Još jedni predsednički izbori su pred nama. Da li su nam se životni prohtevi smanjili?
Razmišljam o tome dok gledam TV reklame u kojima je postalo suštinski važno da rublje bude što belje, a sanitarije bez mrlje kamenca. Ako posle tog velikog spremanja neurotične domaćice odluče da se pozabave sopstvenim izgledom, opraće kosu specijalnim šamponom i povećati volumen ili kovrdžavost (najmanje 70 odsto) i staviti odgovarajući uložak (ako je to jedan od „onih“ dana u mesecu). Muškarci će piti pivo, po mogućnosti obrijani. Samo da smo uredni i siti, a za ostalo ćemo lako.
Ako gledate kviz „Milioner“ primetićete zanimljiv fenomen. Takmičari sebi pre emisije odrede željenu sumu (po pravilu 96.000 dinara) iza koje najčešće odustaju. To je trenutno plafon životnih očekivanja, svota sa kojom možete negde da otputujete ili kupite deci kompjuter. Voditelj kviza neprekidno pokušava da podstakne učesnike, ne bi li nišanili na tri miliona, ali kao da je glavni zgoditak rezervisan za neke druge ljude. U šarenilu potencijalnih milionera ima i onih koji ne znaju gde je Semberija, ali jednako strastveno žele onu drugu (istina manju) zagarantovanu sumu sa kojom se ponosan vraćaš kući. Magična reč, zar ne – zagarantovano, toliko retka danas u Srbiji.
Slično nadmetanje videli smo i tokom Uskršnje aukcije dekorisanih jaja, opet u organizaciji BK grupe. Tihi je stručno izašao na kraj sa nadmetanjem naših bogatuna, koji su strasno želeli da im čuvarkuća ove godine bude umetničko delo. Ostatak zemlje se zadovoljio lukovinom i plastičnim omotačima kojima brzo i jednostavno „oblačite jaja„, kako to kažu trgovci i umetnici sa Zelenog venca. Čak je i štedljiva poslanica G17 plus, koja je jedina ostala u eksperimentu VIN-a, priznala da je teško preživeti mesec sa prosečnom platom, naročito ako tog meseca pada Uskrs. Svi ostali takmičari su otpali, jer su potrošili platu pre kraja meseca. Neki od njih tvrde da prosečni građanin, ili građanka, imaju neke dodatne prihode iz zone sive ekonomije. Sit gladnom očigledno ne veruje.
Na televiziji Palma pojavila se verzija ZAM šou programa koji vode nezaobilazni Vanja Bulić i ex-misica Tamara Šaponjić. Ima tamo još neka plavka, ali loše joj radi mikrofon pa još ne znam kako se zove. Recept je proveren, red pesme, red ćaskanja, ali se u jednom trenutku pojavila reklama za predstavu Sex trafiking. Video sam odlomak iz predstave, kažu da je interes u zemlji i rasejanju ogroman, u šta ne sumnjam. Vreme radnje – danas, mesto radnje – Crna Gora, način – golišav i lascivno dvosmislen. Vidimo, poštuju se pravila žanra, pun pogodak, samo malo vam se smuči kada se od zlostavljanja pravi „komendija“. Meta satire nisu korisnici usluga (muškarci), nego žene, koje mu dođu kao šaljiva i golišava scenografija. Možda do kraja predstave ima neka katarza, ali nisam uspeo da je naslutim. Međutim, ako se narod grabi za novine jer uz njih kupuje jeftinije knjige, ili putem telešopa jeftino nabavlja klasiku i gleda pučki teatar, onda nam prohtevi za kulturom i nisu potpuno nestali.
Slučaj sa trofejnim oružjem koje je pronađeno u streljačkom klubu Crvena zvezda, pokazuje da postoji umetnička crta u ljubavi naših ljudi prema oružju. Kao u dobra stara vremena, napravili bi spomen sobu sa eksponatima – šmajser iz Otpisanih, šarac iz Neretve, luger – kao Gašparov, svojevrsna memorabilija. Niko nije pominjao utoke, uzije, kalaše, ni zolje. Naša istorija je puna ratovanja i svijetlog oružja, a narod voli to da drži i po kućama. Čini mi se da je dosta ovih eksponata skupljeno tokom Sablje, kada su razoružani i naši stariji sugrađani. Sećam se bakice koja je pedantno municiju spakovala u plastičnu flašu (dvolitraš osvežavajućeg napitka), i džebanu zalila uljem da se ne pokvari ko zimnica u maju. Kako onda da lišiš jedan narod njegove istorije?
Kod nas čak i huligani na fudbalskim utakmicama imaju istorijska imena – na primer Taurunum bojs, pa posle vidim na SOS kanalu kako biju sve od reda kad prekinu utakmicu i ulete na teren. E, to već podseća na slike iz Iraka, koje ovih dana emituju sve televizije. Kada jedan od kandidata za predsednika kaže da će sarađivati i sa Istokom i sa Zapadom, ali dostojanstveno i bez saginjanja, onda mi to liči na one ludake u Iraku koji su taj koncept izgurali do kraja. Uzimaju za taoce sve koji nisu „naši“ i zaista ne prave ni polne ni rasne razlike. Mržnja je, kao i ljubav, u svojoj krajnosti opšta i neselektivna.
Udruženje filmskih glumaca Srbije objavilo je program svog festivala, novog u Srbiji – Niškog filmskog festivala. Publiku očekuje 21 domaći film iz protekle dve sezone, na dve lokacije u gradu
Umetnički direktor Martovskog festivala Dejan Dabić podneo je ostavku. Razlog: Odbor namerava da usvoji program u njegovom odsustvu, a tu su i nesuglasice o filmovima koji kritički opisuju našu stvarnost
Ministarstvo kulture i Gradski sekretarijat odvojili su nula dinara za glumačke nagrade čiji su osnivači Udruženje filmskih i Udruženje dramskih glumaca, a Narodno pozorište kao da je zaboravilo na svoje tri nagrade
Nagrada „Pavle Vuisić“ za životno delo dodeljena je Tanji Bošković. Istovremeno, Ministarstvo kulture nije odobrilo novac Udruženju filmskih glumaca Srbije za tu nagradu
Na crvenom tepihu ispred Narodnog pozorišta uoči otvaranja 32. Sarajevo film festivala viđene su brojne slavne ličnosti iz sveta filma iz celog regiona, predsednik Crne Gore Jakov Milatović a u masi na ulici vijorilo se i desetak zastava Palestine
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
