Između zvezda i mora, na Letnjoj pozornici pevala je Josipa. I bilo je čarobno. Biće toga još na Hvar Summer Fest-u
U gradu Hvaru na istoimenom hrvatskom ostrvu, ugledao sam plakat koji najavljuje koncert Josipe Lisac za 1. avgust.
Koncert je bio u sklopu Hvar Summer Festa na čijem sajtu je pisalo da su ulaznice rasprodate. Morao sam da potegnem press-legitimaciju i ljubazna Jelena Mićić koja vodi „Javnu ustanovu u kulturi Hvar 1612“ organizatora letnjeg festivala, dočekala nas je na ulazu u Ljetnu pozornicu.
Josipina poenta
Petnaest minuta pred početak koncerta sve stolice u publici su zauzete a red ispred šanka je dug desetak metara.
Diva – Josipa Lisac koja je na Dan zaljubljenih 14. februara ove godine proslavila 76. rođendan, izašla je na scenu tačno u 21.30 praćena bučnim aplauzom i skandiranjem.
Bio sam na Josipinom koncertu pre više od 10 godina i gotovo sam zaboravio da Diva priča publici između pesama, gotovo kao Balašević. Međutim, njene priče su posve drugačije, ponekad deluju nepovezano, ali ih na kraju uvek dovede do poante – a to su dve reči: ljubav i sloboda.
Priča o festivalu počinje 1957. godine, kada Hvar postaje domaćin Festivala dramskih amatera Jugoslavije. Narednih četrnaest godina ova manifestacija okupljala je pozorišne ansamble iz cele tadašnje države. Kako bi bogat pozorišni program bio upotpunjen i muzikom, 1961. pokrenute su Hvarske letnje priredbe. Ono što je u početku bilo zamišljeno kao prateći muzički program veoma brzo je razvilo sopstveni identitet: Hvarske letnje priredbe preuzele su ulogu glavne letnje kulturne manifestacije grada.
Letnja pozornica
Posebnost ovog festivala oduvek je bio izbor prostora. Osim u Hvarskom pozorištu, najstarijem javnom pozorištu u Evropi (osnovano 1612), koncerti i predstave tokom decenija održavaju su se i na Letnjoj pozornici Veneranda, Trgu Svetog Stjepana, u Lođi, Franjevačkom samostanu, Katedrali Svetog Stjepana, Crkvi Svetog Marka, kao i na brojnim drugim istorijskim lokalitetima.
Josipin koncert je organizovan na Ljetnoj pozornici ispred zvonika nekadašnje Crkve Svete Venerande. Ili Petke, Paraskeve, kako vam je bliže.
Sagradile su je mletačke vlasti sredinom 16. veka za potrebe grčkih mornara i vojnika u službi Mletačke Republike. U crkvi je bio podignut i oltar za rimokatolički obred. U rusko-francuskim sukobima 1806. crkva je oštećena. Francuzi nešto kasnije grade utvrdu oko crkve. Oko 1830. srušen je zvonik crkve do visine drugog sprata. U onom što je ostalo od zvonika hvarski prirodoslovac Grgur Bučić od 1858. vrši meteorološka merenja i otvara jednu od najstarijih stanica u Hrvatskoj.
Od sredine 20. veka prostor utvrde služi kao letnja pozornica pored koje vodi put do male gradske plaže na kojoj se kupaju uglavnom lokalci i poneki turista.
Program za letnji festival, pripremaju – zimi, kaže Jelena Mičić. „To je takođe razdoblje kada radimo na očuvanju i valorizaciji kulturne baštine, istraživanju novih prostora i stvaranju suradnji koje mogu obogatiti buduće programe. Upravo tada nastaju mnoge ideje koje kasnije zažive tijekom festivalskih mjeseci“.
Festival traje do 11. septembra a oni koji se na Hvaru zateknu 14. avgusta mogu da uživaju u koncertu Jasne Zlokić, na onoj istoj Ljetnoj pozornici iznad mora pod zvezdama.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
Ako se ispostavi da su informacije o isplatama za podsticaj kinematografiji koje su nedavno procurele u javnost tačne, otkriće se i kako Ministarstvo kulture i Filmski centar Srbije upravljaju državnim novcem
Nakon što je prošle godine zbog podrške studentskim protestima morao da napusti Petrovaradinsku tvrđavu, EXIT najavljuje povratak u Novi Sad
Mir je uglavnom statičnost, iluzija. Pomirenost sa situacijom stvara privid mira, ali konstantna promena je stalno kretanje napred. Mi rastemo kada savladavamo prepreke, pa postajemo kao neki džinovi. Prepreke u stvari ostaju iste, ali nisu nam više problem, jer smo mi sada veliki
Johan Harstad, Maks, Miša & ofanziva Tet, s norveškog prevela Sofija Bilandžija; Booka, Beograd, 2026.
Oktobarski salon neće početi 30. oktobra kako je planirano, ne zna se kad će, trebalo bi u novembru. O odlaganju najveće umetničke manifestacije kod nas, niko nije javio
Za prva tri dana od pobede Studentske liste urađeno je baš mnogo. Ako nemate taj utisak, samo ste još nenaviknuti na normalnost
Zašto sad odjednom nemamo gde da se informišemo šta smatra Vučić i koga planiraju da ubiju „blokaderi-ustaše“? Čemu ovi patetični pokušaji preletanja?
Građani Srbije su izrekli politički sud. O nasilju, progonu, zloupotrebama, proneverenom novcu moraju da odlučuju oslobođene institucije na osnovu zakona
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
