kuće, ona shvata da takva ne postoji.
Tokom „Hollywooda“ publika se gotovo potpuno utišala.
Ipak, još ličniji trenutak došao je sa „Skeleton Tree“.
Kejv je rekao da pesmu dugo nije izvodio jer mu je suviše tužna, ali da je odlučio da je te večeri peva sa nama.
To je prva pesma koju je napisao nakon smrti svog sina Artura, koji je 2015. poginuo nakon pada sa litice kod Brajtona. Kejv je kasnije pisao koliko mu je teško bilo da joj se vrati i da je, tek sa vremenske distance, u njoj počeo da čuje i nešto osim praznine koju je osećao dok ju je pisao.
Sedam godina kasnije, u maju 2022, umro je i njegov najstariji sin Džetro Lejzenbi, Arturov polubrat.
Kejv je više puta govorio da su ga smrti dvojice sinova promenile. Kada se vratio nastupima, pisao je da je postao mnogo svesniji toga da i ljudi koji stoje ispred njega dolaze sa sopstvenim gubicima i bolom. Govorio je i o tome da su mu upravo rad i zajednica pomogli da nastavi dalje.
Možda je zbog toga i način na koji je koncert završen bio toliko prirodan.
Poslednja pesma bila je „Into My Arms“.
Kejv je počeo da je peva, ali je završetak prepustio ljudima ispred sebe. Okrenuo je mikrofon prema publici.
Nekoliko hiljada glasova nastavilo je pesmu bez njega, dok je on stajao na bini i slušao.
Kada je pesma završena, zahvalio se publici na srpskom i otišao sa bine.
Ovog puta nije imao šta da doda.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
