Gojko Božović: Vreme jeste teško, ali mi imamo iskustva

Neposredno pre nego što će 15. maja napuniti 18 godina, stigla je vest da je izdavačka kuća „Arhipelag“ dobila nagradu za doprinos unapređenju izdavaštva i kulturne razmene u regionu, na Međunarodnom sajmu knjiga u Podgorici. I to je lepa vest.

U Srbiji, ovoliko trajanje jednog izdavača smatra se velikim uspehom, i pre svega govori o knjigama koje je objavio i zbog kojih je opstao u ovdašnjim okolnostima tokom tih 18 godina. A kakve su te godine bile i kakve su još uvek, vrlo rečito govori „Arhipelagov“ slogan „Nije sve loše, dobre su knjige“.

Gojko Božović, glavni urednik i osnivač „Arhipelaga“, kaže da je slogan „malo mlađi“, kao i da se seća kako je nastao:

Slogan iz Sankt Peterburga

„Na aerodromu u Sankt Peterburgu, između dva leta, u jednoj prijateljskoj raspravi, izgovorio sam tu rečenicu. Bilo je to pre više od deset godina. Rasprave su najbolje ako su prijateljske. Nismo menjali potom taj slogan jer se poruka uporno pokazivala kao tačna. Više bih voleo da smo imali razloga da ga promenimo. Ali nije pitanje šta bih ja voleo nego kako jeste. U različitim prilikama ovom sloganu pridruživali smo i neke druge. Na primer: „Svaka knjiga je ostrvo, zajedno one čine arhipelag. Svaki čitalac je ostrvo, zajedno oni čine Arhipelag.“ Ili: „Knjige objavljujemo bez kompromisa, a popuste imamo samo za čitaoce.“ Slogani su, naravno, važni, neki od njih ostanu zapamćeni. Ali je najvažnije da onim što radite i govorite stojite iza tih poruka upućenih čitaocima. Dobre knjige su potrebne u svim vremenima, pa i u vremenima kada ništa drugo nije tako dobro. Verujem da su i čitaoci i knjige zaslužili bolje okolnosti i bolja vremena.“

„Arhipelag“ obeležava punoletstvo u godini kad se kultura kažnjava smanjenjem budžeta, a izdavači koji štampaju knjige na latinici su izopšteni iz jedinog konkursa kojim se stimuliše njihov rad.

„Tako je ispalo, ali sve vreme radimo u okolnostima kriza: lokalnih i globalnih, društvenih i političkih, tehnoloških i medijskih, zdravstvenih i bezbednosnih, ekonomskih i kulturno-političkih, populističkih i autoritarnih. Čim pogleda kroz prozor, čovek je već u matici nekih događaja. Nismo birali okolnosti, ali smo birali šta ćemo i kako ćemo raditi u tim okolnostima. Tako da ovo jeste teško vreme za izdavački posao, ali smo se vitalnosti učili u iskušenjima“, komentariše Gojko Božović.

Napominje da je „Arhipelag“ tržišni izdavač, radi na „osnovu poverenja i podrške čitalaca, i tu se ništa nije promenilo osamnaest godina. Tako ćemo raditi i ubuduće. Ali sve što radimo nije samo tržišno usmereno. Ako objavljujete pesničke knjige, pa i druge književne žanrove ili pojedine žanrove humanistike, to svakako nije tržišna odluka i do nje nijedan izdavač ne može doći ako vodi računa samo o ekonomskim razlozima. Mi vodimo računa i o interesu naših čitalaca i o njihovom pravu na izbor.“

Visoka kultura i tržište

Objašnjava da „Arhipelag“ polazi od „pretpostavke koja se nekada podrazumevala, ali se odavno više ne podrazumeva, sada je stvar svesnog i ne tako čestog izbora: izdavaštvo je posao koji povezuje visoku kulturu i tržište. Važno nam je i jedno i drugo. U principima visoke kulture proveravamo i utemeljujemo svoje vrednosti. U principima tržišta, čak i ako je ono siromašno, i ako je ’plitko’, i ako je ophrvano najrazličitijim krizama i nesigurnostima, proveravamo otpornost svojih ideja i privlačnost vrednosti koje zastupamo, ali proveravamo i modele uz pomoć tih ideja i vrednosti.“

„Arhipelag“ je prepoznat kao izdavač srpske i svetske književnosti, ali i knjiga iz oblasti humanistike – od istoriografije do političke teorije, od društvenih studija do ekonomije. „Knjige koje objavljujemo promovišu kulturni, poetički i društveni pluralizam. U oblasti književnosti objavljujemo knjige koje su u znaku najbolje mašte. U oblasti humanistike knjige koje su u znaku pouzdanog znanja“, navodi Božović.

I, u vremenu kad je knjiga marginalizovana, nažalost nezaobilazno pitanje: ko je kriv, da li vlast ili knjiga koja nije uspela da se nametne?

Razlozi krize

„Knjiga jeste marginalizovana i to je jedan od najopasnijih globalnih problema sa ozbiljnim lokalnim posledicama. Ima više razloga. Knjiga se suočava s tehnološkom krizom: mi smo svi danas digitalni, a knjiga mnogim ljudima civilizacije pokretnih slika izgleda analogno. Knjiga se suočava s krizom pažnje: pažnja je danas najređi resurs, a bez nje u dnevnim dozama od najmanje sat ili dva sata vremena nema čitanja. Knjiga se suočava s krizom kritičkog mišljenja: ako je potisnuto kritičko mišljenje, onda su potrebe za knjigom nesumnjivo manje. Knjiga se suočava s krizom društvene relevantnosti u potrošačkom društvu: tamo gde sve ima numeričku vrednost, tamo gde je sve izraženo u formuli „plati i nosi“, knjiga nema i ne može imati uticaj koji je imala u epohama kada je bila formativna snaga društva. Knjiga se suočava s krizom kulture: populistička epoha počiva na bengalskim vatrama glamura i spektakla, na popularnosti a ne na kreativnosti, na promociji a ne na stvaranju. To nisu vremena naklonjena knjizi, ali se bez knjige ne mogu ni prevladati.“

Za 18 godina svašta se naučilo. Gojko Božović izdvaja sledeće:

„U ovom poslu potrebni su solidni i dugoročni planovi. U ovim neredovnim vremenima, kada svaki dan ima više informacija nego događaja i više događaja nego što je to moguće saznajno i emotivno preraditi, dugoročni planovi deluju pomalo pretenciozno, da ne kažem baš neodgovorno. Iza nekih knjiga stoji i više od godinu dana izdavačkog rada. U jednim okolnostima pripremamo knjige, u sasvim drugim okolnostima će se one naći pred čitaocima. I nama i društvu potrebni su odgovornost, mir, posvećenost, vrednosti slobode i demokratije.“