Eurosong je po definiciji takmičenje koje potpuno afirmiše formu nasuprot sadržaju. Bespotrebno je govoriti o kvalitetu pesama i njihovoj umetničkoj vrednosti. Suština je procedura koja obuhvata pakovanje pesmuljka, njegovu promociju, osmišljavanje prezentacije i proces izbora
Pitanje evropske integracije svakako je jedno od ključnih u Srbiji, ali tu se ne vidi jasna forma, dok se sadržaj ove procedure tumači potpuno individualno – zavisno od toga kojeg političara ili predsedničkog kandidata slušate. Zato je uspeh Željka Joksimovića na Eurosongu posle 12 godina pauze zanimljiva metafora i putokaz našoj politici. Eurosong je po definiciji takmičenje koje potpuno afirmiše formu nasuprot sadržaju. Bespotrebno je govoriti o kvalitetu pesama i njihovoj umetničkoj vrednosti. Suština je procedura koja obuhvata pakovanje pesmuljka, njegovu promociju, osmišljavanje prezentacije i proces izbora. Nije čudno što se najvećim uspehom ovogodišnjeg takmičenja smatra upravo proces neposrednog glasanja – svojevrsna direktna demokratija na delu. Ona je olakšana razvojem informacionih tehnologija, pa je ovo dobar argument tehno-optimistima koji tvrde da će dostupnost informacija i interakcija publike olakšati demokratsku proceduru u raznim oblastima života. Naš ovogodišnji nastup bio je korektno pripremljen, pesma je odgovarala trenutku i ambijentu (Istanbul – na granici dva kontinenta) i uspeh nije izostao. Komentatori RTS-a (Stanko i Duška) neprekidno su tokom polufinala i finalne večeri apelovali da naša dijaspora glasa za Željka. Kad je gusto, opet u pomoć zovemo naše pečalbare i podgrevamo njihov patriotizam. Eto rešenja dileme koju ovdašnji političari gaje kada govore o davanju prava glasa našoj dijaspori. Ovoga puta oni su nas uveli u Evropu. U slučaju Austrije i Švedske, čak su i novinari našeg porekla, pa su onda i bodovi bili slađi. Ovaj patent upotrebile su sve zemlje s velikim brojem iseljenika, poput Albanije ili Rusije. Pokazalo se da Eurosong podstiče regionalnu saradnju, jer su se po pravilu komšije međusobno častile pristojnim brojem poena. Zato je maksimalan broj bodova koji smo dobili od Hrvatske najbolji znak poboljšanih bilateralnih odnosa. Zaista ne mogu da poverujem da su u Hrvatskoj za „Lane moje“ glasali isključivo Srbi, jer (hvala bogu) ne postoje etnički čisti poeni. To je pomalo zbunilo voditelje i na HRT-u i na RTS-u, jer mediji žive u uverenju da se svako nadmetanje naših predstavnika mora po definiciji završiti makljažom navijača. U mom komšiluku se, priznajem, dosta glasno navijalo, a kada smo vodili, bogami i pucalo, no moram da naglasim da je reč o Novom Beogradu.
Uspešan nastup dodirnuo je i aktuelne predsedničke kampanje, pa se kandidat Nikolić žacnuo kada je u emisiji „Presing“ na TV Politici voditelj zamolio radikalni komentar na temu Eurosonga. Toma je sada video sveta, bio u Strazburu, pa ne voli da meša umetnost i politiku, ali kaže da je znao da nemamo šanse da pobedimo. Radikali su, verujem, raskrinkali međunarodnu zaveru protiv našeg „Laneta“. Nisu bolje prošli ni Tomini plakati po Valjevu, jer su bili prelepljeni preko Željka Joksimovića. Zlobnici tvrde da su se pojavili i natpisi „tele moje“. Bez obzira na sve, postalo je jasno da je Željko Joksimović učinio više za promociju ujedinjene Evrope od mnogih ovdašnjih političara. Istini za volju, malo je zapinjao sa engleskim tokom konferencije za štampu, ali je ostvario brojne kontakte s kolegama i naročito koleginicama među takmičarima.
Domovinski pokret traži od Hrvatskog narodnog kazališta u Splitu da skine s repertoara predstavu koja je urađena po kolumnama Viktora Ivančića, a koji je režirao beogradski reditelj Kokan Mladenović
U Zagrebu je, u okviru izložbe o plesu za vreme i nakon Jugoslavije, predstavljen digitalni arhiv savremenog plesa u ovom delu Evrope. Koordinator ovog četvorogodišnjeg projekta je Stanica Servis za savremeni ples iz Beograda
Vlada Srbije je prekršila Ustav, upozorava Evropa Nostra i traži hitnu zaštitu Dobrovićevog kompleksa Generalštaba. Isti zahtev upućen je i iz Društva konzervatora Srbije
Peticiju sa 10.500 potpisa predalo je Bibliotekarsko društvo Srbije nadležnima, nadajući se brzom rešenju koje će ih osloboditi nezakonite odluke po kojoj biblioteke treba da plaćaju nadoknadu za izdate knjige organizaciji OORP
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
