„Squid Game“ je globalni fenomen jer govori o nepravdama društva. Druga sezona je sasvim dobro ispala iako je nasilno prekinuta
Ima ona scena u „Tito i ja“ kad Tito zove malog Zorana na rođendan. Valja kupiti i poklon.
„A šta čovek to njemu može da pokloni, a da on to već nema?“, pita Zoranova baka koju igra Olivera Marković.
Tako slično mora da se pitao i Hvang Dong Hjuk kada je spremao drugu sezonu „Igre lignje“ („Squid Game“). Prva sezona južnokorejske serije na Netfliksu bila je daleko najgledanija ikada.
To nije bio verovatan događaj. Hvang je imao priču u glavi desetak godina, tokom kojih je i sam teško živeo, dok Netfliks nije zagrizao.
Ali, šta je seriju iz jedne velike, ali ipak rubne kulture, načinilo globalnim fenomenom?
Ko preživi…
Ili ste gledali ili ste načuli – misteriozni organizatori okupe stotine ljudi u teškim dugovima da učestvuju u igrama smrti. Ko preživi, nosi velike pare.
Na priču glavnog lika, Gi Huna, Hvanga je inspirisao stvarni talas otkaza kod jednog korejskog proizvođača automobila 2009. godine.
„Hteo sam da pokažem da, u svetu u kojem danas živimo, svaka obična osoba iz srednje klase može pasti na dno ekonomske lestvice preko noći“, rekao je Hvang.
Gi gubi posao, kocka i upada u dugove. U prvoj sezoni, pobeđuje u igrama smrti, uparađenim po ugledu na korejske dečije igre. Kulise su kontrastne – mnogo pink i tirkiznog kiča sa mnogo krvi.
Hvang nije morao mnogo da crta – gledaoci širom sveta prepoznaju očajnike u igrama. U njima vide sebe ili nekog bliskog.
I prepoznaju neuvijenu Hvangovu metaforu – nepravdu globalnog kapitalizma, na čijem vrhu su najbogatiji. Daju silne pare (koje njima ništa ne znače) da bi gledali kako se raja ubija.
Ali, nije samo to. I ne brinite, ako niste gledali drugu sezonu, ovde neće biti otkrivani detalji radnje.
Navijamo i psujemo
Gledaoce fascinira i rijaliti momenat. Kako siromasi u igrama i između igara sarađuju i izdaju jedni druge, kakve odluke donose kad imaju izbor između sopstvene smrti i ubijanja.
Likovi su dobro razrađeni, šareni, pohlepni i zli, saosećajni i strašljivi, slojeviti, tako da gledalac ne zna koju će odluku doneti. Mada, kao i kada gleda pravi rijaliti, počinje da navija za nekog, a psuje nekog drugog.
„Vidi kakvo govno od čoveka!“, rekao sam i ja ne jednom, kao da nije igrana serija nego pravi život.
Hvang je rekao da mu je „muka“ od ove serije koja je postala – kultna. Ljudi nose trenerke poput takmičara, maske poput osoblja igara.
Šta je dakle Hvang „odneo Titu na rođendan“, to jest kako je nastavio seriju koja je već imala sve?
Dobar nastavak
Krenuo je verovatno jedinim pravim putem i u drugoj sezoni doneo brže, jače, bolje (krvavije) igre, ali izbegao da to bude samo više istog.
Priča se grana na nekoliko sporednih. Gi Hun – kojeg odlično tumači Li Jung Jae – vraća se mračan i rešen da uništi Igru. Sasvim drukčiji nego u prvoj u kojoj je još bio otužni poluidiot.
Dodato je tu u bitne uloge nekoliko velikih zvezda K-popa, muzičkog žanra koji, zajedno sa filmom, čini novu meku moć zemlje poznate po sumanutom radu, kompetitivnosti i visokoj stopi samoubistava.
Druga sezona nastavlja da pokazuje patologije u koje vode nakaradni proizvodni odnosi u društvu, ali paradoksalno – druga sezona postoji upravo jer sledi pravila kapitalizma u industriji zabave. Ako je prva sezona uspela – mora da se pravi druga, makar na silu.
Ta druga je ipak sasvim dobro ispala iako je nasilno prekinuta tako da će se sve razrešiti tek u trećoj sezoni, verovatno na leto ove godine.
I, treba li reći, „Igra lignje 2“ oborila je rekord gledanosti za novu seriju na Netfliksu.
Selaković je dno dna kakvo se nije moglo zamisliti i ja, iskreno rečeno, ne mogu da zamislim gore od Selakovića, kad je sektor kulture u pitanju, rekao je Ivan Medenica
Marta prošle godine zidanje Trampovog hotela u Beogradukoštalo je oko 460 miliona evra, a sad, kad je sporazum propao, predsednik Vučić kaže da košta 750 miliona dok Jovanov i Đuka tvrde da je mnogo skuplji
Festival „Dani Smiljane Mandukić“ biće održan uprkos činjenici da nije podržan, opstajući isključivo zahvaljujući posvećenju njegovih organizatora i učesnika
Milena Radulović dobila je Gran pri ne: Bitefa ne samo zbog uloge u „Procesu Peliko“, već i zbog svega što je napravila za sve žene u regionu
Reč je o odnosu između oca i sina, o suočavanju sa konačnošću očinske figure, što se uvek događa iznenada bez obzira na to koliko se u mislima pripremali za to
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
