Beogradsku tvrđavu, najvredniji prostor u Beogradu, opet će od rušenja morati da štite stručnjaci i stranci: u budžetu Grada je odvojeno 420 miliona evra za gondolu, a urađen je i urbanistički projekat kojim je obuhvaćana „stečena obaveza“ – gondola
Istog dana, u utorak, završen je rok za primedbe i sugestije na Javnoj prezentaciji predloženogurbanističkog projekta „Ušće“ koji obuhvata i gondolu na Beogradskoj tvrđavi, i objavljeno je da u budžetu Grada na gondolu čeka 420 miliona dinara.
To znači da gradska vlast nije odustala od svoje namere da uništi najvredniji nepokretni kulturni spomenik Beograda.
Vesna Marjanović, generalna sekretarka Evropa Nostra Srbija kaže za portal „Vremena“ da Evropa Nostra i Institut Evropske investicione banke i dalje pomno prate šta se zbiva na Beogradskoj tvrđavi. „Ukoliko se pitanje gondole reaktualizuje, Evropa Nostra će ponovo oštro reagovati i poslati poruke svim nadležnim predstavnicima EU Institucija i drugim relevantnim međunarodnim organizacijama“
Naglašava da je „stručna javnost u Evropi već informisana o ogromnoj pretnji koja se nadvila nad naše kulturno nasleđe i u narednim danima biće održan niz međunarodnih i domaćih sastanaka stručnjaka i predstavnika civilnog društva posvećen ugroženim spomenicima kulture u Beogradu i Srbiji, pre svega slučaju Generalštab i očuvanje integriteta Beogradske tvrđave.“
Ugovor od 15 miliona evra
Izgradnja gondole prvi put je pomenuta 2016. godine. Krajem iste godine Skijališta Srbije raspisala su tender za izradu tehničke dokumentacije za izgradnju gondole Ušće-Kalemegdan, a u martu 2017. odbornici Skupštine Beograda usvojili su odluku o izradi Plana detaljne regulacije za gondolu Kalemegdan-Ušće i poverili je Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije.
Plan detaljne regulacije usvojen je u junu 2018. godine, a ugovor vredan 15 miliona evra potpisali su u oktobru tadašnji ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić i direktor Javnog preduzeća Skijališta Srbije Dejan Ćika.
Ugovor sa izvođačima potpisan je na kraju 2018. godine, a u februaru 2019. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izdalo je lokacijsku dozvolu, a gradonačelnik Radojčić je najavio maj kao početak radova.
U martu 2019. u parku Ušće i na Kalemegdanu posečeno je 155 stabala na površini na kojoj je planirana izgradnja gondole, među kojima je bilo i stoletnih.
Činilo se da će biti u redu
Zbog burne reakcije stručne, obične, ali i inostrane stručne javnosti zato što Grad uništava Beogradsku tvrđavu, Upravni sud u Beogradu je u aprilu 2019. doneo rešenje kojim se nalaže zaustavljanje radova na projektu žičara sa gondolom na Kalemegdanu do donošenja konačnog rešenja o zakonitosti građevinske dozvole koju je za pripremne radove izdalo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture na čijem čelu je tada bio Goran Vesić.
Septembra 2022. Aleksandar Šapić tada predsednik Privremenog organa Grada Beograda, rekao je da će sud odlučiti o tome da li projekat ugrožava kulturno-istorijsku baštinu Kalemegdana. Dodao je da je taj projekat legitiman i da „ukoliko ne ugrožava baštinu, biće sproveden, ukoliko ugrožava, neće. Projekat nije toliko skup da bi moralo od njega da se odustane“, rekao je tada Šapić.
I, zbog tog sudske odluke i ove Šapićeve izjave nekako se učinilo da je Beogradska tvrđava spašena, da je lični interes Skijališta šuma ustuknuo pred činjenicama zbog kojih niko ne sme ni da je dodirne.
A to su: Beogradska tvrđava je od 1979. spomenik kulture od izuzetnog značaja, od 2015. je na preliminarnom spisku Uneska kao lokalitet – deo velikog „panevropskog transnacionalnog“ dobra svetske baštine pod nazivom Granice Rimskog carstva, a 2019. godine dospela je u registar međunarodne organizacije Evropa Nostra sa 14 ugroženih lokaliteta evropskog kulturnog nasleđa. Ovo poslednje kao odbrana Beogradske tvrđave od Gradske vlasti koja bi da je devastira.
Vlast, međutim, ne odustaje
Međutim, nedavno se ispostavilo da vlast ne odustaje od gondole.
Naime, 11. januara 2025. oglašena je Javna prezentacija urbanističkog projekta parka „Ušće“ koji je osim centralnog gradskog parka obuhvatao Muzej umetnosti 21. veka, Pirodnjački muzej i akvarijum. Urbanističko rešenje je definisano na osnovu prvonagrađenog konkursnog arhitektonsko-urbanističkog rešenja tima arhitektonskog studija „MITarh“ iz Beograda na čijem čelu su akademik SANU Branislav Mitrović i Đorđe Alfirević.
Deo njihovog rešenja je i „stečena obaveza“ iz Plana detaljne regulacije za gradske opštine Stari grad i Novi Beograd iz 2018. godine – gondola.
Urbanistički projekat parka Ušće, kako se zove taj dokument, odnosi se na prostor od ušća Save u Dunav do parkinga nekadašnjeg hotela Jugoslavija, na oko 92 hektara.
Tu se planira izgradnja Muzeja umetnosti XXI veka, Prirodnjački muzej i Akvarijum, gondola, vidikovac i jarbol, i reklamni balon za Ekspo.
Sad ćemo samo o stečenoj obavezi, o gondoli (osim nje stečen je i jarbol).
Trasa gondole se prostire kroz park u blizini Brankovog mosta, dok je stanica gondole predviđena u neposrednoj blizini raskrsnice Bulevara Nikole Tesle i Bulevara Mihajla Pupina.
Inače, ako je suditi po budžetu Grada, ni gondola ni jarbol nisu planirani ove a ni naredne godine: 420 miliona dinara za gondolu predviđeno je tek u 2027. godini. Znači nije za Ekspo.
„Videćete da oni nisu toliko drugačiji od nas“, izjavila je Marta Mihanović, glavna glumica filma “Glavonja” o devojčici koja sa autističnim bratom traži roditelje, kojim je počeo Kids fest
Nadamo se najboljem, da će građani i građanke glasati po savesti, za bolje sutra – rekao je Srđan Dragojević na Laguninom mesecu knjige, gde je potpisivao svoj novi roman “Crveni”
„Crna lista“ je mnogo više od festivala: ljudi koji dolaze jedni zbog drugih. Da razgovaraju, da se upoznaju, da se nasmeju, da se ne slože, a da ipak ostanu zajedno
Ovogodišnji Bemus počinje koncertom operskih umetnika iz Rusije, a do kraja festivala u Beograd dolaze i orkestri iz Sofije, Soluna i Budimpešte. U oktobru u prestonicu dolazi i maesto Zubin Mehta, na poziv i zbog Beogradske filharmonije
Kadare, Vegel, Varadi, Đukić-Perišić, Veljanovski, su neki od autora čije je javno prepoznate knjige objavila Akademnska knjiga ove godine, ali ih neće biti na Sajmu knjiga. Ne zaboravimo Memoare slikara Paje Jovanovića
Cilj novosadskog mitinga bio je jasan: zastrašivanje, demonstracija masovnosti i dominacije, kao i pokazivanje snažnih kapaciteta za prinudu i nasilje
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Zašto se sve što Aleksandar Vučić dotakne pretvara u u sprdnju ili skandal, a najčešće u oboje? I zbog čega je jasno da je izgubio, ali mu to još niko nije rekao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
