Napor da se od emocionalne pustoši dođe do živosti, tema je u izložbe poljske umetnice „Odmrzavanje osećanja“ Malgožate Njeđelko u CZKD-u
„Odmrzavanje osećanja“ je višeznačni naslov izložbe Malgožate Njeđelko koja je juče 7. maja otvorena u Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) u Beogradu. Izložba je, moglo bi se reći, predstavljanje ovdašnjoj javnosti ove poljske umetnice koja je trajno prisutna u CZKD-u kao autorka skulptorskog rešenja nagrade ustanovljene prošle godine u čast Borke Pavićević, koja je osnovala CZKD.
Malgožata Njeđelko je vajarka, autorkom umetničkih predmeta, crteža, instalacija, fotografija, video radova
Izložbom „Odmrzavanje osećanja“, Malgožata Njeđelko postavlja u odnos procese konstantne transformacije u prirodi i zamrznutost osećanja usled straha, traume ili bola, podvlačeći značaj prepoznavanja sopstvenog mesta unutar neumitnih promena.
U tekstu za ovu izložbu, Ana Sladojević gostujuća kustoskinja CZKD-a, navodi da su na fotografijama i u video-radovima Malgožate Njeđelko „žive boje kompostera: biljni ostaci i insekti koji se njima hrane“, i objašnjava da će „proces truljenja i raspadanja pretvoriti biljnu materiju u humusnu zemlju, od koje umetnica izrađuje posude koje podsećaju na grubu, ručno rađenu keramiku. Zbog svog organskog sastava, međutim, ove će se posude upotrebljene kao posude ili hranilice za ptice u bašti umetnice, razložiti i vratiti u tlo“.
Suprotnost bujnog baštenskog života, su siluete ogoljenih gvozdenih stalaka za saksije koji u njenom opusu sugerišu „emocionalnu pustoš i usamljenost, nakon što se sva radost povuče, što neretko povlači sobom osećaj gubitka svrhe, smisla, ili pripadanja. Napor za ponovnim uspostavljanjem ove veze, povratkom potisnutih ili zamrznutih osećanju, znači ponovno uspostavljanje društvenosti i zajedničkog horizonta nade“.
Izložba je realizovana saradnjom CZKD i Poljskog instituta u Beogradu i galerije „Arsenal“ iz Bjalistoka, a kurirale su je Monika Ševčik, kustoskinja i direktorka Galerije „Arsenal“, i Ana Sladojević. Izložba je otvorena do 21. maja.
Dvoje mladih je ukralo sliku iz Galerije Udruženja likovnih umetnika Srbije. Krađa je razotkrila da Ministarstvo kulture ne izdvaja sredstva za osiguranje izložbi. Svi prošlogodišnji programi održani su bez dinara državne pomoći
Kad god vidimo da neku nagradu ne dodeljuje struka nego bruka, bude nam svima malo muka, zar ne? I zapita li se ko kako se živi od umetnosti i jesu li nagrade zapravo jedini materijalno smisleni trenutak u životu umetnika koji je potcenjen, potplaćen i neplaćen
Filharmoničari slute da je izdavanje građevinske dozvole za zgradu pokušaj skretanja pažnje od njihovog zahteva da se direktor bira konkursom, a ne da se postavlja imenovanjem Vlade Srbije
Dobitnica nagrade „Branko Miljković” Radmila Lazić poručuje da se nagradom ponosi, ali da neće prisustvovati uručenju u Gradskoj kući jer ne želi da učestvuje u legitimizaciji aktuelne vlasti
Ministar kulture Nikola Selaković kaže da je država uložila 11 miliona evra u 53 filma koji nisu snimljeni. Filmski centar Srbije organizuje panel o tom problemu i zove reditelje i producente na Zlatibor u sedište Nacionalknog festivala filma i televizije, iako ga je cela filmska branša bojkotovala
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
