Mladi pobednici u besedništvu: Kako se uči kultura govora

Veliko finale projekta „Besedništvo, recitovanje i kultura govora za decu i mlade“ – 6. Memorijal „Ljubica Koprivica“ održano je juče u Kulturnom centru Čukarica.

Luka Đačić, pobednik u mlađem uzrastu, koji ima 14 godina i ide u osnovnu školu „Đura Daničić“, priča za „Vreme“ kako se zainteresovao za takmičenje. Tema njegove besede bila je „Zima“, a pripreme su krenule u oktobru.

„Saznao sam za ovo takmičenje od nastavnice. Imao sam veliku tremu jer nisam imao nikakvog iskustva sa javnim nastupom i za mene je to što sam nastupao pred tolikom publikom predstavljalo pobedu samog sebe“, priča Luka.

Malena Roksandić, pobednica u starijem uzrastu, ima 17 godina i ide u Muzičku školu „Vatroslav Lisinski“. U svojoj temi „Hajde, svete, budi još malo dete!“ govorila je o tome kako većina odraslih zaboravi da su nekada bili deca i da od dece prave robote koji samo treba da što pre odrastu i budu odgovorni.

Ovu temu je odabrala jer je to, u stvari, njena lična priča.

„Oduvek sam volela da se igram, ali uvek me je vukla ta strana da moram da imam raspored, najčešće prebukiran, da budem tačna u minut. Ta očekivanja odraslih ljudi utiču na dete tako da ono ne može više da bude dete“, priča Malena Roksandić i dodaje:

„Ceo život ću imati da razmišljam o svim svetskim problemima. Ja to i sada radim, ali zašto ne mogu barem samo malo da uživam u životu, da se zezam i igram“.

Projekat „Besedništvo, recitovanje i kultura govora za decu i mlade“ neguje se od 2016. godine kada je preminula Ljubica Koprivica, profesorka srpskog jezika i književnosti u 13. i u 14. beogradskoj gimnaziji. Jedna je od pionira dobrog scenskog govora. Mnogi poznati glumci i javne ličnosti su bili njeni đaci, između ostalog i Miloš Biković. Projekat je nastao iz potrebe da deca i mladi najpre promisle o stvarnosti koja ih okružuje da bi uopšte mogli da govore ili recituju o njoj.

Ove godine na takmičenju je učestvovalo 235 učenika osnovnih i srednjih škola. Njih 135 je nakon obuke otišlo na selekciona takmičenja u besedništvu i recitovanju koja su održana prošlog vikenda. Tada je žiri izabrao dvadesetoro koji će otići u finale.

Takmičare su ocenjivali članovi žirija iz oblasti javnog i scenskog nastupa: glumac i master komunikolog Slobodan Roksandić, glumica Vesna Stanković, glumac i pozorišni reditelj Nenad Gvozdenović, novinarka RTS-a Bojana Marković, muzičar i pozorišni reditelj Jovan Stamatović Karić.

Šta nam govore deca i mladi?

Autorka projekta i koordinatorka Studija „BIS!“ Maja Bunjac priča za „Vreme“ da je ovaj projekat poseban zbog toga što takmičari sami biraju teme i formu u kojoj bi najbolje mogli da se izraze.

„Mi krećemo od toga da nađemo ono što oni strasno vole ili ne vole“.

Šesnaestogodišnji Strahinja Novaković iz 13. beogradske gimnazije, koji je prošle godine pobedio u besedništvu, a ove u recitovanju kaže da besedništvo za njega predstavlja pojavu gde može u potpunosti da bude to što jeste.

„Ja se pojavljujem kao Strahinja i govorim o nečemu što mene zanima i o čemu razmišljam“.

Ove godine, ističe Maja Bunjac, bilo je mnogo introspektivnih tema, naročito posle događaja u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u maju.

„Početkom septembra kad su se vratili u škole, ogroman broj dece imao je potrebu da govori o nekim svojim ličnim problemima ili da zapaža neke procese koji se među njima događaju“.

A bilo je, kaže, i mnogo tema o vršnjačkom zlostavljanju, anksioznosti, depresiji.

Jedna besednica od samo 14 godina govorila je o samopovređivanju i teškoj depresiji sa kojom se nosila i imala je jaku želju da to prezentuje. Momak koji ima teške probleme u govoru fantastično je izneo besedu koja govori o problemu sa kojim se suočava.

Bilo je i tema koje preispituju vrednosti društva u kome živimo kroz koje su takmičari postavljali pitanje starijim generacijama kakav im svet ostavljaju. Neki su govorili zašto planiraju da odlaze iz zemlje.

Njihovi vršnjaci koji su sedeli u publici i ostala publika neverovatno reaguju na to jer to su to priče u kojima i sami mogu da se prepoznaju.

„Kroz besede su više postavljali pitanja nego što su davali odgovore, ali to je razumljivo. A u publici su se svi osetili kao da su dužni da im daju te odgovore“, priča Bunjac.

Gde mogu da primene umeće u besedništvu?

Besedničke veštine deca i mladi mogu da primene u svemu čime se bave: u školi zarad boljeg uspeha, kada apliciraju za stipendiju, u prvoj prilici kada nalaze posao.

„To nije čisto besedništvo gde oni dobiju neku svečanu besedu koju treba da izgovore. Imaju prostora da budu zanimljivi na različite načine i učimo ih da slušaju jedni druge i da nisu jedni drugima konkurencija“, objašnjava Bunjac.

Dodaje da je od dosadašnjih petoro pobednika otkad postoji program, njih četvoro upisalo je Fakultet dramskih umetnosti. Ima mnogo onih koji su bili drugi ili treći u tom takmičenju i postali javne ličnosti, vode programe na nekim televizijama ili se bave novinarstvom, neki učestvuju na debatama na beogradskim univerzitetima. Veština besedništva poslužila je čak i onima koji studiraju fiziku ili medicinu da prezentuju u najboljim grupama.

Pobednica Malena Roksandić smatra da je velika greška što ljudi misle da je ovo takmičenje samo za ljude koji će se baviti glumom.

„Svo znanje koje smo prikupili na časovima spremajući se za takmičenje potrebno nam je u svakodnevnom životu – od toga kada držimo prezentaciju u školi do toga da treba da objasnimo roditeljima da nešto mnogo želimo“, zaključuje Malena.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com