Ferenci i Matis, razdvojeni Avenijom Vinstona Čerčila

„No also, immer schöner und schöner: jedan Ferenczy je za tebe anoniman?“. Tako sam prvi put čuo za Ferencija. U raspravi o slikarstvu između Pube Fabricija i Leonea Glembaja u Krležinoj drami.

Karolj Ferenci (rođen u Beču kao Karoly Freund) bio je jedan od najvećih slikara Austrougarske. Njegovu impresivnu retrospektivu možete da pogledate u Peti Paleu u Parizu do 6. septembra.

U susednom Gran Paleu do 26. jula možete da pogledate izložbu Matisovih dela iz umetnikove pozne faze (1941-1954).

Peti Pale, kao i Gran Pale sagrađeni su za Svetsku izložbu 1900. Od tada, obe galerije su izložbeni prostori u kojima je moguće videti dela nekih od najznačajnijih francuskih i svetskih umetnika. Za vreme Olimpijskih i Paraolimpijskih letnjih igara u Parizu 2024. Gran Pale bio je spektakularna pozornica nekih sportskih nadmetanja kao što su mačevanje i tekvando. Tada je u Peti Paleu bila izložba The Body in Motion sa umetničkim delima iz kolekcije ove galerije na kojima se nalaze sportski motivi.

Karolj Ferenci

Karolj Ferenci (1862-1917) bio je jedan od najvažnijih modernista centralne Evrope. Njegova dela obeležila su kraj 19. i početak 20. veka. Nije bio ni naturalista, ni simbolista, ni impresionista, ni fovista – ali bio je od svega toga po malo, kaže se u najavi za izložbu. Izloženo je 140 dela – pejzaži, portreti, porodične scene, biblijski motivi, aktovi i karikature.

Foto: Robert Čoban

Ferencijeva biografija je veoma zanimljiva i burna. Majka mu umire neposredno po njegovom rođenju. Prvo je studirao pravio i diplomirao na Ekonomskom fakultetu da bi ga buduća supruga slikarka Olga Fialka ohrabrila da se okuša u likovnoj umetnosti. Putuje po Italiji, studira u Parizu i 1887. i sam počinje aktivno da slika. Jedno vreme živeo je i u Sentanderiji. Sa porodicom se 1893. seli u u Minhen gde je učio od mađarskog slikara Simonom Hološijem i družio sa umetnicima iz njegovog kruga. Sa Olgom je dobio dva sina i ćerku. Vraća se u Ugarsku gde u Nađbanji (današnji grad Baia Mare u Rumuniji) osniva umetničku koloniju. Ferenci je dva puta predstavljao Ugarsku na Bijenalu u Veneciji, drugi put 1914. neposredno pred početak Velikog rata.

Anri Matis

Sa druge strane pariske avenije koja nosi ime Vinstona Čerčila nalazi se Gran Pale u kojem je izložbu od preko 300 dela francuskog slikara Anri Matisa iz perioda od 1941. do 1954.

Taj period u umetnikovom životu bio je veoma dramatičan: 1939. rastao se od supruge nakon 41 godine braka, 1941. operisan mu je tumor nakon čega je počeo da koristiti invalidska kolica. O njemu je do smrti brinula Ruskinja Lidija Delektorskaja, njegov bivši model.

Uz pomoćnike stvarao je papirnate kolaže, često velikih razmera, nazivane „gouaches découpés“. Serija Plavi aktovi najbolji su primer tehnike koje je nazivao „slikanje makazama“ – pokazivali su kako je svoj smisao za boju i geometriju pretočio u novi medijum krajnje jednostavnosti, ali sa razigranom i razdraganom snagom.

Foto: Robert Čoban

Tokom 1940-ih radio je kao grafički umetnik i produkovao crno-bele ilustracije za brojne knjige, te preko stotinu izvornih litografija u studiju Mourlot u Parizu.

Matisa je psebno cenio grčki pesnik, nobelovac Odiseas Elitis sa kojim ga je upoznao zajednički prijatelj Teriad. Matis je slikao zid trpezarije Teriadeove rezidencije „Villa Natacha“ u mestu Sen-Žan-Kap-Fera, koje je Elitis često spominjao u svojim pesmama.

Matis, inače apolitičan, bio je šokiran kada je čuo da je njegova kćerka Margerit, koja je bila aktivna u francuskom pokretu otpora tokom rata, bila mučena (gotovo do smrti) u zatvoru u Renu i osuđena na koncentracioni logor Ravenzbrik. Margerit je ipak izbegla logor, nakon što je pobegla u šumu iz voza za Ravenzbrik tokom napada saveznčkih aviona.

Godine 1947. izdao je „Jazz“, ograničeno izdanje sa oko stotinu otisaka raznobojnih izreza kolaža praćenih zapisanim mislima. „Tériade“, cenjeni izdavač umetničkih dela 20. veka, izveo je Matisove izreze kao otiske matrice.

Živeo je u velikom ateljeu u Hotelu Regina u otmenom predgrađu Nice. Zanimljivo je da i pored tegoba koje je imao – to ne može da se vidi na njegovim poznim radovima izloženim u Gran Paleu – oni su puni svetlosti i optimizma. Umro je u Nici 1954. u 84. godini.

Za obe izložbe vlada prilično interesovanje, redovi su veliki, pa preporučujem da se ulaznice kupe onlajn. Ako imate press-legitimaciju ona će vam u obe galerije omogućiti besplatan ulaz i što je još važnije – „fast track“ i poštedu od od dugog čekanja u redovima.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!