Napor da se od emocionalne pustoši dođe do živosti, tema je u izložbe poljske umetnice „Odmrzavanje osećanja“ Malgožate Njeđelko u CZKD-u
„Odmrzavanje osećanja“ je višeznačni naslov izložbe Malgožate Njeđelko koja je juče 7. maja otvorena u Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) u Beogradu. Izložba je, moglo bi se reći, predstavljanje ovdašnjoj javnosti ove poljske umetnice koja je trajno prisutna u CZKD-u kao autorka skulptorskog rešenja nagrade ustanovljene prošle godine u čast Borke Pavićević, koja je osnovala CZKD.
Malgožata Njeđelko je vajarka, autorkom umetničkih predmeta, crteža, instalacija, fotografija, video radova
Izložbom „Odmrzavanje osećanja“, Malgožata Njeđelko postavlja u odnos procese konstantne transformacije u prirodi i zamrznutost osećanja usled straha, traume ili bola, podvlačeći značaj prepoznavanja sopstvenog mesta unutar neumitnih promena.
U tekstu za ovu izložbu, Ana Sladojević gostujuća kustoskinja CZKD-a, navodi da su na fotografijama i u video-radovima Malgožate Njeđelko „žive boje kompostera: biljni ostaci i insekti koji se njima hrane“, i objašnjava da će „proces truljenja i raspadanja pretvoriti biljnu materiju u humusnu zemlju, od koje umetnica izrađuje posude koje podsećaju na grubu, ručno rađenu keramiku. Zbog svog organskog sastava, međutim, ove će se posude upotrebljene kao posude ili hranilice za ptice u bašti umetnice, razložiti i vratiti u tlo“.
Suprotnost bujnog baštenskog života, su siluete ogoljenih gvozdenih stalaka za saksije koji u njenom opusu sugerišu „emocionalnu pustoš i usamljenost, nakon što se sva radost povuče, što neretko povlači sobom osećaj gubitka svrhe, smisla, ili pripadanja. Napor za ponovnim uspostavljanjem ove veze, povratkom potisnutih ili zamrznutih osećanju, znači ponovno uspostavljanje društvenosti i zajedničkog horizonta nade“.
Izložba je realizovana saradnjom CZKD i Poljskog instituta u Beogradu i galerije „Arsenal“ iz Bjalistoka, a kurirale su je Monika Ševčik, kustoskinja i direktorka Galerije „Arsenal“, i Ana Sladojević. Izložba je otvorena do 21. maja.
Tonino Picula je u Strazburu govorio i o odnosu Srbije prema svom kulturnom nasleđu, a Evropski parlament je slučaj Generalštab ocenio kao rastuće političko mešanje u sistem zaštite
„Plakati“ Rastka Ćirića u Muzeju primenjene umetnosti, osim što najavljuju neki kulturni događaj, ujedno i pripovedaju o dešavanjima na našoj sceni proteklih decenija. Otud i kovanica u naslovu koja ih opisuje
Danas se različiti oblici filmske pop kulture – koji su dugo bili marginalizovani – sve više priznaju kao autorski. Upravo pop kultura, kao “kulturna koža”, prvi sloj, često najviše govori o nama. Slično se dešava i sa žanrovskim filmom – njegova varijanta umetničkog žanra ili takozvanog “uzdignutog žanrovskog filma” trenutno doživljava izvanredno vreme
Nema više studenti napred, a mi za njima. Sad smo svi u istom sosu: isterali smo zver na čistinu. Znamo kako dalje ide
Uprkos masovnim protestima ispred RTS-a, desetinama hiljada ljudi na ulicama i višenedeljnoj blokadi, dvojac sa vrha Javnog servisa i dalje ne vidi problem. Ili se barem trudi da ga ne vidi, dok javnost sve više gleda kroz prozor – i traži izlaz
Srpski studenti su sto puta ponovili da je ovo maraton. Slično kao Adam Mihnjik osamdesetih u Poljskoj, kada je govorio o „dugom maršu“. Vlast u Srbiji je na putu kraja – samo treba imati strpljenja
Studentski zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora
Istorijska šansa Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
