Retka prilika da se odgledaju filmovi koji su izvan holivudske industrije: u Nišu i Beogradu prikazuju se kineski, mađarski i iranski filmovi
U Nišu ove nedelje gostuju filmovi iz Kine, a u Beogradu iz Mađarske i Irana.
U kulturnom centru Beograda od 6. do 9. februara odvijaće se revija savremenog mađarskog filma – Dani mađarskog filma. Izabrano je sedam filmova, zapaženih ostvarenja savremene mađarske kinematografije, prikazanih i nagrađivanih na raznim festivalima širom sveta.
Dani mađarskog filma su rezultat saradnje Kolegijum Hungarikuma – Mađarskog centra za kulturu, i Kulturnog centra Beograda.
Manifestaciju će otvoriti animirano-dokumentarni film „Plavi pelikan“ reditelja Lasla Čakija koji prikazuje bogato nasleđe mađarske animacije i vizuelnog mišljenja.
Robert Kasab direktor Kolegijum Hungarikuma, najavio je najbolje filmove savremene kinematografije svoje zemlje. „Želimo da pokažemo srpskoj publici da naši filmovi dotiču različite teme, žanrove i društvena pitanja, ali nose i mnogo drugih značenja i vrednosti“, rekao je medijima.
Ulaz na 23. Festivalu iranskog filma u Jugoslovenskoj kinoteci je besplatan. Traje od 3. do 6. februara, a otvoren je filmom „Simina nedovršena priča“ iz 2023. godine u režiji Alireza Samadija. Samadi će nakon projekcije filma razgovarati sa publikom.
Gosti festivala su i Afšin Hašemi („Zbogom, devojko iz Širaza“, 2020), Babak Lofti Hadžepaša („U naručju drveta“, 2023) i Alireza Dehgan („Isatis“, 2021), koji će takođe razgovarati sa publikom.
Nišlijama se Kineska kinematografija se predstavlja kroz raznovrsne žanrove – od naučne fantastike i avanture, preko kriminalističkih trilera i napetih drama, do komedije sa elementima misterije i neizvesnosti, kažu organizatori.
Ova revija traje od 3. do 7. februara u Kulturnom centru, a ulaz za sve projekcije je slobodan.
Zaposleni Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda su iz „Vremena“ saznali da je njihov direktor Aleksandar Ivanović poslao Ministarstvu kulture dokument kojim predlaže da se kompleksu Generalštab ukine status spomenika kulture. Sad se ograđuju od tog dokumenta
Pitam se koliko je umetnost bitna, koliko je bilo šta važno u odnosu na ovo što se dešava. Trenutno u Muzeju savremene umetnosti imamo izložbu Dejvida Hoknija, jednog od najvećih slikara današnjice. To je izložba godine. Baš sam razmišljao kako i dalje nisam otišao da je vidim, ali sam shvatio da je potrebna određena vrsta mira da bi se otišlo na izložbu. Da budeš tamo tri sata i da ne pogledaš na telefon kako bi proverio da li je ispred policija
U filmu svoje kćeri Džejn Mensfild prvi put dobija šansu da bude viđena kao stvarna žena od krvi i mesa, sa svim vrlinama i manama, a ne puka projekcija muških seksualnih fantazija o nezasitoj prsatoj plavuši. S druge strane, Ešli Ejpril i Amanda Lir na scenu izvode svoje višesmislene identitete, prihvatajući ih i odbacujući ih. Zapravo, poigravajući se njima
Jun Fose, Septologija; s norveškog preveo Radoš Kosović; Treći trg i Srebrno drvo, 2023–2024.
Drugo ime (I-II), Ja sam neko drugi (III-V), Novo ime (VI-VII)
Već od naslova, dakle, ulazi se u jedan kompleksan poetski i kulturnoistorijski dijalog, koji, međutim, umesto odgovora i objašnjenja nudi strepnje i nedoumice
Ako smo neutralni dok studente zatvaraju, devojke i momke mlate na pravdi boga, zatiru demokratiju, neistomišljenike dehumanizuju, nastavljaju korupciju koja ubija i još mnogo toga poganog rade – onda ništa
Srbija nije spremna za požare, oluje i poplave, ali je predsednik Aleksandar Vučić spreman da od svega napravi propagandu
Policajac i policajka su snimljeni dok su u pokušaju iznude studentkinju čupali za kosu. To je klasičan primer mučenja i torture, grubo kršenje zakona za koje bi morali da snose posledice
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
