foto: nikola đorđević / pris.rs
Bombaj štampa, Dom omladine, Beograd, 24. II 2018.
U Sarajevu bio i u Audiciji i u Top listi nadrealista, igrao i kod Ademira Kenovića i u omnibusu Kako je propao rokenrol, i kod Emira i kod Anđeline; početkom rata u BiH premestio se u Ljubljanu, proširio na pozorište, scenario i režiju (Kajmak i marmelada; Traktor, ljubav i rokenrol); očešao se o Oskara u Ničijoj zemlji (2002, Danis Tanović) a učestvuje i u filmskim hitovima iz Srbije. Malo ko širom ostataka Jugoslavije ima takvu glumačku biografiju. A bogami i rokersku: petljao s bas-gitarom, bio drugi pevač u SCH – tada najljućoj alternativi (na) sarajevskoj sceni, da bi se našao s bendom koji je osnovao Nedim-Nedo Babović, punokrvni izdanak Stones-škole.
Pre 35 godina naravno ni Branko Đurić – Đuro (r. ‘62) nije sanjao da će ‘zvanična verzija’ – kakvu smo recimo živeli u YU-socijalizmu – jednom postati virtuelna stvarnost, a da će bombanje (lokalni žargon) potom prerasti u globalno priznate lažne vesti. U međuvremenu, Bombaj štampa (dalje: BŠ) je karijerom-ponornicom ostavila za sobom svega 3 albuma, prvi i najuspešniji – Bombaj štampa (‘87, Diskoton) – još u doba dok ni DJ Vučićević nije znao englesku reč za cinkaroš.
Kao poletni izdanak Novog primitivizma, iako je imala hitove a njena zvezda-vodilja i svirački doprinosila znatno više nego Kusta Pušenju, BŠ je ipak za ljubav Đurine glumačke karijere (pre)mnoge sezone izvisila u garderobi; drugi album Ja mnogo bolje letim sam (‘90, Diskoton) u predvečerje raspada zemlje prošao joj nezapaženo. Na iznenađenje mnogih, Đuro je 2008. ipak probudio sastav za solidan CD Neka DJ odmah dole CJ (2010, Dallas). Okosnica je i dalje Nedo, (ko)autor i muzike za Đurine filmove, znalački korisnik variranih Ričards-rifova i i te kako izgrađenog stila i tona belačkog/rokerskog bluza. Bubnjarski Mili-staž još od drugog albuma ima Dragan Bajić, a dodate su dve prateće pevačice.
Povremeni povratak ove grupe do nas je – posle 28 godina – uživo stigao tek iza rasprodatih Đurologija, solo-predstava njenog šefa po raznim beogradskim salama poslednjih sezona. Amerikana Doma omladine uredno služi kao glavni nadzemni klub za live R’n’R u prestonici Srbije, i tu je par stotina mlađih-do-sredovečnih posetilaca (s ulaznicama od 1.200 d.) toplo dočekalo BŠ, kao kvintet podmlađen basistom i klavijaturistom. Repertoar je 90 minuta šarao kroz sva 3 izdanja, ali obuhvatio i demo-hitić Jogging Across Alipašino polje (s kolektivnim čučnjem) i Trese, lupa, udara (by Koja) filmskog benda Tragači iz …propalog rokenrola.
Ova petorka gruvala je veoma ubedljivo pa je jedina slabost ostala što Đuro slabo glumi pevanje tj. glas mu se razilazi s intonacijom kako je nagovešteno još i na Neka DJ… No sve su to premostili njegov poznati šarm i lakoća komunikacije s publikom koja je pesme prepoznavala s rastućim oduševljenjem. Mrak i ja, Điđi miđi patetika, Ludnica, Ljubav nije za mene, Dubrovački trubaduri… jednako i sporije, i novije kao Nije nas bilo dugo, Žena koje nema, Truba, To nije u džepu, a bogami i stara posveta Ćerka jedinica Elvisa Džej Kurtovića (tačnije, rahmetli Dražena Ričla). Kao da uticaj nije dovoljan i prepoznatljiv, Đuro kalemi tekstualne dosetke na Stones-standarde (na licu mesta regrutovao par devojaka da pevaju Samo ga gurni u Palim se na guranje), pa zbog toga hramlje i Nedim (Nadine Čak Berija).
Srećom, Branko Đurić je u najavama pesama kratak i efektan, po strani ostavljajući stendap komiku i nikad se ne srozavajući kao ‘nadrealni’ ispisnik mu Nele Karajlić. Nedo svoju pevačku tačku ima u – gle čuda! – Diksonovom Little Red Rooster. Da, ‘domaći zadatak’ za ovdašnje bluz-kolege, ali čemu kad kulminiraju neodoljiva Često poželim da sve zaboravim i na bis pank-verzija O Sole Mio i šlager-slatkiš Mali motorin / U nedilju Ane Lj. Kuntarića i Marka Novosela (festival Split ‘61).
Industrijsko nasleđe je upitno u vremenu očigledne ugroženosti već zaštićenih i daleko poznatijih kulturnih i istorijskih objekata, kaže Dobrivoje Lale Erić učesnik regionalnog projekta koji promoviše vrednosti kulturnog, naučnog i industrijskog nasleđa
Posle trogodišnje pauze „Arhipelag“ opet organizuje Beogradski festival evropske književnosti i, u ovo vreme besparice po kulturu, pita - da li su kultura i književnost subverzivne
Država u okviru Ekspa gradi nekakav Centar muzikalnosti za koji niko ne zna šta je, dok novca za davno planiranu i obećanu zgradu Beogradske filharmonije nema
Već na početku mandata, novi predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije Pavle Pekić izdvojio se od svojih prethodnika time što je za Predsedništvo izabrao osam koleginica
U periodu stagnacije i produkcije i programa u kulturi, Beograd dobija novi festival - Balkanski festival filmske režije. „Režija nije samo zanatski postupak, već prostor autorske slobode i odgovornosti“, kaže Darko Bajić, jedan od osnivača
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
