Beogradsku tvrđavu, najvredniji prostor u Beogradu, opet će od rušenja morati da štite stručnjaci i stranci: u budžetu Grada je odvojeno 420 miliona evra za gondolu, a urađen je i urbanistički projekat kojim je obuhvaćana „stečena obaveza“ – gondola
Istog dana, u utorak, završen je rok za primedbe i sugestije na Javnoj prezentaciji predloženogurbanističkog projekta „Ušće“ koji obuhvata i gondolu na Beogradskoj tvrđavi, i objavljeno je da u budžetu Grada na gondolu čeka 420 miliona dinara.
To znači da gradska vlast nije odustala od svoje namere da uništi najvredniji nepokretni kulturni spomenik Beograda.
Vesna Marjanović, generalna sekretarka Evropa Nostra Srbija kaže za portal „Vremena“ da Evropa Nostra i Institut Evropske investicione banke i dalje pomno prate šta se zbiva na Beogradskoj tvrđavi. „Ukoliko se pitanje gondole reaktualizuje, Evropa Nostra će ponovo oštro reagovati i poslati poruke svim nadležnim predstavnicima EU Institucija i drugim relevantnim međunarodnim organizacijama“
Naglašava da je „stručna javnost u Evropi već informisana o ogromnoj pretnji koja se nadvila nad naše kulturno nasleđe i u narednim danima biće održan niz međunarodnih i domaćih sastanaka stručnjaka i predstavnika civilnog društva posvećen ugroženim spomenicima kulture u Beogradu i Srbiji, pre svega slučaju Generalštab i očuvanje integriteta Beogradske tvrđave.“
Ugovor od 15 miliona evra
Izgradnja gondole prvi put je pomenuta 2016. godine. Krajem iste godine Skijališta Srbije raspisala su tender za izradu tehničke dokumentacije za izgradnju gondole Ušće-Kalemegdan, a u martu 2017. odbornici Skupštine Beograda usvojili su odluku o izradi Plana detaljne regulacije za gondolu Kalemegdan-Ušće i poverili je Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije.
Plan detaljne regulacije usvojen je u junu 2018. godine, a ugovor vredan 15 miliona evra potpisali su u oktobru tadašnji ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić i direktor Javnog preduzeća Skijališta Srbije Dejan Ćika.
Ugovor sa izvođačima potpisan je na kraju 2018. godine, a u februaru 2019. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izdalo je lokacijsku dozvolu, a gradonačelnik Radojčić je najavio maj kao početak radova.
U martu 2019. u parku Ušće i na Kalemegdanu posečeno je 155 stabala na površini na kojoj je planirana izgradnja gondole, među kojima je bilo i stoletnih.
Činilo se da će biti u redu
Zbog burne reakcije stručne, obične, ali i inostrane stručne javnosti zato što Grad uništava Beogradsku tvrđavu, Upravni sud u Beogradu je u aprilu 2019. doneo rešenje kojim se nalaže zaustavljanje radova na projektu žičara sa gondolom na Kalemegdanu do donošenja konačnog rešenja o zakonitosti građevinske dozvole koju je za pripremne radove izdalo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture na čijem čelu je tada bio Goran Vesić.
Septembra 2022. Aleksandar Šapić tada predsednik Privremenog organa Grada Beograda, rekao je da će sud odlučiti o tome da li projekat ugrožava kulturno-istorijsku baštinu Kalemegdana. Dodao je da je taj projekat legitiman i da „ukoliko ne ugrožava baštinu, biće sproveden, ukoliko ugrožava, neće. Projekat nije toliko skup da bi moralo od njega da se odustane“, rekao je tada Šapić.
I, zbog tog sudske odluke i ove Šapićeve izjave nekako se učinilo da je Beogradska tvrđava spašena, da je lični interes Skijališta šuma ustuknuo pred činjenicama zbog kojih niko ne sme ni da je dodirne.
A to su: Beogradska tvrđava je od 1979. spomenik kulture od izuzetnog značaja, od 2015. je na preliminarnom spisku Uneska kao lokalitet – deo velikog „panevropskog transnacionalnog“ dobra svetske baštine pod nazivom Granice Rimskog carstva, a 2019. godine dospela je u registar međunarodne organizacije Evropa Nostra sa 14 ugroženih lokaliteta evropskog kulturnog nasleđa. Ovo poslednje kao odbrana Beogradske tvrđave od Gradske vlasti koja bi da je devastira.
Vlast, međutim, ne odustaje
Međutim, nedavno se ispostavilo da vlast ne odustaje od gondole.
Naime, 11. januara 2025. oglašena je Javna prezentacija urbanističkog projekta parka „Ušće“ koji je osim centralnog gradskog parka obuhvatao Muzej umetnosti 21. veka, Pirodnjački muzej i akvarijum. Urbanističko rešenje je definisano na osnovu prvonagrađenog konkursnog arhitektonsko-urbanističkog rešenja tima arhitektonskog studija „MITarh“ iz Beograda na čijem čelu su akademik SANU Branislav Mitrović i Đorđe Alfirević.
Deo njihovog rešenja je i „stečena obaveza“ iz Plana detaljne regulacije za gradske opštine Stari grad i Novi Beograd iz 2018. godine – gondola.
Urbanistički projekat parka Ušće, kako se zove taj dokument, odnosi se na prostor od ušća Save u Dunav do parkinga nekadašnjeg hotela Jugoslavija, na oko 92 hektara.
Tu se planira izgradnja Muzeja umetnosti XXI veka, Prirodnjački muzej i Akvarijum, gondola, vidikovac i jarbol, i reklamni balon za Ekspo.
Sad ćemo samo o stečenoj obavezi, o gondoli (osim nje stečen je i jarbol).
Trasa gondole se prostire kroz park u blizini Brankovog mosta, dok je stanica gondole predviđena u neposrednoj blizini raskrsnice Bulevara Nikole Tesle i Bulevara Mihajla Pupina.
Inače, ako je suditi po budžetu Grada, ni gondola ni jarbol nisu planirani ove a ni naredne godine: 420 miliona dinara za gondolu predviđeno je tek u 2027. godini. Znači nije za Ekspo.
Sindikat muzičkih umetnika u otvorenom pismu poručuje Ministarstvu kulture da poštuje zakon i da raspiše konkurs za direktora Beogradske filharmonije, jer izbor Bojana Suđića nije po zakonu
„Imaginarni brojevi“ je prvi kratki igrani film koji će se iz Srbije takmičiti u Berlinu nakon osam godina. Na Berlinaru će biti i dva filma u kojima je Srbija koproducent
Ovog vikenda u Beogradu oskrnavljena su dva spomenika: Borislavu Pekiću na Cvetnom trgu i Narodnim herojima na Kalemegdanu. Obesna mladež, desničari, ili vlast – ko je kriv
Filmski centar Srbije pozvao je reditelje i producente na panel koji na Zlatiboru organizuje sa NAFFIT-om, Nacionalnim festivalom filma i televizije za "lojalne i podobne", koji je, kao i cela filmska branša, prošlog septembra bojkotovao
Izjavu ministra Selakovića da „ovu bandu treba rasturiti“ zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture doživeli su kao ličnu pretnju, a lako im je da dokažu da su sve njegove optužbe neistinite
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
