„Sinjajevinu smo doneli u Ameriku”, rekla je protagonistkinja dokumentarnog filma „Planina“ koji je upravo pobedio na Sandens festivalu
U nikad nepovoljnije vreme po srpsku kinematografiju, u vreme kad ministar kulture predstavlja filmske autore kao nesposobne i neradnike, srpski film dobija najveće nagrade na inostranim festivalima.
Tako je upravo javljeno da je pobednik Sandens festivala u kategoriji međunarodnih dokumentarnih filmova, srpsko-crnogorska koprodukcija „Planina“ u režiji Biljane Tutorov i Petra Glomazića.
Prema obrazloženju žirija, „Planina“ (To Hold a Mountain) predstavlja “najistinitiji primer moći filma da lično učini političkim”.
“Ovaj vizuelno i emotivno zadivljujući film preneo nas je na zabačeni planinski vrh i u najintimnije trenutke jedne porodice koja se bori da zaštiti ne samo svoju zemlju, već i svoj način života”, naveo je žiri i dodelio im Veliku nagradu žirija.
Dve žene protiv NATO-a
“Planina” prikazuje udaljene visove Sinjajevine, najvećeg pašnjačkog područja na Balkanu, gde majka i ćerka ponosno brane svoju planinu i nomadsku stočarsku tradiciju od formiranja vojnog poligona NATO-a.
Film je sniman na planini Sinjajevini na severu Crne Gore, na lokaciji katuna Okrugljak i široj okolini, sedam godina – od 2018. do 2025.
U septembru 2019. održana je prva međunarodna vojna vežba na Sinjajevini. Započeti su vojni manevri u srcu pašnjaka, bez ikakve prethodne konsultacije sa stočarskim zajednicama koje taj pašnjak koriste vekovima. Gara (59), majka šestoro dece, predvodnica lokalne zajednice u borbi za zaštitu planine, i njena najmlađa ćerka Nada (13) vode dve važne životne bitke – ekološku, za očuvanje prirode, i ličnu, porodičnu – suočavanje sa patrijarhatom i nasiljem nad ženama.
Ljubav je moćno političko sredstvo
“Posebno mi je drago da su i programeri i publika i žiri prepoznali da ljubav može biti moćno političko sredstvo”, rekla je Biljana Tutorov.
Scenarista, reditelj i producent Petar Glomazić rekao je da je selekcija “Planine” u takmičarski program međunarodnog dokumentarnog filma na Sandensu sama po sebi bila ogromno postignuće, a o nagradi nisu ni razmišljali.
“Posebno sam ponosan što se ovim filmom Crna Gora predstavila svetu kroz žene. Potisnute i gurnute u senku, žene su pamćene samo kao bezimene majke koje su rađale heroje. Uistinu, mislim da su one uvek bile istinski heroji našeg društva i ovu nagradu posvećujemo njima”, poručio je Glomazić.
Protagonistkinje
Protagonistkinje filma su Mileva Gara Jovanović i Nada Stanišić.
Mileva Gara Jovanović je izjavila da je presrećna zbog toga što su “Sinjajevinu doneli u Ameriku”.
“Nisam mogla da očekujem ovakvu reakciju ljudi sa drugoga kontinenta. Da im idu suze koliko im je film probudio emocija”, kazala je ona.
Film je nastao uz podršku Filmskog centra Srbije, Filmskog centra Crne Gore, i još 15 inostranih producenata.
Izvor: SEEcult.org
Evo, pedeset odsto naše publika čine klinci od 20 i nešto godina. To retko koji bend ima. Pevaju pesme sa našeg prvog albuma, kada se još nisu ni rodili. To je najveći uspeh koji možeš da zamisliš
Novi EP grupe donosi introspektivne refleksije stvarnosti i suptilnu evoluciju zvuka, bez gubitka prepoznatljivog identiteta benda
Kao i cela njegova karijera, Shabakin novi solo album putokaz je u kom smeru džez treba da ide u 21. veku, kako bi ostao relevantan
Tomáš Halik, Zar je ovo bio život?; s češkog preveo Vikica Tišljar; Fraktura, Zaprešić 2025.
“U postavci pronalazimo ono što nudi i sam Beket: smrt i mahnitost, odsustvo i gorki humor, i zlo i nepoznavanje zakona, kao i apsurd iskustva koji izražava nemogućnost i ništavilo”
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
