Napor da se od emocionalne pustoši dođe do živosti, tema je u izložbe poljske umetnice „Odmrzavanje osećanja“ Malgožate Njeđelko u CZKD-u
„Odmrzavanje osećanja“ je višeznačni naslov izložbe Malgožate Njeđelko koja je juče 7. maja otvorena u Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) u Beogradu. Izložba je, moglo bi se reći, predstavljanje ovdašnjoj javnosti ove poljske umetnice koja je trajno prisutna u CZKD-u kao autorka skulptorskog rešenja nagrade ustanovljene prošle godine u čast Borke Pavićević, koja je osnovala CZKD.
Malgožata Njeđelko je vajarka, autorkom umetničkih predmeta, crteža, instalacija, fotografija, video radova
Izložbom „Odmrzavanje osećanja“, Malgožata Njeđelko postavlja u odnos procese konstantne transformacije u prirodi i zamrznutost osećanja usled straha, traume ili bola, podvlačeći značaj prepoznavanja sopstvenog mesta unutar neumitnih promena.
U tekstu za ovu izložbu, Ana Sladojević gostujuća kustoskinja CZKD-a, navodi da su na fotografijama i u video-radovima Malgožate Njeđelko „žive boje kompostera: biljni ostaci i insekti koji se njima hrane“, i objašnjava da će „proces truljenja i raspadanja pretvoriti biljnu materiju u humusnu zemlju, od koje umetnica izrađuje posude koje podsećaju na grubu, ručno rađenu keramiku. Zbog svog organskog sastava, međutim, ove će se posude upotrebljene kao posude ili hranilice za ptice u bašti umetnice, razložiti i vratiti u tlo“.
Suprotnost bujnog baštenskog života, su siluete ogoljenih gvozdenih stalaka za saksije koji u njenom opusu sugerišu „emocionalnu pustoš i usamljenost, nakon što se sva radost povuče, što neretko povlači sobom osećaj gubitka svrhe, smisla, ili pripadanja. Napor za ponovnim uspostavljanjem ove veze, povratkom potisnutih ili zamrznutih osećanju, znači ponovno uspostavljanje društvenosti i zajedničkog horizonta nade“.
Izložba je realizovana saradnjom CZKD i Poljskog instituta u Beogradu i galerije „Arsenal“ iz Bjalistoka, a kurirale su je Monika Ševčik, kustoskinja i direktorka Galerije „Arsenal“, i Ana Sladojević. Izložba je otvorena do 21. maja.
U jeziku su naše pojedinačne svijesti, u jeziku je sve moje (i tvoje!) ja. Nas samih izvan jezika nema, ili nas ima na onoj razini na kojoj ima virusa i bakterija. Nisam, nažalost, religiozan, ili to nisam do one mjere koja bi mi pružila utjehu, ali bih, recimo, mogao povjerovati da je jezik Bog. Dakle, ne da je jezik od Boga, nego da je baš Bog
Autoput zločina, scenario i režija Bert Lejton, uloge Kris Hemsvort, Hale Beri, Mark Rafalo i Beri Kigan Je l’ ovo čudo radi?, režija Bredli Kuper, uloge Vil Arnet i Lora Dern
Momo Kapor, Una, režija Dejan Projkovski,
uloge Nikola Ristanovski, Magdalena Mijatović,
Marko Gvero, Sena Đorović; Zvezdara teatar, Beograd
Pisac Miljenko Jergović za „Vreme“ priča o knjizi „1983“ gde se sudara sa 17-godišnjim sobom. I pomalo priča o nama, društvu i politici
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
