Protekle nedelje, javnost je iznenada otkrila prisustvo nove TV stanice. Na jednom od kanala Kopernikus televizije, posle višečasovnih tarot majstora, astrologa i različitih prevaranata pojavio se informativni program „Svet plus info„. Slušaoci Radija Fokus su prepoznali svoje omiljene glasove i rođena je još jedna TV stanica u Srbiji. Od samog početka je potpuno jasno da se radi o programu koji, eufemistički rečeno, favorizuje Srpsku naprednu stranku. U praksi, to je kombinacija poznatog vokabulara Radija Fokus obogaćena slikom dostojnom nezaboravnih „radikalskih talasa„.
Ovog programa sam se momentalno setio zbog istog, kvaziprofesionalnog pristupa, koji je nakratko nestao iz naše medijske šarenice. Kao na RTS-u devedesetih, svaku vest prati komentar, pojavili su se urednički uvodnici, voditelji opšteg znanja koji koriste moju omiljenu medijsku mantru „opšte je poznato…“. Uvek se osećam kao neinformisan jer nikada nisam upoznat sa „opštepoznatim“ činjenicama o svetu oko mene. Posebno je neprijatno podsećanje na jezik uvreda koji je postao „opštepoznata i opšteprihvaćena“ činjenica. Ja sam, uz neke moje prijatelje, povremeni slušalac Radija Fokus, koji je delovao kao medijska anomalija, jer mu je prećutno dozvoljeno kršenje mnogih profesionalnih standarda, ali i propisa RRA. Redovno se ljudi žigošu kao „peta kolona“, „izdajnici“, „plaćenici“ i uopšte, Fokus je dobio uslovnu slobodu da do mile volje imitira ponašanje poslanika u Skupštini Srbije. Na stranu moja omiljena rubrika Radija Fokus, a ona je mala škola kineskog jezika i običaja, gde uz kineske voditelje koji govore srpski učimo da, recimo, promenimo novac u kineskoj banci ili da kod kineskog zubara popravimo zub.
Pa otkud onda toliko iznenađenje, pitaćete se s pravom.
Jedini logičan odgovor jesu izbori koji nam se neumitno bliže. Dok su služili kao kontrateža radikalima, mediji SNS-a su bili prećutno prihvaćeni. Baš kao što se ispod jorgana Velikog brata na Pinku nije videlo da l’ se deca igraju ili seksaju, tako su i nestašni naprednjaci i njihova informativna služba bili pušteni u etar. Danas su sa pojavom TV programa postali konkurencija i evidentna je promena stava prema njima.
Druga teza koja se pojavljuje kao neka vrsta opravdanja za ovakav program jeste neravnoteža u uticaju na medije. Vladajuća koalicija utiče na informativni program (a on je političarima najbitniji) u svim ostalim televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Nije da tu i tamo nema kritičkih tonova, ali opozicija je željna većeg uticaja i minutaže. Takođe, naprednjaci su željni i nestrpljivi da svoju popularnost u biračkom telu kapitalizuju kroz uticaj na medije. Otud ovi „naprednjački talasi“ koji su iznenada nastali.
Ono što je poražavajuće i neprihvatljivo, ma kako iluzija o nezavisnom novinarstvu bila raspršena, jeste prihvatanje premise da politički uticaj – po definiciji, znači i kontrolu medija. Ovde se dakle ne vodi polemika o slobodi medija, već o njihovom titularu i političkom patronu. Tu leži najopasnija zamena teza – kojom smena vlasti ne znači promenu sistema po kojem mediji funkcionišu, već se smenjuje gazda. Verujem da će i ovaj tekst biti čitan u tom, navijačkom ključu, gde se profesionalizam svodi na opredeljivanje ili, najbanalnije rečeno, izbor između Borisa i Tome. Za mene, kao profesionalca, takav izbor je neprihvatljiv, a za medije u Srbiji se pokazao kao poguban.
Postoji u priči o „naprednjačkim talasima“ još jedan fenomen. Kada su pre nekoliko godina uoči predsedničkih izbora u Hrvatskoj kandidati dobili priliku da se obrate gledaocima HRT-a, od 13 kandidata samo su Mesić i još jedan bili za Hrvatsku u EU. Moje iznenađenje je bilo veliko, baš kao što je javnost bila iznenađena višednevnim demonstracijama kada je uhapšen Gotovina. Višegodišnja manipulacija, čak i kada ima plemenite namere – pre ili kasnije se rasprši pred realnošću. Tako je neobično delovala bujica negativnih mišljenja o stanju u Srbiji na „Svet plus info“. Očigledno se još učimo kulturi dijaloga i moraćemo da požurimo u toj dopunskoj nastavi. Pomenute komšije su već uspele da stvore pravosuđe koje sudi bivšem premijeru i vodi istragu protiv njegove stranke (HDZ) koja je još na vlasti. Dakle, za suštinske promene u Srbiji biće potrebno mnogo više od još jedne TV stanice koja navija za opoziciju.
Pre nego što je uobičajeno, u Leskovcu je počela Godina kulture otvaranjem izložbe koja postoji od 2024, bez medija i atmosfere kakva priliči ovakvom događaju. Bila je to direktiva Ministarstva kulture
Nacrt zakona o autorskim pravima je fasadni zakon i ne nudi pravnu sigurnost stvaraocima koju zahtevaju direktive EU, iako je navodno rađen zbog usklađivanja sa EU, kažu scenaristi
Nacrt zakona o autorskim pravima urađen je bez konsultacije sa filmskim stvaraocima, u njemu nema ni reči o AI i ne oslanja se na najnovije direktive EU već na one iz ranijih godina
Božo Koprivica bio je fudbaler, partizan i partizanovac, pesnik koji nije pisao pesme, pisac skokovite rečenice, namrgođeni dobri duh Beograda i jedne zemlje koja više ne postoji
Sniman u Hrvatskoj i u Beogradu, akcioni naučno-fantastični film „Gospodar Oluje“, prva holivudsko-srpska koprodukcija, imaće domaću premijeru 7. aprila
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
