U utorak veče u hali I Beogradskog sajma svečano je otvoren Beogradski sajam knjiga. Sajam su otvorili pisci Milovan Danojlić i, u ime Francuske kao počasnog gosta ovogodišnjeg Sajma, francuski pisac Alen Rob-Grije. Na Sajmu je prisutno preko 600 domaćih i stranih izlagača. Pored Francuske, koja na svom velikom i ukusno opremljenom štandu daje presek francuskog izdavaštva sa sedamdesetak prisutnih izdavača, tu su i strani izlagači iz Japana, Kanade, Španije, Italije, Mađarske, Grčke, Irana, SAD, Izraela, Švajcarske, Slovačke, Nemačke, Slovenije, Makedonije. Za razliku od prethodnih sajmova, u nešto većem obimu beogradskoj publici predstavljaju se i izdavači iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Beogradski sajam knjiga trajaće do 25. oktobra.
Autori „Vremena“ na Sajmu kniga
Teofil Pančić: Čuvari bengalske vatre
Izdavač: Biblioteka XX vek
Nova knjiga Teofila Pančića, sa podnaslovom „Život i smrt u srpskom postkomunizmu 2“, predstavlja zbirku tekstova objavljenih u „Vremenu“ između oktobra 2000. i marta 2003. – od pada Miloševića do Đinđićevog ubistva – i predstavlja nastavak njegove prethodne zbirke Urbani bušmani (Biblioteka XX vek, 2001), posvećene kataklizmi devedesetih. Ovako „uknjižene“, lišene dnevnopolitičkog konteksta, Pančićeve kolumne dobijaju svoje prirodno okruženje. Bespoštedno i lucidno secirajući nuspojave velikih ideoloških lomova, Pančić ispisuje fusnote moderne srpske istorije, svojevrsnu hroniku gluposti našeg javnog života, u kojima se ubedljivije nego nego u headlineovima ogleda ova naša, kako autor reče, „žanrovski nepodnošljivo čista priča o neuspehu„.
Aleksandar Zograf, Vladimir Arsenijević: Išmail
Izdavač: Rende
Išmail je ilustrovana novela nastala kao plod saradnje Aleksandra Zografa, autora stripa u „Vremenu“, i pisca Vladimira Arsenijevića. Sve je počelo od jednog Zografog crteža iz kojeg je Vladimir Arsenijević „pročitao“ priču o Beogradu krajem sedamdestih, vremenu iz kojeg je nastao novi talas i sve što je on podrazumevao. Arsenijevićevu priču je Zograf dalje ilustrovao, a u Arsenijevićevu naraciju kreativno su se umešala još dva glasa – glas hrvatskog pisca Bora Radakovića i beogradskog teoretičara umetnosti Svebora Midžića. Glavni junak knjige sanja o pank bendu po imenu Gliste, i slaže krhotine života svog pokojnog ujaka, konceptualnog umetnika po imenu Išmail.
Stojan Cerović: Izlazak iz istorije
Fabrika knjiga, 2004.
Tekstovi Stojana Cerovića sabrani u knjizi Izlazak iz istorije opisuju i tumače događaje koji su se zbili od 1999. do 2004. godine kao neizvestan put jednog društva ka građanskoj normalnosti. Cerović zauzima jasne stavove i vrednuje ono što se dogodilo, postavljajući tako, kao malo ko na javnoj sceni danas, i pouzdane orijentire za buduće delovanje.
Odabrani tekstovi Dragana Ž.Todorovića, novinara nedeljnika Vreme
U organizaciji Konzulata Jamajke, a po ideji počasnog konzula gospodina Mirka Miljuša, YU Grupa je u martu spakovala kofere i odletela na Jamajku. Tamo je snimala stare pesme u rege žanru, a nikad mlađi Jelići dali su svoj doprinos već aktuelnom projektu pod nazivom “Prekookeanski most”.
Cela priča o Brajanu Vilsonu, nedavno preminulom geniju pop muzike i lideru The Beach Boys-a, prelama se kroz priču o njihovom apstraktnom hit singlu za sva vremena Good Vibrations
U drugom činu Leone i Glembaj zarili su se jedan u drugog ko kobac u kopca. Taj surovi obračun završio je Glembajevom smrću. U samrtnom hropcu uz pojavu barunice Kasteli, stari Glembaj završio je u naručju sina. To je omaž Mikelanđelu i njegovoj skulpturi “Pijeta”. Scenu “Pijeta” smislio je Danilo Marunović
Ivan Antić, Kajzermilen glič (mikroputopis u tri glasa), PPM Enklava, 2025 Kajzermilen je četvrt u Beču, svakako ne prva koja pada na pamet kada se pomisli na ovaj grad, ali, sa svojim golim i sivim distopijskim prostorima, otuđenim “totalitarizmom dimenzija”, možda paradigmatična za savremeni svet. U tom okruženju troje Antićevih lirskih junaka ostavlja utisak postflanera, besciljnih uličnih hodača, koji se kreću gradskim prostorom u kome, uprkos precizno popisanim tragovima ljudskog prisustva, kao da nema ničega
Završna predstava Instituta za umetničku igru „Human design“ bavi se pitanjem identiteta zadatog rođenjem i čovekovom potrebom da sam izabere ono što oseća da jeste
Ako se akcije brzopoteznog postavljanja barikada i blokada istovremeno na mnogo lokacija i povlačenja kada dođe policija nastave, režim je nagrabusio
Nikad se još nije desila istovremena blokada svih većih gradova u zemlji za puka dva sata. Sada jeste. Studenti i građani tu neće stati, jer osim otpora nemaju drugog izbora. Kako će teći narodno blokiranje Srbije i što se dalje može očekivati
Pobunjeni studenti i narod mogu da bace pokoju kamenicu, ali ne mogu biti zbilja „nasilni“. Jer, Srbija je odavno u modusu samoodbrane od režimskog nasilja, onog koje uništava i briše živote
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
