Kabinet Jugoslavija

Osamdeset muzeja i ustanova kulture u Srbiji, u 46 gradova na više od 120 lokacija, učestvuju od 14. do 20. maja u nacionalnoj muzejskoj manifestaciji „Muzeji za 10“. Ove godine tema im je „Hiperpovezani muzeji – novi pristupi, nova publika“, a poruka je da su i oni deo globalne mreže povezanosti. U tom pravcu je zamišljen i projekat Muzeja Jugoslavije „Kabinet Jugoslavija“, kojim ova ustanova ujedno počinje obeležavanje sto godina od formiranja jugoslovenske države.

Naslov projekta, „Kabinet Jugoslavija“ je namerna asocijacija na renesansni kabinet čuda, preteču današnjih muzeja – zbog svojih 25 zbirki Muzej Jugoslavije je svojevrsni kabinet čuda. Mnogi od predmeta iz tih zbirki mogli bi da budu u kolekcijama i nekih drugih muzeja. Na tragu te ideje, a i zbog rekonstrukcije zgrade, Muzej Jugoslavije će tokom ovogodišnje manifestacije „Muzej za 10“ izložiti sedam predmeta u sedam muzeja. Svi su pokloni Josipu Brozu Titu.

U Muzeju savremene umetnosti izložena je fotografija ovog muzeja u izgradnji koju je načinio Tito prilikom putovanja brodom „Krajina“ sa predsednikom Indonezije Ahmetom Sukarnom 1963. godine. Andrićeva Travnička hronika na arapskom jeziku objavljena 1964. godine izložena je u Muzeju Ive Andrića. Preveo ju je Sami el Durubi, književnik, prevodilac i profesor filozofije, ali i sirijski ambasador u Jugoslaviji od 1966. do 1968. godine. „Ivo Andrić se u mojoj duši vezuje za neizbrisivo lepa sećanja i uspomene sa putovanja po Jugoslaviji 1959. godine, kada smo predstavljali kulturnu delegaciju Ujedinjene Arapske Republike“, napisao je u predgovoru El Darubi. „Nikada ranije nisam čitao nešto od Ive Andrića. Njegovo ime mi nije bilo poznato. Tek što sam ušao u ovaj svet sa kojim me je Ivo Andrić obuzeo, osetio sam da me vodi veliki čarobnjak reči i da otkrivam i spoznajem vrednost ove veličanstvene knjige. Nameravao sam da, kada se vratimo u domovinu, prevedem neka dela Ive Andrića na arapski jezik. Kad sam došao u Kairo, posvetio sam se prevođenju i objavio prevod knjige Na Drini ćuprija. Tako je književni svet čuo za ime Ive Andrića pre nego što je dobio Nobelovu nagradu za književnost…“

Prepiska između Vuka Karadžića i Isidora Stojanovića, rektora Beogradskog liceja iz 1833. godine, gostuje u Muzeju Vuka i Dositeja. U jednom od pisama Vuk šalje 15 primeraka časopisa „Danica“ i moli Isidora da ih razdeli. Vuk se žali da ga čak i oni koji su pretplaćeni na ovaj časopis retko čitaju. Pisma su poklon Titu za 64. rođendan od primarijusa dr Ljubomira Vulovića, šefa dečijeg odeljenja Železničke bolnice u Beogradu. Nažalost, nije zabeleženo na koji način je Vulović došao do njih.

U Muzeju primenjene umetnosti izložena je srebrna zdela sa poklopcem italijanskog proizvođača „Fjumanti“, poklon Titu od Ričarda Bartona i Elizabet Tejlor. Ričard Barton glumio je Tita u filmu Sutjeska. Mnogi nisu bili zadovoljni kako je odigrao tu ulogu. Moma Cvijanović, muzejski savetnik u Muzeju Jugoslavije, prebirajući po arhivima došao je do beleške razgovora u kome je Tito, izražavajući zadovoljstvo Bartonovom ulogom, izjavio da je „teško jednom glumcu da odglumi drugog glumca“. Nema podataka o Titovim poklonima Bartonu, pa se pretpostavlja da su bili „sa rokom trajanja“ – pića i cigarete. Doktor Nahum Goldman, bivši predsednik Svetskog jevrejskog kongresa, darovao je Titu povodom 80. rođendana pehar, krčag i bocu. Sve tri posude su izrađene od prozirnog zelenkastog stakla i potiču iz Palestine, iz 1. veka n. e., iz jednog od značajnih rimskih centara za proizvodnju stakla. Trenutno su izložene u Jevrejskom istorijskom muzeju. Pretpostavlja se da je kontakt sa Svetskim jevrejskim kongresom uspostavljen u vreme ideje da se Tito kandiduje za Nobelovu nagradu za mir. U Galeriji na Andrićevom vencu, u okviru izložbe „Istorija policije u Srbiji“, izloženi su i robijaški okov i pendrek iz Kaznenog zavoda Sremska Mitrovica, iz perioda kada su u njemu bili zatočeni poznati pripadnici Komunističke partije Milovan Đilas, Žarko Zrenjanin i Moša Pijade. Zbirka od 11 minerala i kristala, poklon Titu od kolektiva rudnika Zletovo iz Makedonije, izložena je u Prirodnjačkom muzeju.